Slobodan je kopnio kao sneg. Vidim – zar mu u ocima isti, govori isto ko i pre, ali naglo nestaje. Gubi snagu. Umro je sa cvrstim ubedjenjem da nije kriv i da mu cine veliku nepravdu

Piše: Intervju: Momir Bulatovic

Slobodan je kopnio kao sneg. Vidim – zar mu u ocima isti, govori isto ko i pre, ali naglo nestaje. Gubi snagu. U proslu sredu sam prvi put otkako je u pritvoru govorio s njim o njegovom lecenju. Danas me proganja osecaj bespomocnosti, jer nisam mogao da pomognem coveku koji mi je govorio da ga truju – kaze za “Novosti” Momir Bulatovic, nekadasnji premijer SRJ i nesudjeni Milosevicev krunski svedok koji ga je medju poslednjim video.

Bili ste sa Milosevicem u sredu, cetvrtak i petak. Kako je protekao vas prvi susret u Sveveningenu?

– Neke novine su objavile da smo se dobro isplakali. To nije tacno. Odmah smo poceli da se pripremamo za sudjenje.Pristupili smo poslu kao da nismo bili rastavljeni pet godina. Ceo dan smo radili usresredjeni na predmet. Ulozili smo ogroman trud da njegova odbrana bude sto bolja. Sada mi je zao sto se nije ukazala prilika da se to pokaze i u sudnici.

Kakav je utisak Milosevic ostavio na Vas?
– Apsolutno je bio ubedjen u svoju nevinost. Do samog kraja. Umro je sa cvrstim ubedjenjem da nije kriv i da mu cine veliku nepravdu.

KAMEN U BUBREGU

Da li Vam je govorio o svojoj bolesti?

– Da. U cetvrtak, devetog marta, izgledao je gore nego u sredu. Nikako ga nije drzalo mesto. Stalno je ustajao,sa stolice, cupkao i hvatao se rukama za ledja. Pitao me:”Da li znas kako bole bubrezi?” Rekao sam mu da znam. Potom je dosla medicinska sestra, pogledala ga i rekla mu:”Krenuo Vam je kamen u bubregu.” Ostavila ga je bez lekova. Eto, i to govori o tretmanu koji je imao tamo i o nivou medicinske nege koju je dobijao.

Sta ste mu Vi savetovali?
– Nagovarao sam ga da pise sudu. Ne njima kao sudijama, nego kao gospodarima njegovog zivota i zdravlja. Jer, najugledniji ruski lekari rekli su da mora da se leci u bolnici. Sudije, neuki sa medicinske tacke gledista, rekle su da mu nije nista. Slobodan je trazio pomoc, a bio je bespomocan. Zavisio je od volje Dzilijen Higins i Stivena Keja koji su mu pruzali mrvice, ali i one su mu bile dragocene.

Vase svedocenje je trebalo da traje najmanje mesec dana, neracunajuci u to dodatna pitanja. Sta je trebalo da bude sustina Vaseg iskaza?

– Hteli smo da oborimo tezu da je Milosevic bio na celu udruzenog zlocinackog poduhvata. Zeleli smo i da razbijemo sliku da su neki ludaci izmislili projekat velike Srbije i rasturili SFRJ. Predlozio sam mu da ovako nastupimo: “Karla del Ponte tvrdi da si ti nacrtao granice RSK. A u stvari, to su zone koje su ucrtane odlukom Saveta bezbednosti na bazi Vensovog plana. Kad dodje to pitanje na red, ti me, kao svedoka, pitaj: da li bi onda trebalo ocekivati da Savet bezbednosti bude osudjen za stvaranje projekta velika Srbija?”

Na cemu ste bazirali odbranu za Hrvatsku optuznicu ?
– Tu imamo milion i jedan dokaz, medju kojima i izjavu Franje Tudjmana da bez rata ne bi bilo ni Hrvatske. Nameravao sam da pokazem tvrdnje sa protesta vetrana domovinskog rata, koji su skandirali: “Mi smo napali i osvojili 200 vojarni JNA, a vi nam ne dajete penzije!” A za sve te upade u kasarne Haski tribunal je optuzio Slobodana.

META ZA ODSTREL
Sta bi taj dokaz konkretno promenio u optuzbama glavnog haskog tuzioca Karle del Ponte, koja tvrdi da su paravojne formacije iz Srbije ubacivane u Hrvatsku gde su pljackale kuce i ubijale hrvatske mestane ?

