Kosovo ce najverovatnije steci uslovnu nezavisnost a nakon prelaznog perioda, koji moze trajati do 10 godina, i potpunu samostalnost, kazao je za Radio Slobodna Evropa Stiven Larabi (Steven Larrabee), direktor za evropska pitanja u americkoj RAND korporaciji. On smatra da je za Srbiju bolje da sto pre prihvati nezavisnost Kosova i Crne Gore

Piše: RSE

Kosovo ce najverovatnije steci uslovnu nezavisnost a nakon prelaznog perioda, koji moze trajati do 10 godina, i potpunu samostalnost, kazao je za Radio Slobodna Evropa Stiven Larabi (Steven Larrabee), direktor za evropska pitanja u americkoj RAND korporaciji. On smatra da je za Srbiju bolje da sto pre prihvati nezavisnost Kosova i Crne Gore.

RSE: Da li ce Kosovo dobiti bezuslovnu samostalnost cemu teze Albanci ili ce se medjunarodna zajednica odluciti za uslovnu nezavisnost kao prelazno resenje.

LARABI: U ovom trenutku je, naravno, tesko reci kakav ce biti ishod. Medjutim, moj je utisak da ce medjunarodna zajednica teziti ka nekoj vrsti uslovne nezavisnosti. To znaci da ce morati da se ispune odredjeni standardi pre nego sto se donese odluka o konacnom statusu, tako da albanska pozicija, odnosno njihova zelja za potpunom nezavisnoscu nece biti u potpunosti podrzana.

RSE: Sta bi uslovna nezavisnost prakticno znacila, u smislu ovlascenja kosovskih institucija, u kojoj meri ce medjunaronda zajednica i dalje biti prisutna na terenu, da li ce Kosovo u tom periodu postati clan Ujedinjenih nacija, medjunarodno priznato i tako dalje.

LARABI: Neophodno je precizirati odgovore na dva pitanja. Najpre, Kosovo mora postovati medjunarodno priznate granice i uzdrzi se od bilo koje vrste iredentizma. Drugo, nuzan je pomak u izgradnji demokratskih institucija i infrastrukture. Kada je rec o clanstvu u medjunarodnim institucijama, tesko je to u ovom trenutku reci. To takodje moze biti postavljeno uslovno, tacnije da zavisi od toga da li Kosovo postuje medjunarodne granice i radi na jacanju demokratskih institucija.

RSE: Pominjete granice. Da li to znaci da bi u ovom prelaznom periodu uslovne nezavisnosti Kosovo bilo formalno u sadasnjim granicama Srbije.

LARABI: Ja sam u stvari ostavio pitanje granica po strani. Vise sam u ovom slucaju mislio na granice sa Makedonijom, odnosno da kosovsko vodjstvo treba da da garancije i obaveze se da nece voditi iredentisticku politiku prema Makedoniji, kao i Albaniji na neki nacin. Kada je rec o granicama sa Srbijom, Kosovo ce i u prelaznom periodu biti pod medjunarodnom upravom i kada na kraju tog razdoblja bude razmatran ucinak, ako ispuni uslove oko postovanja medjunarodnih granica, kao i ostvarivanju standarda na unutrasnjem planu, onda ce ono steci potpunu nezavisnost, to znaci i od Srbije.

RSE: Koliko dugo moze da traje to prelazno stanje.

LARABI: To moze da traje 5 godina, mozda 7, veoma je tesko proceniti. Recimo do 10. godina. No, osnovna zamisao je da Kosovo na kraju tog perioda ostvari punu nezavisnost pod uslovom da u medjuvremenu ispune pomenute i druge standarde.

RSE: Predsednik Srbije Tadic predlozio je stvaranje dva entiteta na Kosovu, srpski i albanski. Medjutim, ta ideja naisla je na hladan prijem u medjunarodnoj zajednici.

LARABI: Ne mislim da Tadicev predlog ima mnogo sansi da bude prihvacen. Medjunarodna zajednica ne voli takav pristup i ja smatram da se njime ne bi resili kljucni problemi. Dodao bih jos da je resenje pitanja srpske manjine jedan od glavnih uslova da Kosovo dobije punu nezavisnost i to ce biti obaveza albanskog vodjstva.

