Dva srpska milionera su involvirana u domacu politiku – njihov razlaz je najava politickih turbulencija koje obicni ljudi još ne mogu da osete

Piše: Nedeljni Telegraf

Politika i novac razdvojili ortake
Hamovic otkupio od Lazarevica njegov deo u EFT
Od dobijenih para, Lazarevic konkuriše za privatizaciju NIS

O razlazu dva najtajanstvenija srpska biznismena, Vuka Hamovica i Vojina Lazarevica, vlasnika EFT (Energy financing team), koji su glavni trgovci strujom u regionu, glasine su pocele da kruze odmah posle prodaje Nacionalne stedionice grckoj EFG banci, u septembru ove godine.

Medjutim, prica se razbuktala poslednjih dana, kad su u javnost izbile spekulacije da su se dvojica milionera sukobila, u stvari, oko politike. Jedno je sigurno tacno, tvrde izvori NT – vec mesec dana oni nisu u ljubavi! I ne samo to, definitivno su se razisli, podelili zajednicke kompanije, tacnije Hamovic je zadrzao EFT i isplatio Lazarevica, i krenuli dalje.

Hamovic je svoje poslove u Srbiji, po nekima, sveo na najmanju meru (njegov Mali kolektiv nastavio je da gradi na Terazijskom platou), dok je po drugima usao u potpuno druge vode – postao je suvlasnik jednog velikog trgovinskog lanca. Lazarevic je, pak, s dobijenim kapitalom od svog dela EFT krenuo u nove poslove s privatizacijom.

Zanimljivo je da se nijedan od dvojice biznismena nije oglasio u javnosti od kad je objavljena informacija o njihovom sporu. Upuceni tvrde da obojica pripadaju pametnim srpskim milionerima koji ne zele da ocrnjuju jedan drugog u javnosti, svesni da od toga nece imati nikakvu korist – samo ce im biti narusen ugled i to ce naskoditi njihovim poslovima.

Zbog cega je razlaz ovih biznismena uopste vazan za dalja dogadjanja u nasoj zemlji i zivot obicnih gradjana? Pre svega zato sto su biznismeni, po pravilu, bliski vlasti, imaju dobre informacije i jos bolje instinkte koje poteze treba da povuku da bi opstali. U konkretnom slucaju, Vojin Lazarevic previse se, kazu izvori NT, priblizio Kostunicinoj Vladi i DSS, ali i aktuelnom crnogorskom rukovodstvu. Ako se Hamovic od njega ogradjuje iz politickih razloga, to bi moglo da znaci da svi zajedno mozemo da ocekujemo velike i brze turbulencije u drustvu. Ili, prevedeno na svakidasnji jezik, ako osete da se nesto lose desava, biznismeni prvi beze s broda.
Novi posao

Mediji su vezivali Vuka Hamovica i za DSS i za DS (od 1993. bio je glavni finansijer kampanje Zorana Djindjica, i, kako se spekulisalo, jedan od kandidata za mesto republickog ministra finansija posle 5. oktobra; Hamovic je to, navodno, odbio, pa je na njegovo mesto dosao Bozidar Djelic).

Vojin Lazarevic mahom je pominjan kao finansijer, prvo Narodne stranke u Crnoj Gori (koja je prvo bila oponent Milu Djukanovicu, da bi mu kasnije postala partner), a potom Kostunicinog DSS u Srbiji. Medjutim, Lazarevic je u poslednje vreme postao blizak i vrhu G17 plus, tacnije ministru finansija Mladjanu Dinkicu.

Osim direktnih prijateljskih kontakata Dinkica i Lazarevica, tvrde izvori NT, oni su, u izvesnom smislu, i poslovno vezani preko brokerske i konsalting kuce Sinerdzi. Ova firma radila je na pripremi tenderske dokumentacije za Nacionalnu stedionicu, a prema nasim izvorima bliskim Vladi Srbije, radice i na projektu izgradnje fabrike duvana u Senti.

Od kada je ukinuta Agencija za duvan, upravo je Ministarstvo finansija to koje, preko svoje komisije, raspisuje tender za dodelu licenci za proizvodnju duvanskih proizvoda. Dobijanje takvog posla donece svim ucesnicima ogromne svote.

Ali, sto je za ovu pricu jos interesantnije, Sinerdzi se pojavljuje i u konzorcijumu koji ce ucestvovati na tenderu za privatizacionog savetnika NIS.

– U ovom konzorcijumu je jedna od najvecih svetskih banki JP Morgan, a iza celog konzorcijuma stoji Vojin Lazarevic – tvrdi izvor NT blizak Vladi. – U taj posao usao je s novcem koji je dobio od Hamovica za svoj deo u EFT.

Scenariji sukoba

Dakle, nekoliko je mogucih scenarija koji se pominju u vezi sa sukobom dvojice srpskih milionera.

1. Prema prvoj verziji, Hamovic se, navodno, direktno suprotstavio Lazarevicevoj ideji da se preko politickih veza ukljuci u predstojecu privatizaciju velikih javnih preduzeca (NIS i EPS). U ovoj privatizaciji, na kraju, za Hamovica nije bilo mesta.

Hamovic je, po ovoj verziji, takodje trazio od Lazarevica i da se potpuno povuce iz politike, sto je drugi biznismen doziveo kao suprotstavljanje njegovoj koncepciji poslovanja. Jer, po njegovom misljenju, navodno, biznisa nema bez politike.

Za Vuka Hamovica se tvrdi da je ostao blizak DS, iako su on i Lazarevic pominjani kao glavni finansijeri DSS, posebno od kada je doslo do sukoba sa Zoranom Drakulicem (inace, bivsi Hamovicev poslovni partner). Pojedini izvori NT tvrde da je on i dalje povremeni gost u kabinetu gradonacelnika Beograda Nenada Bogdanovica, ali i predsednika Srbije Borisa Tadica.

