Na sta ukazuje istraga od Davinica do Vuckovica, Karica i Simica

Piše: Milan Milosevic/Vreme

Nekad se govorilo da nije pao sneg da pomori svet, vec da svaka zverka pokaze svoj trag. Snega ove zime nema, a tragovi se izukrstali. Vesti o istragama, saslusanjima i krivicnim prijavama, kao sto citalac vidi, prestizu jedna drugu pre i posle Nove 2006. godine u dve do sada najkrupnije afere u Srbiji – u slucaju Mobtel, i slucaju podmicivanja viceguvernera, ali i u nekoliko drugih.

Da rezimiramo: posle nekoliko meseci najava da ce povuci odgovarajuci potez ako joj se ne isplati profit u Mobtelu, na samom kraju godine Vlada Srbije povlaci potez koji podseca na onaj koji je ruski predsednik Putin odigrao protiv vlasnika Jukosa Hodorkovskog, oduzima licencu Mobtelu u mobilnoj telefoniji i salje policiju i poresku inspekciju u Mobtel, a potom i u BK TV, cija je vlasnicka struktura takodje postala sporna. U policijskom pritvoru zadrzana su tri clana nekadasnje uprave Mobtela zbog sumnje da su pocinili krivicno delo zloupotrebe sluzbenog polozaja, podneta je krivicna prijava, a potom je raspisana i policijska poternica za Sretenom Karicem zbog sumnje da je utajen porez u iznosu od 2,8 miliona evra, za sta je zaprecena zatvorska kazna od jedne do osam godina.

To je druga krivicna prijava protiv clanova porodice Karic, posto je protiv Bogoljuba Karica ranije pokrenuta istraga zbog navodnog pokusaja potkupljivanja poslanika, a njegovo saslusanje zakazano za petak 24. februara u novosadskom Opstinskom sudu.

Bogoljub Karic kao predsednik Pokreta Snaga Srbije igrao je na jednu kartu – sa rastojanja je tvrdio da je zrtva politickog obracuna zbog toga sto je njegova partija ugrozila opstanak vlade i optuzivao je da se hajkom na njega kriju vladini tajkuni. Izvestaji kazu da se u utorak 17. januara pojavio u Beogradu na protestu PSS-a koji i nije imponovao brojem prisutnih (oko 3000).

Deo medija je u prvi mah prihvatio tezu o politicki motivisanoj odmazdi i o tome da je sve pocelo zbog kupovine poslanika. Politicka pozadina takvog garda je mozda i u tome sto su izvesni krugovi u Srbiji protekle jeseni poluotvoreno kalkulisali s tim da ce Bogoljub (“ipak je on evropski orijentisan”) biti taj koji ce oboriti Kostunicu. Teza da je pre godinu i po dana Bogoljub Karic mozda zaplivao u politicke vode pre svega da bi sacuvao Mobtel uglavnom nije eksploatisana, mada bi i ona mogla da ima neku osnovu.

Ne samo cirisko arbitriranje o vlasnistvu nad Mobtelom, vec i drugi signali ukazivali su na to da se mobilni spor primice kulminaciji. U proteklih pet godina u Mobtelu su bar dvadesetak nedelja boravile razlicite poreske, finansijske i policijske inspekcije. Mobtelu je 2003. bio naplacen Karicev porez na ekstraprofit od 40 miliona evra, ali sud je to ponistio, no naredne 2004. godine ekstraprofit je ponovo naplacen. Seriju uzastopnih odluka Narodne banke o ukidanju Kariceve Astra banke od 2001. naovamo sudovi su takodje ponistavali, ali je odluka o ukidanju ove banke ponovo donosena.
Po drugi put zagrmelo je usred zime: viceguverner Narodne banke Srbije Dejan Simic je 11. januara uhapsen u svom stanu zajedno sa direktorom Socijalisticke partije Srbije Vladanom Zagradjaninom, a tom prilikom je zaplenjena torba sa 100.000 evra, kojom je Kreditno-eksportna banka navodno pokusala da isposluje po sebe korisne odluke. Guverner Narodne banke Radovan Jelasic je odmah oduzeo ovlascenja viceguverneru Simicu, a Savet Narodne banke je Simica u ponedeljak 16. januara smenio. Jelasic je dao iskaz policiji o pozadini ovog slucaja.

SUDBINA OBECANJA: Socijalisticka partija nije pravila problem zbog hapsenja svog direktora, samo su se zbog toga u njoj pojacale frakcijske borbe. Clanovi Kostunicine vlade su i proces protiv viceguvernera i protiv Mobtela tumacili kao dokaz svoje resenosti da bez obzira na cenu suzbiju korupciju, ali za sada nisu pokazivali nagovestaj da se guverner Jelasic, koji je Simica predlozio na mesto viceguvernera, smatra odgovornim u ovom slucaju. Njegovu ostavku traze radikali i neke manje neparlamentarne stranke. On je inace tokom 2004. bio meta medijskog sumnjicenja zbog vile na Dedinju.