RSE: Kako se pozicija srpske zajednice na Kosovu moze popraviti. U poslednjih 5 godina ona se nalazi u nezavidnoj situaciji. Tadicev predlog je jedna od opcija. Druga je plan decentralizacije. Da li bi Srbi trebalo da dobiju neku vrstu autonomije na Kosovu i kako resiti pitanje manastira i ostalih zdanja Srpske pravoslavne crkve koji su veoma vazan elemenat srpskog duhovnog nasledja.

LARABI: Neka vrsta autonomija, ukljucujuci i kantonizaciju, bila bi moguca. Naravno, tesko je u ovom trenutku govoriti o detaljima, ali kljucno je u narednom periodu zastiti politicka i ljudska prava Srba.

RSE: Ima ideja da srpski manastiri budu pod zastitom UNESKA, dakle imaju eksteritorijalni status, odnosno da ne budu pod jurisdikcijom Kosova niti Srbije.

LARABI: Da, to bi mogla da bude jedna od opcija.

RSE: Pojedini krugovi u srpskom etnickom korpusu tvrde da ako Kosovo postane nezavisno, onda Republika Srpska ima takodje pravo da se odvoji od Bosne. Medjunarodna zajednica istice da se ova dva slucaja ne mogu povezivati. Kakav je Vas stav.

LARABI: Ta dva pitanja ne mogu biti direktno povezana, ali indirektno jesu u smislu da ako Kosovo dobije punu nezavisnost, onda ce Srbi u Republici Srpskoj i u samoj Srbiji potencirati da je to presedan.To nije bas dobra ideja ali govoreci realisticno srpski politicari ce insistirati na tom pitanju i to se ne moze izbeci.

RSE: To verovatno moze ojacati poziciju srpskih nacionalista, koji mogu da eksploatisu tezu da su Srbi ponovo zrtve medjunarodne zavere. Istovremeno, time bi se otvorio novi unutrasnji krug neizvesnosti u samoj Srbiji sa mogucnoscu da Srpska radikalna stranka dodje na vlast.

LARABI: To je potencijalna opasnost i medjunarodna zajednica mora time da se pozabavi tako da umanji tu mogucnost.

RSE: Neki pominju i opciju ubrzanog prijema Srbije u Evropsku Uniju kao neku vrstu kompenzacije za sve gubitke, u Hrvatskoj, BiH, na Kosovu i ako se Crna Gora otcepi – u cilju sprecavanja dolaska nacionalista na vlast u Beogradu, koji bi, kao pre 20-tak godina kada je Milosevic izazvao haos na Balkanu, mogli da zapocnu novi krug nasilja.

LARABI: Dve napomene. Najpre, ne bih koristio termin ustupak, kompenzacija vec podsticaji, to je preciznije znacenje i moze doprineti smanjenju opasnosti da nacionalisti dodju na vlast u Srbiju. Drugo, ocigledno je da postoji takva opasnost i medjunarodna zajednica mora da nadje nacin da je neutralise. Trece, Evropska Unija ima odredjene mehanizme na raspolaganju ali i ogranicenja, zato sto ne moze da pravi izuzetak u slucaju Srbije, a da ta ista pravila ne vaze i za druge. Medjutim, Evropska Unija treba da ponudi Srbiji odredjene podsticaje tako da gradjani Srbije mogu da uvide benefite od prepustanja Kosova a da se u medjuvremenu brze integrisu u evropsku 25-torku.

RSE: Sta ce biti presudno za donosenje odluke o statusu Kosova. Odredjeni principi kojima ce se rukovoditi medjunarodna zajednica, ili lobiranje. Poznato je da je albanski lobi mnogo aktivniji i uticajniji nego srpski, pre svega u SAD.

LARABI: Mislim da ce odredjeni principi biti odlucujuci. Ne mislim da lobiranje moze bitno da utice. Na kraju, Srbi treba da shvate da njihova buducnost lezi u integraciji u Evropsku Uniju i da ih Kosovo samo opterecenje, da je kocnica na tom putu. Istovremeno, Albanci moraju da uvide da je nuzno da se kvalifikuju za nezavisnost, to znaci da prihvate odredjene principe o kojima sam govorio, kao sto su uvazavanje granica svojih suseda, jacanje demokratskih institucija i postovanje prava srpske manjine.

