Posle izlaska ili iskljucenja iz loze „Preporodjaj”, pristupio je lozi “Dositej Obradovic”, tvrdi Nenad Petrovic

Piše: Nada Kovacevic /Politika

Ratno vreme 1941-1944. godine predstavlja neosvetljeni deo zivota knjizevnika i nobelovca Ive Andrica. Vise svetlosti na to ratno, ali i predratno vreme baca jedan dokument koji je do sada izmicao paznji istrazivaca, a koji „Politika” ekskluzivno objavljuje. Rec je o dosijeu formiranom u Izvanrednom komesarijatu za personalne poslove koji je bio pri Predsednistvu vlade generala Milana Nedica, koji pokazuje da je nas nobelovac pripadao – masonima.

Istoricar Nenad Petrovic, prvi put, pronasao je u Vojnoistorijskom institutu tipski dokument kakav su dobijali bivsi diplomati i drugi osumnjiceni za pripadnost slobodnom zidarstvu. Na dokumentu svojerucno je pisano izjasnjavanje Ive Andrica u vezi s njegovim clanstvom u masonskoj organizaciji, kada je 1925. godine primljen u lozu „Preporadjaj”, koja je u to vreme radila samostalno i odvojeno od Velike loze Jugoslavije.

Zaobisao istinu

„Tek jedno pola godine docnije loza je regulisala odnose s Velikom lozom i usla u njen sastav. U leto 1926. godine prestao sam da dolazim na sastanke, a u jesen iste godine premesten sam u inostranstvo i napustio Beograd”, pise Andric, navodeci da od tada nikad vise ni pisanim putem ni posredno nije imao veze ni sa lozom ciji je clan do tada bio, a ni sa kojom drugom. „Kao sto to cesto u drustvima biva, ja sam automatski prestao da budem clan, vec tim sto se nisam za godinu dana javio lozi, ni ucestvovao u radu ni platio clanarinu.”

Andric je napisao da je za lozu postojala lozinka, ali se ona prakticno nije primenjivala, jer je svaki clan ulazio slobodno. „Licno nisam dosao u priliku da se posluzim nekim masonskim znakom, jer dok sam bio u svojoj lozi u Beogradu, to mi nije trebalo, a kad sam je napustio, nisam vise bio clan i nisam mogao upotrebljavati neke znake.”

Pozivajuci se na dokument Vojnoistorijskog instituta, Nenad Petrovic kaze da je kljucna tacka u Andricevom pismenom iskazu da je usled svoje neaktivnosti „spontano” prestao biti clan slobodnih zidara.

– Tako nesto malo je verovatno, protivilo bi se strogim masonskim nacelima. Pokazali smo da je bivsi diplomata ovde zaobisao istinu. Ono sto dodatno stvara zamrsenost jeste indicija da je posle izlaska ili iskljucenja iz loze „Preporadjaj” Andric usao u lozu „Dositej Obradovic”, takodje u Beogradu. O tome svedoce podaci „Spisak masona aktivnih cinovnika i penzionera” nastao neodredjenog datuma za vreme okupacije gde se pod brojem sedam navode podaci: Andric Ivo, poslanik u Berlinu u penziji, loza D. Obradovic, adresa stana Prizrenska 9/2 – objasnjava Petrovic.

– Iz ovoga se moze zakljuciti kako je vlastima bilo poznato da je presao iz jedne u drugu lozu, a titulisanje sa „poslanik u penziji” upucivalo bi na to da Andric iako je uredbom podlegao gubitku svih stecenih prava (necijom voljom) nije izgubio svoje prinadleznosti (penziju) – zakljucak je ovog istoricara.

Kako dalje navodi Petrovic, Andric je kao i ostali clanovi misticnog bratstva ostao veran zakletvi. „Otkrio” je samo ono sto se moglo saznati iz literature o slobodnim zidarima i sto su oni sami strogo dozirano pustali u javnost. To je zakon cutanja i solidarnosti medju bracom od kojeg ovaj nobelovac nije hteo odstupiti, kaze Petrovic. Inace, ova dokumenta su izlozena u Domu Vojske Jugoslavije, povodom 130 godina od osnivanja Vojnog arhiva.

Precutan stisak rukom

– Podatak o tome da se raspoznavanje medju masonima obavljalo preko legitimacija na ulazu u zgradu Loze, a da su se lozinke (odredjene reci koje su menjane periodicno) takodje retko primenjivale, srece se i u ostalim masonskim izjavama. Medjutim, Andric je za razliku od drugih masona precutao da objasni osobeni masonski stisak rukom, odnosno rukovanje kojim su tajno razmenjivani znaci – primecuje Petrovic.

Pozabavimo se sada Andricevim tvrdnjama.

– U svim pregledanim dosijeima i izvestajima o clanstvu u masoneriji, na pitanje o nacinu ulaska u lozu slobodni zidari su kao po dogovoru navodili kao razloge intelektualnu radoznalost, procitane knjige koje su hvalile masone i primamljivost da se bude „rame uz rame”(!) uz takve velicine kao sto je, na primer, Gete. Zanimljivo je da se redovno spominje ovaj veliki nemacki knjizevnik kao „magnet” za stupanje u masonstvo. Andric nikoga posebno ne navodi, ali njegov odgovor spada u ovakav klise „uclanjenje iz radoznalosti i zelje da se pripada kolu velikana”. Medjutim, prijem u lozu iz ovakvih pobuda bio je izricito zabranjen – kaze Petrovic.

Licnosti koje Andric navodi u svom izjasnjavanju zaista su bile masoni. Predavanje koje je odrzao mora da je bilo na temelju njegove doktorske disertacije „Razvoj duhovnog zivota u Bosni pod uticajem turske vladavine” koju je odbranio na nemackom jeziku u Gracu dok je sluzbovao u tamosnjem konzulatu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Sto se tice pripadnosti slobodnim zidarima, literatura je veoma oskudna i sturo kazuje o Andricu.

– Katolicki teolog Ivan Muzic u svojoj izvanrednoj monografiji spominje Andrica medju drugim hrvatskim omladincima koji su nadahnuti jugoslovenskim unitarizmom postali masoni. Nakon rata Andric je bio medju onim masonima koji su se bez prisile stavili u sluzbu FNRJ. Drugi znacajan pisac o ovoj tematici Zoran Nenezic (po kasnijem priznanju i sam mason) spominje na nekoliko mesta Andrica, telegrafski i uzgredno i donosi mu ime na spiskovima masona. I jednom i drugom ostao je nepoznat Andricev dosije iz Arhiva Vojnoistorijskog instituta – zakljucuje Nenad Petrovic.

Nada Kovacevic
Politika