Da li americko drustvo bas u svemu, a imajuci u vidu pre svega nauku, poseduje kvalitete koji ga kvalifikuju da moze igrati ulogu avangarde modernog sveta?

Piše: Miroslav Mirko Simic/Danas

Nesumnjivo da mi danas zivimo u svetu u kome vojno, politicki i ideoloski dominira Amerika. Pre svega zato sto Amerika poseduje najvecu i tehnoloski najopremljeniju vojnu silu. Zatim zato sto spada medju ekonomski najrazvijenije zemlje u svetu. I konacno zato sto su savremeni Amerikanci, bar kada su u svojoj rodjenoj kuci, istorijski osvedoceni zagovornici demokratije i zastupnici ideja individualnih sloboda i prava. Medjutim, pitanje je da li americko drustvo bas u svemu, a imajuci u vidu pre svega nauku, poseduje kvalitete koji ga kvalifikuju da moze igrati ulogu avangarde modernog sveta? Sto se nauke tice, licno smatram da ne moze, a evo zasto.

Nesumnjivo je da Darvinova teorija evolucije predstavlja jedno od za citavo covecanstvo najznacajnijih naucnih otkrica, ako ne i najznacajnije. Najznacajnije zato sto je to otkrice odigralo ulogu kriticne prekretnice koja je nauke o zivotu i zivim bicima ukljucujuci i coveka, podelila na one religijskim predrasudama osakacene i zaslepljene, primitivne i reakcionarne, pre-darvinovske, i na one moderne, od religijskih zabluda ociscene, prosvecene i napredne, posle-darvinovske. Stoga i nije cudo sto je Darvinova teorija od samog pocetka izazivala bes popova i bila od svih crkava osporavana, napadana, ismejavana i proganjana kao navodno satanska i bezboznicka. Danas medjutim svim obrazovanim ljudima je jasno da bez Darvinovog ucenja, pre svega zbog toga sto je podstaklo stvarno naucni nacin sagledavanja sveta u kome zivimo, ne bi bilo onih spektakularnih dostignuca u modernoj biologiji, genetici, molekularnoj biologiji, i u molekularnoj medicini, ciji smo gotovo svakodnevno svedoci. Stoga danas u svakoj modernoj evropskoj demokratskoj zemlji gradjani mogu bez ikakvog stida, straha od bozanske kazne ili kompromisa da upoznaju i prihvate Darvinovo ucenje i sve njegove konsekvence za nauke o zivotu. I deca u osnovnim skolama ovih naprednih zemalja najcesce o njima uce.

Za razliku od toga, medjutim, u danasnjoj Americi za upoznavanje, prihvatanje i zastupanje ideja darvinizma potrebna je poprilicna licna hrabrost, sto je za vreme u kome zivimo krajnje paradoksalno.

Licna hrabrost je potrebna pre svega zato sto se u savremenoj Americi u poslednje vreme silovito, kao nekakav cunami, siri talas agresivnog antinaucnog judeo-hriscanskog fundamentalizma. To je dovelo do toga da samo jedan od cetiri Amerikanca danas veruje da su zivot i raznovrsna ziva bica na nasoj planeti nastali evolucijom i prirodnom selekcijom. Drugim recima, ogromna vecina – oko 225 miliona – Amerikanaca danas ne prihvata istinu koju je Darvin otkrio jos pre 150 godina. Stavise, samo malo manje od polovine od 300 miliona Amerikanaca veruju da je Bog stvorio sva ziva bica i da su ona kad ih je stvorio izgledala isto kao sto i danas izgledaju. A stvarao ih je, takodje veruju oni, u toku sest radnih dana dok se u nedelju odmarao od silna posla. Jer tako doslovno pise za vecna vremena u Mojsijevoj Knjizi Postanja. Naravno da je to tesko shvatiti, ali cinjenica je da milioni Amerikanaca takodje veruju da je nasa planeta stara jedva nekoliko hiljada godina, negde izmedju najvise cetiri i sest hiljada godina!

S druge strane, na stotine skolskih odbora i cak zvanicnih prosvetnih institucija sirom Amerike, pokrenuli su hajku na Darvina razasiljanjem antidarvinistickih poternica u kojima se veoma cesto lukavo podmece pseudonaucni koncept tzv. “inteligentnog plana”. Shodno tom konceptu, kompleksnost zivota na nasoj planeti moze se objasniti samo na osnovu postojanja nekakvog “vrhunskog bica” koje “kreira” ziva bica na osnovu nekakvog “inteligentnog plana”. Naravno da ovaj koncept nema nikakvu naucnu vrednost, ali ce o tome, bar sto se Amerike tice, ipak zvanicno odlucivati sud pocetkom naredne godine u Pensilvaniji.

Koncept “inteligentnog plana” pojavio se pre otprilike 15 godina i od tada predstavlja strategiju izbora za nove generacije tradicionalnih biblijskih propovednika sirom Amerike. Koncept zacudjujuce lako i siroko prihvacaju po pravilu manjkavo obrazovani Amerikanci, a takodje je prodro i u mnoge sfere americkog javnog zivota. Svesrdno ga je licno podrzao i blagoslovio cak i sam Dzordz Bus tokom svoje izborne kampanje za predsednika Amerike 1999. godine. U jednom intervjuu izmedju ostalog tada je Bus svojim glasacima porucio: “Verujem da je Bog stvorio svet. I mislim da cemo sve vise i vise pronalaziti kako se to stvarno dogodilo”.

Opasno ludilo judeo-hriscanskog fundamentalizma u danasnjoj Americi ogleda se i u velikom broju i velikoj raznovrsnosti religioznih knjiga izlozenih na policama gotovo svih velikih knjizara. U njima se po pravilu moze naci na desetine metara razlicitih izdanja Biblija i Judaika, i na desetine kilograma debelih tomova knjiga o mormonima. Medjutim, posebno su za zdrav razum opasne brojne knjige religiozne pseudonauke, pocev od kosmologije i atomske fizike do biologije i psihologije u kojima se navodno dokazuje “kolaps darvinizma i pobeda kreacionista”, a da mnogobrojne knjige religiozne naucne fantastike sa andjelima koji rukuju atomskim oruzjem, i ne pominjemo.

S obzirom na to da je pocev od Drugog svetskog rata do danas, americka nauka bujala i da je postigla zadivljujuce rezultate nagradjene mnogobrojnim Nobelovim nagradama, dosta je tesko razumeti i objasniti otkud ovo kolektivno antinaucno ludilo. Jedan od uzroka je svakako manjkavo opste obrazovanje koje Amerikanci, dobrim delom i zbog neposrednog i znacajnog mesanja raznih crkava u vaspitanje mladih, dobijaju. Drugi uzrok moze biti uverenje mnogih Amerikanaca da im je drzava posebnih kvaliteta i da se po tome razlikuje od svih ostalih drzava u svetu, sto uzimaju kao potvrdu svoje bozanske misije da retoricku duhovnost stave ispred objektivne nauke. I konacno, sadasnje antidarvinisticko ludilo u Americi moze predstavljati neku vrstu bezanja od realnosti, nekakav revolt protiv sopstvene nemoci da se uhvate u kostac s mnogobrojnim problemima s kojima se susrecemo u modernom svetu. Medjutim, bez obzira na uzroke, antinaucno ludilo koje u Americi trenutno dominira diskvalifikuje zasad americko drustvo da odigra ulogu avangarde u nauci u modernom svetu.

Miroslav Mirko Simic

Autor je imunolog, profesor BU i clan SANU, zivi u Velikoj Britaniji