Djukanovicu za odlazak treba najmanje 233.295 glasova, a na poslednjim izborima 2002. godine njegova koalicija osvojila je samo 167.166

Piše: Biljana Cpajak /Politika

Digitroni u Crnoj Gori su se usijali: racunaju i vlast i opozicija sta bi bilo kad bi bilo, sta se gubi, a sta dobija sa predlogom referendumskih uslova koji je stigao iz Evropske unije. Vladajuc DPS vec je odbio preporuku da odluka bude punovazna ako za nju glasa 55 odsto od broja biraca koji izadju na glasanje. Njegov koalicioni partner SDP jos nije, mada ima najava da ce i ova stranka biti protiv. Opozicija za sada cuti.

Ono sto se vec sada sigurno zna jeste da veca izlaznost nikako ne bi isla naruku crnogorskoj vlasti. DJukanovicevoj vladi je jasno da ce izlaznost biti visoka ako prodje evropski predlog da referendum bude 14. maja, istog dana kada se odrzavaju lokalni izbori.

Ako bi na referendum izaslo 75 odsto od oko 466.590 upisanih biraca u centralni biracki spisak, 55 odsto bi znacilo da je za nezavisnost potrebna vecina od oko 192.468. Ova brojka cini 41 odsto od ukupnog broja biraca u Crnoj Gori, sto je procenat koji je vladajuca koalicija predlozila kao dovoljan za izglasavanje nezavisnosti.

Ako se imaju u vidu rezultati parlamentarnih izbora iz oktobra 2002. godine, kada je koalicija DPS-SDP-GP osvojila 167.166 glasova, jasno da je suverenistickom bloku tesko da dosegne tu cifru.

U slucaju daljeg rasta izlaznosti, situacija je jos nepovoljnija. Tako bi, recimo, da je izlaznost 80 procenata, a pod pretpostavkom vecine od 55 odsto, za osamostaljenje Crne Gore bilo neophodno 205.300 glasova. Ukoliko bi se, recimo, dogodilo da izlaznost iznosi 85 procenata, 55 odsto od toga bio bi 218.131 glas.

Ako se, medjutim, prisetimo podatka da je maksimalan broj tzv. suverenistickih glasova na izborima do sada bio oko 194.000 (april 2001.), lako je izracunati da bi vlasti nedostajalo cak vise od 22.000 glasova, pod pretpostavkom izlaznosti od 85 odsto. Ili, u varijanti koja bi pratila do sada najvecu zabelezenu izlaznost na glasacka mesta u Crnoj Gori, od 82 odsto, na aprilskim parlamentarnim izborima 2001. godine, ovaj blok bi i u takvoj komplikovanoj „ukrstenici” opet bio „kraci” za 14.000 glasova.

Koliko se situacija promenila svedoci i cinjenica da bi opoziciji, koja je donedavno razmatrala opciju bojkota referenduma, sada odgovaralo da izlaznost bude sto veca, kako suverenisti ne bi dosegli trazeni broj glasova.

– Sustina ove price jeste da opozicioni blok sada treba da bude sto siri – kaze nam Vinko DJuric, istrazivac Instituta za politicke studije. On takodje smatra da biracko telo uvek nagradjuje slogu.

– Ako opozicija zajednicki nastupi, biracko telo ce na to da odgovori: bice veca izlaznost, a time ce biti ugrozena i pozicija Mila DJukanovica i vlasti – uveren je on.

Njegovoj prici dodajmo i cinjenicu da je na crnogorskoj sceni nedavno promovisana „alternativna cetvorka”, ciji bi apeli mogli da uticu na ono sto ce se dogadjati na dan referenduma.

S druge strane, ocigledno je da celnici vladajuceg bloka prakticno imaju dve, za njih obe nepovoljne, mogucnosti. Prva je da prihvate ovaj „paket”. Druga je da odbiju Lajcakov predlog i, sledstveno izjavi Filipa Vujanovica, crnogorskog predsednika, da o evropskom predlogu konacno treba da odluci Skupstina, usvoje, zahvaljujuci svojoj parlamentarnoj vecini, zakon o referendumu i u utvrde vecinu od 41 odsto upisanih kao maksimum kvalifikovane vecine na koju pristaju, pa da onda jednostrano raspisu referendum. To bi podrazumevalo da na biralista moraju da izvedu najmanje 50 odsto plus jednog glasaca i da osvoje 233.295 glasova. Opet, smatraju analiticari – nemoguce.

Vlast bi, pored gotovo izvesnog bojkota opozicije s kojim bi se tada suocila, usla i u otvoreni sukob sa EU, koja se vec izjasnila protiv jednostranih resenja. Sta bi to, potom, moglo da znaci dovoljno je navesti samo ranije izreceno upozorenje Miroslava Lajcaka, da zemlje koje zele da postanu clanice EU moraju veoma ozbiljno da uzmu u obzir misljenje Evropske unije.

– Sada se pokazalo – komentarise nam DJuric preporuceni procenat – da je EU vise zainteresovana za ocuvanje zajednice, sto garantuje stabilnost u regionu.

Slicno, ali s drugih pozicija, na ovaj predlog gleda clan Venecijanske komisije, politicki analiticar Srdjan Darmanovic, koji je nakon objavljivanja briselskog predloga ocenio, kako prenosi Beta, da je „cilj Havijera Solane da suverenisti izgube na ovom referendumu”.

On smatra da je crnogorskim suverenistima, pri vecini od 55 odsto, potrebna tako visoka prednost u broju glasova koju do sada nisu ostvarili na parlamentarnim ili drugim izborima u Crnoj Gori ni kada su imali najbolji uspeh. Medjutim, ni bloku politickih partija koje se zalazu za drzavnu zajednicu, prema recima Darmanovica, takodje ne odgovara vecina od 55 odsto, jer ne moze dostici prednost, „osim opstrukcijama”.

Ako podsetimo da je blok koji se zalaze za zajednicku drzavu za to da referendumska odluka bude doneta s polovinom od broja upisanih biraca (dakle, da iza nje treba da stoji ubedljivih 233.295 glasova), jasno je da je u aktuelnom evropskom predlogu, prema svim mogucim pretpostavkama, „granica” pomerena nanize.

Specijalni izaslanik preneo je Podgorici ono sto EU smatra da je formula koja bi dala legitimitet rezultatu referenduma. Ali, on je tvrdio i da EU nece nista nametati i da to mora biti odluka dva politicka bloka u Crnoj Gori.

Hoce li crnogorska opozicija, posle trenutnih kalkulacija i nalaza, popustiti?

Stoprocentno tacan odgovor na to pitanje zaista je u ovom momentu tesko dati, s obzirom na to da se ona jos ne izjasnjava. Vinko DJuric veruje, pak, da traju zakulisni pregovori: „Ocigledno je da ce doci do nekog dogovora, cim je ovako nategnuta situacija”.

Kako nezvanicno saznajemo, lider SNP-a Predrag Bulatovic juce je boravio u Beogradu. Posto je crnogorska vlast vec odbila Lajcakov predlog, opozicija za sada vec ima blagu prednost, jer iako ni njoj ne odgovara ponuda EU, moze i da je prihvati, kako bi se predstavila kao kooperativna strana.