Reagovanje opozicionih partija nije toliko usmereno na osporavanje istrage u Mobtelu i u vezi s viceguvernerom, koliko na zahteve da se na kraj isteraju afere poput one sa Eriksonom, sa Postanskom stedionicom i trgovinom strujom koje opozicija smatra zataskanim.
Pocetkom 2004. opozicija je u prvoj rundi razbila antikorupcionaski gard sadasnje vladajuce koalicije, najpre zalbama zbog revansizma, a onda otvaranjem novih slucajeva (anketni odbor o trgovini strujom, slucaj privatizacije “Knjaza Milosa”, afera Erikson itd.) koji nisu imali sudski epilog.

Vladajuca koalicija je, kako se secamo, dosla na vlast kritikujuci prethodnu vladu zbog afera (Kolesar, Janjusevic, Raseta itd.). Koalicionim sporazumom DSS-a, G17 plus, SPO-NS-a iz januara 2004. vec u clanu 2. (osnovni ciljevi) konstatuje da su najvaznije vrednosti zajednicke politike strana potpisnica pri vrsenju vlasti: pod 1 – postizanje pravne sigurnosti, vladavine prava i ekonomskog razvoja; a vec pod 4 – suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala.

Izgledalo je da su se zapocete istrage na kojima je oborena Zivkoviceva vlada ubudjale u nekim fiokama. Odnosi sadasnje vlade i njenog Saveta za borbu protiv korupcije, izabranog u proslom mandatu, karakterisali su uglavnom nesporazumi. Do sredine leta 2004. izgledalo je da je Kostunicina vlada odustala od svog proklamovanog visokog antikorupcionaskog garda, no u poslednjih sest meseci taj utisak se menja. S krahom Marsicanina kao predsednickog kandidata nestala je iz opticaja prethodna teza o preispitivanju privatizacije. Branko Pavlovic, koji je na tome insistirao, smenjen je potom s mesta direktora privatizacione agencije.

ZAOKRET: Vlast se, medjutim, 2004. odlucuje za zaokret. Bez pomoci opozicije otvara slucajeve Mobtel, “torba za viceguvernera”, pre toga aferu zbog stetnih ugovora sa snabdevacem Miletom Dragicem, zbog cega je smenjen ministar vojni Davinic, a po dolasku novog ministra vojnog Stankovica u Ministarstvu odbrane doslo je do serije smena. Istrazni sudija Vojnog odeljenja Okruznog suda u Beogadu Novica Mihajlovic najavio je da bi istrazni postupak povodom sporne kupovine vojne opreme trebalo da bude okoncan do kraja ovog meseca, ceka se izvestaj finansijsko-ekonomskog vestacenja ugovora. U senci slucaja Mile Dragic otvoren je i spor oko ugovora za zakup jednog izraelskog satelita za vojne potrebe.

Prosle jeseni uhapsen je sudija Vrhovnog suda Srbije Ljubomir Vuckovic zbog sumnje da je primio mito kao izvestilac po zalbi krusevacke kriminalne grupe, a istim povodom uhapsen je zamenik specijalnog tuzioca za organizovani kriminal Milan Radovanovic.
Oko Nove godine, tokom istrage o Mobtelu, istrazni sudija Okruznog suda u Beogradu uputio je poziv za saslusanje za 31. januar i sudiji Trgovinskog suda Zanki Radic, osumnjicenoj da je protivzakonito promenila naziv kompanije BK Trejd, kao osnivaca kompanije Mobtel. Kolegijum Trgovinskog suda u Beogradu ukazao je na nedozvoljenost postupka kojim se unapred, samo na osnovu podnete krivicne prijave, sudiji stavlja na teret izvrsenje teskog krivicnog dela.

Posle visegodisnje istrage, Opstinsko javno tuzilastvo u Novom Sadu podiglo je dve optuznice protiv vlasnika MK komerca Miodraga Kostica i direktora ovog preduzeca Srdana Ilina za zloupotrebu ovlascenja u privredi i podstrekavanje na krivicno delo, i glavnog knjigovodje Franke Kis-Halasi – za falsifikat. Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala podnela je krivicnu prijavu protiv Miodraga Kostica i Srdana Ilina jos juna 2004. godine uz sumnju da su protivzakonito ostvarili dobit od 3.497.701 evra tako sto je tokom 2003. godine Kosticeva of-sor kompanija Maksvel Atlantik kupila polovnu opremu za preradu secera od firme „Belje” iz Darde u Hrvatskoj, pa je znatno skuplje prodala MK komercu iz Novog Sada. Ta nabavka je u vreme kad je otvorena bila u senci takozvane secerne afere, koja je splasnula uz nekoliko krivicnih prijava protiv nekih manjih firmi.

Imaju li svi slucajevi neke zajednicke karakteristike?