Drugi su, pak, izriciti da do definitivnog priblizavanja demokratama nece doci, pre svega jer bi to za njih sad moglo da bude rizicno i oduzme im glasove na predstojecim izborima. Jedan od onih koji tvrdi da takvog priblizavanja nema je i Dragan Sutanovac, visoki funkcioner DS.

– Koliko znam, niko od rukovodecih ljudi u stranci ne poznaje Hamovica, nije se s njim sretao niti dogovarao. Siguran sam da nema nikakvih tajnih pregovora – kaze Sutanovac.

2. Prema drugoj verziji cele price, sustina sukoba lezi u novcu, a ne u politici. Pobornici ove teze tvrde da je jedan od njih dvojice, navodno, bez znanja drugog, usao u pregovore s grckom bankom oko prodaje svog dela Nacionalne stedionice. Da je uspeo da ostvari svoju zamisao, daleko bi smanjio vrednost akcija ostalih suvlasnika, medju kojima je i drzava.

Tako su sporovi eskalirali i doslo je do verbalnih obracuna na nekoliko sastanaka Upravnog odbora. Pocele su, tvrde izvori NT, da se prebrojavaju akcije i koliko kome pripada. Sve je to, navodno, dovelo do definitivnog poslovnog razlaza na relaciji Hamovic – Lazarevic.

– Hamovic je poslove uglavnom izneo iz Srbije, a ovde je, vise iz hobija, da se odmori, usao u sasvim druge vode. Postao je vlasnik 49 odsto akcija u lancu parfimerija Lilly, dok je Mladen Grujic, savezni poslanik NS, ostao vlasnik 51 odsto. Sa svezim kapitalom Lilly se prosirio, pa sad ima 24 prodavnice u Beogradu i 10 u unutrasnjosti – tvrde nasi izvori.

Oni navode i da je u Britaniji otvorena istraga o poslovanju EFT, pa je Vuk Hamovic u firmu uveo dva nova inostrana partnera – u slucaju da se njemu na bilo koji nacin nesto dogodi, da firma opstane. S

Lazarevic – idejni tvorac
Hamovic – mag brojki i bilansa

EFT je nastao, kazu upuceni, po zamisli Lazarevica, za koga se tvrdi da je idejni tvorac vecine projekata. Pravnik i pomorac, on je, za razliku od Hamovica, koji je biznismen starog kova, preduzetnik nove generacije. I dok Hamovic sate i sate provodi nad brojkama i bilansima, Lazarevic vazi za vestog i brzomisleceg pregovaraca.
Kazu, njihov dvojac bio je idealan i jedan drugom nece moci da nadju zamenu.

Nenad Savic, portparol EFT:
Hamovic i Lazarevic se nisu razišli – Obojica su zadrzala vlasnistvo u firmama

Nedeljni Telegraf je pokusao da stupi u kontakt i sa gospodom Vukom Hamovicem i Vojinom Lazarevicem. Receno nam je da su na sluzbenom putu van zemlje, ali smo na pitanja poslata mejlom dobili odgovore od Nenada Savica, portparola EFT.

– Vlasnicki odnosi u svim kompanijama ciji su vlasnici Vuk Hamovic i Vojin Lazarevic ostali su nepromenjeni – tvrdi gospodin Savic. – To znaci da su vlasnici EFT: Vojin Lazarevic, Vuk Hamovic, Svetislav Bulatovic i Dzejms Naj.

Savic je negirao i spekulacije o razlazu dvojice domacih milionera:
– Netacni su navodi u novinama da postoje nesuglasice izmedju Hamovica i Lazarevica. Oni imaju razlicita misljenja u mnogim stvarima, medjutim to se ne odrazava na rad njihovih zajednickih firmi. EFT nema nikakve planove da ulazi u privatizaciju NIS. Sto se tice EPS, nasa kompanija ce prvo da vidi kako ce biti restrukturirano ovo energetsko preduzece, a potom ce razmotriti kakav bi eventualni komercijalni interes imala ako ucestvuje u eventualnoj privatizaciji. Ti planovi su za nas daleka buducnost, jer jos nije jasno na koji nacin ce se privatizovati EPS.

Na pitanje da li bi eventualni raskol biznismena ipak mogao da utice na snabdevenost Srbije strujom, Savic odgovara:

– Srbija je suvise malo trziste i proizvede struje taman koliko joj je potrebno. Za EFT Srbija nija veca od jedan odsto celokupnog trzista koje pokrivamo. Mi smo u okviru svojih poslova isporucili 15 teravatsati elektricne energije, a za Srbiju je otisao samo stoti deo. EFT posluje sa 17 zemalja Zapadne i Jugoistocne Evrope, i pri tom isporuci energiju za oko dva miliona domacinstava. Vise od 60 odsto poslovanja baziramo na zemljama clanicama EU. Snabdevamo velike sisteme, elektroprivrede, fabrike, velike industrije…
Da bi dokazao da firma i dalje posluje bez zastoja, gospodin Savic je naveo da je EFT, izmedju ostalog, u nove projekte ulozio 50 miliona evra, narocito u izgradnju hidrosistema u Republici Srpskoj, i rudnik lignita kod Doboja. U izgradnju TE u RS ulozili su dodatnih 300 miliona evra.

Sto se tice politickih angazmana i finansiranja politickih partija, portparol EFT je decidan:

– Hamovica politika od 5. oktobra ne zanima, ne podrzava i ne finansira nikoga. Finansirao je Zorana Djindjica i s time je zavrsio. Lazarevic je ukljucen iskljucivo u delovanje Narodne stranke u Crnoj Gori. Za detalje pitajte njega.