– To nije istina. Stipe Mesic i Franjo Tudjman su se 1991. godine saglasili da nije bilo ubacenih grupa iz Srbije. Pored toga, sve republike su tada trazile od Hrvatske da raspusti svoje paravojne formacije. Istopvremeno, Alija Izetbegovic je poceo da nagovestava da da ce u BiH izbiti gradjAnski rat u kome se nece znati ko koga ubija. Niko od njih nije pominjao nekakvu veliku Srbiju. To su dokazi koji moraju da ugledaju svetlost dana.
Kada je 23. marta 1999. godine NATO poceo da bombarduje SRJ, kao predsednik vlade proglasili ste neposrednu ratnu opasnost. Da li ste na sudjenju mogli da kazete nesto novo sto se do tada nije culo?

– Zao mi je sto je na Kosmetu stradalo mnogo ljudi, ali na sudjenju Milosevicu nije moglo da se raspravlja o pojedincanim zlocinima. Kada se usled velikih nemira 1997. godine gotovo raspala Albanija, Slobodan je na cuvenom Kritskom samitu izdejstvovao da Fatos Nano da javnu izjavu o dobrim odnosima sa SRJ i o tome da je pitanje Kosova unutrasnja stvar Srbije. Time je Milosevic postao regionalni lider i istovremeno meta za odstrel. Iz Albanije se potom na Kosovo ubacuju ogromne kolicine naoruzanja i pocinje gerilski rat. Piter Gelbart naziva OVK teroristickom organizacijom.

Kako ste se oprostili od Slobodana Milosevica? Sta Vam je polednje rekao?

– U petak, u cetiri sata, trazio je da odemo pre nego sto smo zavrsitli sa pripremama za taj dan. “Idite, ne mogu vise da radim. Moram da se odmorim,” rekao meni i Zdenku Tomanovicu. Zdenko je pokusao da ga zadrzi jos pet minuta, ali nije uspeo. “Dzaba ti je!Mogu da ulozim svu snagu, ali necu shvatiti ni pet odsto od onoga sto treba. Pustite me da se naspavam”.

Onda me je zagrlio i rekao:”Toliko si mi dokumenata doneo!”. Prelistao bi poneki od njih, nakratko preleteo ocima i kazao:”Vidi sto sam ovo ovde lepo rekao”. Onda bi pogledao drugi i pitao me:”Da ja procitam ovaj ovde pasus?”

Dogovor je bio da ne radimo preko vikenda. Da se on odmori, pa da se vidimo u ponedeljak jos jednom, pre nego sto se nastavi sudjenje. U utorak je trebalo da nastavimo bitku.

NI REC O GENOCIDU U SREBRENICI
Da li ste imali da kazete nesto novo o Srebrenici? Mozda ste poneli neki novi dokument?

– Srebrenica se desila u julu. A mi smo krajem oktobra bili u Dejtonu i tada se nikakav genocid nije spominjao. O Milosevicu se govorilo kao o vodji delegacije koji donosi istorijski mirovni sporazum. Iz svih pregovora su vec bili iskljuceni Ratko Mladic, Radovan Karadzic i Biljana Plavsic.

Konacno, holandska vlada je zakljucila da ne postoji nista sto bi ukazalo na odgovornost Beograda za ono sto se dogodilo u Srebrenici. Uz to, Alija Izetbegovic je na prvom sastanku pitao Milosevica:”Da li ti, Slobodane, mozes da ucinis nesto da ipak nama pripadnu Srebrneica i Zepa? Tamo ima mnogo nasih ljudi.” Vidite, Srebrenica nastaje tek kasnije!

Da li je Izetbegovic bar u jednoj reci pomenuo ubijene civile u Srebrenici?

– Ne, za njega je Srebrenica bila samo teritorija. Ne i genocid. Da je tamo bilo sedam hiljada zrtava, ne bi 30 odsto svih izbeglica, koje su dosle u Srbiju bili muslimani.

PRIBOR ZA BRIJANjE
Sigurno ste ga pitali kako mu je u pritvoru. Tamo je bio pet godina…?

– Pricao mi je o pravilima u pritvoru. Kaze: “Doneo sam pribor za brijanje. Bio je to poklon moje supruge.To mi je draga uspomena. Pribor su mi, medjutim, oduzeli, jer je opasan. Onda sam ja otisao u kantinu i kupio isti takav.” Eto, u takvim okolnostima trebalo je izdrzati pet godina.

Vecernje Novosti