Srbocrnogorci, dakle, definitivno nece pevati sa drugim Evropljanima na evrovizijskom muzickom festivalu u Atini. Razlog je samo jedan: mehanizmi dogovaranja i odlucivanja u komplikovanoj drzavnoj zajednici jos jednom su se pokazali toliko nefunkcionalnim da nije bilo moguce obaviti ni tako benigni posao kao sto je izbor jedne pop kompozicije

Piše: Danas

Srbocrnogorci, dakle, definitivno nece pevati sa drugim Evropljanima na evrovizijskom muzickom festivalu u Atini. Razlog je samo jedan: mehanizmi dogovaranja i odlucivanja u komplikovanoj drzavnoj zajednici jos jednom su se pokazali toliko nefunkcionalnim da nije bilo moguce obaviti ni tako benigni posao kao sto je izbor jedne pop kompozicije.

Koliko god sam po sebi bio minoran, ovaj slucaj sa evro p(j)esmom potpuno je veran odraz srpsko-crnogorskih odnosa. Vladajuca Crna Gora je nedvosmisleno opredeljena za projekat pune drzavne samostalnosti i ne krije da je sve resurse kojima raspolaze i na koje ima uticaj, stavila u funkciju tog politickog cilja. Tako je i mogucnost da se nastupi na evrovizijskoj muzickoj priredbi, za Podgoricu zanimljiva prvenstveno kao prilika da se cuje crnogorsko ime i napravi jos koji korak u sopstvenoj promociji. Pri tom se mora reci da je crnogorska strana ovaj svoj cilj pokusala da ostvari koristeci legitimne mogucnosti, predvidjene dogovorenom procedurom izbora zajednickog srpsko-crnogorskog predstavnika na evropskom muzickom takmicenju.

Za razliku od jasnog i, neki ce reci, makijavelisticki pragmaticnog stava Crnogoraca koji uopste nisu krili da im je cilj pobeda njihovog predstavnika, srpski clanovi zirija su posle neuspeha njihovog favorita, potpuno oponasajuci matricu politickog ponasanja proteklih godina, udarili u kuknjavu o nepravdama i zaveravama protiv Srba. Da je vise postenja u svetu, pa, eto, i medju podgorickim clanovima zirija za izbor pobednicke pesme, pravedna srpska stvar bi se bolje kotirala, ovako – ostaje nam gubitnicki inat. U ovom slucaju, inat se manifestuje odlukom da, ako u Atinu ne moze da putuje nas favorit, za kojeg smo mi ubedjeni da je najbolji, onda ne moze niko. Tako Evropa ove godine nece cuti predsdtavnike ni Srbije, ni Crne Gore – ni kao zajednicke, ni kao posebnih drzava. Srpska strana, naravno, za sve okrivljuje Crnu Goru, jer njeni clanovi zirija nisu glasali onako kako u Srbiji misle da bi bilo pravedno. To sto crnogorska strana ima drugacije misljenje i, zasto ne reci, drugacije interese, za Srbiju nije dovoljno da prihvati rezultate tog glasanja, bez obzira sto nijedno pravilo nije prekrseno. Tako se rezon srpskih clanova zirija, sefova RTS koji su ponistili takmicenje, pa i dela javnosti, u ovom estradno-muzickom sporu sasvim uklapa u problematican nacin shvatanja suzivota i zajednistva sa drugima koji imaju svoj identitet,svoje stavove i, opet to treba reci, svoje interese. Vecinsko srpsko misljenje jeste da treba sacuvati drzavnu zajednicu sa Crnom Gorom. Njega prati i ubedjenje da Crnoj Gori nista ne fali u zajednici sa Srbijom, ali kada se kao zajednicka srpsko-crnogorska stvar iskristalise nesto sto srpskoj strani nije po volji – onda se to ne prihvata kao legitimna rezultanta razlicitih volja, vec kao nemoralni, zaverenicki antisrpski stav. Neko ko nece da bude mladji brat ili, cak, podstanar u zajednickoj drzavi, tesko moze pristati na ovakav tretman. U to se Srbija mogla uveriti u vise propalih drzavnih projekata