Slucaj Mobtel pokusavale su da razrese sve dosadasnje vlade (i uz upotrebu inspekcija, poreskih instrumenata i sl.), no sadasnja istraga svedoci o veoma cvrstoj resenosti. Sudeci po slucaju viceguvernera, ministra vojnog Davinica, po krivicnim prijavama protiv sudije Vrhovnog suda, pomocnika tuzioca za organizovani kriminal, pa donekle i po slucaju hapsenja nekih predstavnika PTT-a u Mobtelu, odnosno zastupnika drzave, salje se i signal da je vladajuca koalicija spremna da udari i na svoje kadrove.

CRNA KESA: To moze biti vazno, ali samo po sebi, svakako, nije dovoljno – treba se setiti kako su u “proslom zivotu” 1993, kada je hiperinflacija bila na vrhuncu, za vakta Slobodana Milosevica, spektakularno zvucale vesti o hapsenju dva (uzastopna) srpska ministra za trgovinu, turizam i ugostiteljstvo Save Vlajkovica i Velimira Mihajlovica, i o tome da je u basti jednog od njih nadjena kesa sa 700.000 maraka. To je bilo u ono vreme kada je Gazda Jezda zbrisao iz zemlje. Onda se preslo na druge oblike pljacke.

Upravo otvorene istrage mozda mogu biti znak nekog vaznog zaokreta, ali one nazalost ukazuju i na to da takozvana sida drzavnog aparata i dalje zahvata i veoma visoke adrese. Ako su pod sumnjom sudija Vrhovnog suda i viceguverner, ako poslanike hvataju u piljarskom potkradanju na putnim nalozima, to je veoma los signal o kvalitetu nase upravljacke elite.

REZOLUCIJA: Narodna skupstina Republike Srbije je 8. decembra 2005. godine donela odluku kojom se utvrdjuje Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije. Skupstina u tom dokumentu konstatuje da uprkos tome sto su doneti neki vazni antikorupcijski zakoni, borba protiv korupcije nije dala dovoljne rezultate.

Prema statistickim podacima za period 2000–2003. godine, krivicna dela sa elementom korupcije cine cetiri-pet odsto od ukupnog broja prijavljenih krivicnih dela. Samo oko 15 odsto tih prijava dovelo je do osudjujucih presuda, pa ostaje utisak da je kod ovih krivicnih dela tzv. tamna brojka kriminaliteta visoka.

U poslednjih nekoliko godina, gradjani korupciju svrstavaju po vaznosti na cetvrto mesto problema u drustvu (iza siromastva, nezaposlenosti i opsteg kriminala).

Skupstina je taj dokument usvojila i zato sto je borba protiv korupcije jedan od cinilaca koji se ceni u procesu pristupanja Evropskoj uniji (takozvani treci stub pridruzivanja Evropskoj uniji).
U mnogim evropskim dokumentima trazi se da borba protiv korupcije, pranja novca i privrednog kriminala bude sistemska i sveobuhvatna.

Tekuci slucajevi, medjutim, pokazuju da pritisak spolja nije uvek konstruktivan niti usmeren na jacanje sistema. Putina su zapadni mediji skoro razapeli na krst zbog Hodovkovskog prelazeci hladno preko toga kako se on obogatio. U slucaju Mobtela, jedan od osumnjicenih direktora (Harpur) odmah je zapretio kako ce taj slucaj zavoriti vrata Evropske unije za Srbiju. Vise od toga, austrijska vlada je odmah protestovala i poslala u Beograd svog vicekancelara. Dosao je, doduse, na poziv srpske vlade, koja je pokusavala da u slucaju Mobtel mnogo ne naljuti strance. Pri prvoj (ispostavlja se nepostojecoj) prodaji BK Trejda Rusima posredovale su ruske diplomate, a u slucaju “Knjaza” i francuske. Guverner Jelasic saopstava javnosti da ga je po ukidanju dozvole za Kreditno-eksportnu banku ambasadorka Izraela jako kinjila i sumnjicila da ima predrasude prema kapitalu koji dolazi iz njene drzave.

Skupstinskom deklaracijom trazi se mnogo toga: uvodjenje zabrane stranacke aktivnosti za odredjene kategorije funkcionera; unapredjivanje propisa o sprecavanju sukoba interesa pri vrsenju javnih funkcija; ogranicavanje imuniteta, unapredjivanje propisa o finansiranju politickih stranaka; obavezno objavljivanje pravosnaznih sudskih odluka za krivicna dela sa elementima korupcije, a, uz ostalo, i jacanje odgovornosti medija.

Nesto i o medijima, javnim kontrolorima, cetvrtoj grani vlasti. Kad je buknula afera Mobtel, cule su se i vesti da je onaj austrijski biznismen koji je kupio jos nedefinisani deo Mobtela nameravao da vodi novinare kojekude, mozda i u carstvujuscij grad Vienu, da im otvori oci, sto je uspevalo i nekima od domacih biznismena u dosadasnjim aferama.