Na prvoj strani svog personalnog dosijea, Ratko Mladic neodoljivo podseca na Josipa Broza. Takva je slika, bas lici

Piše: Ljubodrag Stojadinovic/Politika

Na prvoj strani svog personalnog dosijea, Ratko Mladic neodoljivo podseca na Josipa Broza. Takva je slika, bas lici. Negde iz vremena kada je buduci Tito davao svoje antologijske odgovore na Bombaskom procesu: „Ne priznajem ovaj sud, priznajem samo sud svoje partije!”

A ima i onih koji su sigurni da je odmetnuti general frapantno blizu fizionomije glumca Kurta Rasela iz filma „Vojnik”. Ili je slicnost mozda obrnuta? Ako bi neko, bilo kada, pravio film o Mladicu, Kurt je njegova slika iz najboljih srednjih godina.

Na prvoj strani dosijea, osim fotosa koji izaziva razlicita vizuelna skretanja i tumacenja, nema skoro nicega. Tu je samo godina rodjenja, ime jednog od roditelja (oca Nedje), i datum zavrsetka vojne skole.

Dosije se puni tokom sluzbe. Zaista je Mladicu imalo sta da se prilozi u „omotu predmeta”. Inace, u tim hartijama nema mnogo misterije, niti zanimljivih literarnih priloga. Uglavnom suva statistika: kada je zavrsio skolu, i koju i sa kojom ocenom. Gde je sve sluzbovao i koliko. Kakve su mu sluzbene ocene po mogucem rangu: zadovoljava, dobar, istice se ili narocito se istice.

I zatim jos naredbe o premestajima (prekomandama) i unapredjenjima, a za generale i ukazi o postavljenjima i prisivanju vezenih zvezdica.

I to bi bilo sve. Ako ima disciplinskih kazni, i one se unose, ali upisuje se i njihovo brisanje, ako je brisanja bilo.

Zasto je onda posebno zanimljiv dosije Mladica? Da uopste negde ima generala, papiri bi se nasli. U ovom slucaju oni su tanana zamena za najupornijeg srpskog hajduka. Neko je opet postavio rok do nove godine, sto je izazvalo primetnu duhovitost ministra policije Dragana Jocica: „Pitate me za prvi januar? A, pa da, tada je Nova godina!“

U senci rasomona koji se (ne) nalazi u parcicima dosijea Ratka Mladica, ponavlja se matrica o tajnim pregovorima. Navodno je sve gotovo, samo se ocekuje da Mladic ode na otoman kod premijera ili ministra Loncara. A zatim sledi, toliko dugo ocekivani specijalni let nad letovima.

U centru stvari je ipak ocena Karle del Ponte da je saradnja Beograda sa Hagom pogorsana. Ona misli da se „delovi vojske” opiru davno uvezbanom opstrukcijom. Taj izvestaj podnet Savetu bezbednosti UN, ovde je primljen uz mesavinu ravnodusnosti i rezignacije. Ljudi iz vlasti se trude da svoju nelagodu nadoknade lezernoscu tipa: „Ma, nista ne brinite, bice sve u redu!”

Da li ce biti? Ne zna se na koje je delove vojske mislila gospodja Ponte, osim na one koji su nadlezni da budu krojaci arhiva i cuvari prasine na hartijama. A to su personalna sluzba i vojna politicka policija.

Ovde se ipak ne radi o dosijeu Sluzbe bezbednosti. Bilo bi zanimljivo videti i te papire koje jos niko nije video. Zato sto je za uvid u rad tajne sluzbe nadlezna samo tajna sluzba. To je monopolski „perpetuum mobile”, koji je i stvoren kako bi se obeshrabrio svaki pokusaj pristupa. I niko jos od civilnih vlasti nije zabasao u taj brlog.

Neizbezno je da Mladic ima svoj dosije u Sluzbi. Oficir takvog ranga nije mogao da prodje bez zabeleski revnosnog vojnog Alekse Zunjica, i njegovog umovanja o teskom karakteru takvog vojnika. U svojoj karijeri, bez izuzetka, Ratko je bio brz i ostar na jeziku, covek koji je svoju istreniranu aroganciju rado usmeravao prema starijima po cinu i mocnijima od sebe. To je, samo po sebi, bio savrsen razlog da ga Sluzba u svojim utamnicenim spisima oznaci kao lik neopisivog kolorita. Dakle, bezbednosno neobicno zanimljiv.

Ali, izgleda da problem nije u tome. Karlu del Ponte mozda uopste nije briga sta je neuki pukovski bezbednjak pisao dok je kapetan Mladic bio komandant bataljona u Kumanovu. Ona cezne za potpisima u licnom personalnom almanahu. Ko je premestao, ko unapredjivao a ko penzionisao Mladica?

Dakle, odnos drzave i generala, komandnu relaciju koja je nesmetano isla preko Drine i posle okasnele Slobine blokade u avgustu 1994.

Zato je Mladicev dosije trazen, i to kompletan. Ali, sta je to kompletan dosije, niko jos i ne sluti. Javnost je nacula da je ova drzava vec ispratila sedam verzija iste hartije radoznaloj tuziteljici. Ona uvek trazi jos, posto je sigurna da nesto vazno nedostaje.

Ministar Stankovic je obecao da ce sve to izlistati, pa da licno vidi sta u tom kupusu nedostaje. A onda bi morao da krene tragom „izuzimanja” pojedinih akata. Nema tragova ko bi to mogao da uradi, i po cijem nalogu. I gde ih je onda zaturio? Iz vrha Vojske se tvrdi da od pisanih stvari i nije moglo da se isporuci sve sto se iz Haga trazi. Daje se samo ono sto ne ugrozava bezbednost Srbije i Crne Gore.

Bezbednost bi mogla da bude napadnuta i nekom novom verzijom „neznih sankcija”, ili relativnom izolacijom. Mnogi su vec zaboravili kako se ta stvar cuva. A onda su pretpostavili ugled i biografije nekih vaznih ljudi ozdravljenju rovite drzave.

Vlast je nekako i mogla da objasni da Mladica nigde nema. Nova godina nije nikakav rok, tada se slavi, puca i pije, pa gde se ko zatekne: na trgu ili kod jataka.

Nema ni dosijea. Mrtvo slovo na papiru, pozutele i pohabane stranice koje svedoce o tome kako se sve moze napraviti – uzbudljiva i sjajna karijera.

Bese li to Broz ili Kurt Rasel?