RSE: Da li je moguce resenje koje ce svi prihvatiti. S jedne strane, SAD i Evropska Unija podrzavaju neku vrstu nezavisnosti Kosova. Na drugoj su Rusija i Kina, kao stalne clanice Saveta bezbednosti, koji treba da verifikuje odluku o statusu Kosova. Kako Zapad moze da ubedi Moskvu i Peking da prihvate uslovnu nezavisnost Kosova a potom i potpunu.

LARABI: To nece biti nimalo lako i pregovori ce biti veoma teski. Mislim da se stav Rusije delimicno promenio. U proslosti je Kremlj gledao na Kosovo i Ceceniju kao slicna pitanja, tacnije protivio se nezavisnosti Kosova jer bi to moglo da sluzi kao presedan i za iste zahteve Cecenije. Od skora je, medjutim, Rusija vise zainteresovana za ocuvanje kontrole u Juznoj Osetiji, zatim Abkhaziji, proruskim podrucjima u Gruziji koja ne postuju centralnu vlast ove drzave, smatrajuci da moze da utice na njihovo osamostaljivanje i zato je unekoliko promenila stav o statusu Kosova. Pozicija Kine je nesto drugacija ali ne znam kakav ce biti njen stav na kraju.

RSE: SAD su imenovale Frenka Viznera za svog predstavnika tokom pregovora o statusu Kosova. U pojedinim srpskim politickim krugovima se smatra da ce on biti pristrasan jer je blizak prijatelj sa Ricardom Holbrukom, koji javno podrzava nezavisnost Kosova.

LARABI: Ne, to nije tacno. Frenk Vizner je tokom svoje profesionalne karijere uvek ispoljavao integritet, nezavisnost i uveren sam da ce to demonstrirati i u ovom slucaju.

RSE: O poziciji Crne Gore. Ova republika je sve bliza referendumu o drzavnom statusu. Stice se utisak da je crnogorsko rukovodstvo ovoga puta nepokolebljivo u nameri da organizuje izjasnjavanje naroda bez obzira na jos uvek nejasan stav Evropske Unije, koja, cini se i dalje favorizuje opciju ocuvanja drzavne zajednice sa Srbijom. Kljucno pitanje u ovom trenutku nije odrzavanje referenduma vec koja je to vecina neophodna da bi rezultat bio prihvacen kao legitiman.

LARABI: Nije jednostavno fiksirati procenat. Naravno, da je bolje da ta vecina bude sto ociglednija, a ne tesna.

RSE: Stice se utisak da za razliku od SAD koje su spremne da podrze nezavisnost Crne Gore, Evropska Unija je uzdrzanija, pribojavajuci se verovatno slicnih zahteva i drugde u regionu.

LARABI: Mislim da ste u pravu. To je jos uvek vecinsko raspolozenje u Evropskoj Uniji. Medjutim, taj stav se sve ubrazanije menja, narocito u poredjenju sa periodom vladavine Slobodana Milosevica, kada je Crnoj Gori u slucaju osamostaljivanja pretila vojna intervencija iz Srbije. Smatram da je i u samoj Srbiji sve vise onih koji misle da bi za nju samu bilo bolje da se obe republike osamostale. Zato je i stav Evropske Unije sve popustiljiviji o ovom pitanju.

RSE: Da li Srbija treba da prihvati nezavisnost Kosova i Crne Gore kao nesto sto je neizbezno, ili bi i za nju samu to bilo bolje, jer bi napokon mogla da se okrene samoj sebi, da se pozabavi unutrasnjim problemima, jer se u ovih 15-20 godina bavila uglavnom nacionalnim pitanjem u regionu, a zanemarivala politicke i drustvene reforme.

LARABI: U pravu ste. Za Srbiju bi bilo mnogo bolje da uvidi tu realnost. Naravno, postavlja se pitanje kako to da prihvati psiholoski, kulturoloski, ali ne mozete da terate ljude da zive zajedno ako to ne zele. Sudbina Srbije je vezana za Evropu, i sto se pre otarasi tog nasledja koje je opterecuje, lakse ce ostvariti tu evropsku perspektivu. Tada ce se lakse suociti i sa svojim internim problemima. Naravno, nacionalisticki krugova se suprostavljaju takvom pristupu i pokusavaju da ga blokiraju.

Dragan Stavljanin
Radio Slobodna Evropa