Mantricka kuknjava za \”mestom pod suncem za nas mlade\” prastari je i prirodni \”darvinisticki\” ritual, kojeg odvratnim cini samo pratece moralisanje

Piše: Teofil Pancic/Vreme

Pokusam ja tako danas (utorak) da zovem Vladu Srbije, da srpski i domacinski porazgovaram s mojim nerazdvojnim drugarom Veljom Ilicem DJidom, da cujem sta ima novo glede Obnove i Izgradnje, kad ono – vazda zauzeto; docnije nazovem Skupstinu, ophrvan radikalnom zeljom da mi moj mili, suptilni, lako uvredljivi ortak Toma G. otkrije tajnu ko je Dezurno Govno za danas, kad jopet zauzeto! I taman se namerih da protestujem kod nadleznih PTT organa zbog nemogucnosti da posteni gradjanin neposredno komunicira sa svojim izabranim predstavnicima, kadli na Radiju B92 cujem da permanentno zauzece nije tehnicke nego politicke naravi, to jest da je nesto sto se zove Koalicija mladih – a sto predstavlja sojuz ni manje ni vise nego “165 organizacija mladih iz Srbije” – resilo da ucestalim pozivanjem telefonskih brojeva svih najvaznijih drzavnih institucija i politickih stranaka “blokira” politicki establisment, i tako ga konacno suoci sa Gorucim Problemom drustva: Mi Mladi smo zapostavljeni! Takoreci ugrozeni, grdje no nacionalne manjine! Mi Mladi nemamo gde da se zabavljamo, a i posla nam fali! Slaba nam je perspektiva! Zato Mi Mladi zahtevamo da se oformi Ministarstvo za Nas Mlade, koje ce biti posveceno problemima i potrebama Nas Mladih! Ovo drustvo vodi racuna o Marku i Janku, samo o Nama Mladima – nista! A i mi imamo svoje Specijalne Potrebe!

Kada sam video kako stoji stvar sa Nama Mladima u tranziciji, a i sire, teske mi muske suze kanuse na tastaturu. I jos me, bogami, preli i talas uspomena, poput neke ohladjene i pomalo skorele vulkanske lave, nepodgrevane jos od ranih osamdesetih… Kada sam ja, naime, bio legitimni deo Nas Mladih, tamo negde u blazenoj tinejdzerskoj dobi, bilo je mojih vrsnjaka koji su se ozbiljno spremali za to da im puka i banalna cinjenica njihove bioloske mladosti postane zanimanje i drustvena legitimacija – i to bar do njihove cetrdesete-ceteres”pete. Posle ce, normalno, da predju u SUBNOR, da tamo sacekaju penziju. Iako bez bilo kakvog jasnog i suvislog, a kamoli demokratskog mandata, ti su momci i devojke iz bane-dobri-sin inkubatora povazdan trucali kako Mi Mladi hocemo ovo, trazimo ono, treba nam to, necemo ono tamo… Zivot je, naravno, isao nekim svojim tokom, niko se normalan nije obazirao na taj imbecilni zargon neautenticnosti koji je neprestance grgoljao iz pilicarnika “vladajuce snage drustva”; posle, kada se Sistem raspao, profesionalni Mi Mladi se iznova docekase na noge – zilava je to sorta nametnika – vecinom postavsi uzorne “patriote”, a poneki od njih bezbeli i “demokrate”, mada se to manje nosilo tih dana.

Okej, bilo pa proslo, danas je, hvala Bogu, novi vek i milenijum, demokratija uhvatila pa ne pusta, te je i na trzistu Nas Mladih zavladao pluralizam. Jedino je onaj zargon ostao nekako otuzno isti – uzviseno praznoslovlje, isprazni kolektivizam Nas Koji Ovo i Nas Koji Ono, beskrajna, harekrisnovski repetitivna simulacija smislenog i pri tome jos i “angazovanog” iskaza. Bogo moj, hocu li makar u dubokoj starosti – ako je slucajno dozivim – docekati da me se okanu zastitnici i glasnogovornici Nas Mladih?!

Zasto je svo ovo mladovanje ludom radovanje tako suplje? Zato sto niti sta znaci, niti cemu sluzi. Osim promovisanju novih generacija parapolitickih brojlera koji ce srecno parazitirati na beskrajnim manipulativnim mogucnostima Mi-diskursa. Hocu li ja to da kazem da biti mlad u ovoj zemlji nije vaistinu tesko? Taman posla. To je iskustvo blisko paklu, iz milion dobrih razloga. S malom napomenom da biti sredovecan ili star nije nista bolje. Ova je zemlja fundamentalno i multidisciplinarno upropascena, i u jednome su Mi Mladi svakako po defaultu u pravu – to je najmanje njihova krivica. Samo sto od tog saznanja nikome nije nista bolje. Verovanje da vam sama cinjenica da ste (trenutno ili trajno) nesto sto niste sami birali i niste “zasluzni” ili “krivi” za to – recimo, da ste Srbin, muskarac, plavokos ili mlad – daje neka visa prava nego da ste recimo Ukrajinac, zena, crnomanjast ili star, opasna je praznoverica. Oh, pa zar neko veruje u to, bar kada su Mi Mladi u pitanju? Ne kada se stvari ovako “ogoljeno” formulisu, ali inace – da. Jer mantricka kuknjava za Mestom Pod Suncem Za Nas Mlade nije nista drugo doli prastari “darvinisticki” ritual nuzno pomalo lapotnog “pravljenja mesta za sebe” kojeg odvratnim zapravo cini samo prigodno pratece moralisanje – inace bi bio sasvim prirodan. A naricanje za Ministarstvom za Nas Mlade pokazuje koliko se u okrilju svakog kolektivizma – etnickog, rasnog, polnog, generacijskog – ne moze roditi nista sto bi izaslo iz ukletog kruga jalove ceremonijalnosti najstarinskije moguce politike, vrlo “tradicionalisticki” tumacene kao besmrtni i svevremeni zanat prodaje magle.

Kako god okrenes, Mi Mladi smo fikcija, to smo uvek bili i uvek cemo biti. Bas kao i Mi Srbi, Mi Autolimari i ostala bizuterija. Uostalom, i Adolf je nekad bio Ja Mlad, bas kao i Albert, pa je na kraju jedan postao Hitler, a drugi – Ajnstajn… A obojica su odrasla u “trulim” germanskim Carstvima bez Ministarstva za Nas Mlade. Hoce se reci: radi na sebi, mladi covece, samo je tvoja individualna vrednost nesto sto se racuna. Sve ostalo, sve sto podrazumeva necije “posrednistvo” i “zastupnistvo” u ime imaginarnog kolektiviteta rodjenih-u-isto-vreme, koji otuda toboze imaju zajednicke interese (za mene je bila uvreda da me poistovecuju s velikom vecinom mojih vrsnjaka, hvala lepo…), prica je u kojoj Neko Drugi prisvaja tvoj identitet, tvoja prava, a mozda i nesto opipljivije. A ko je taj? Pa Bane, ko bi drugi?! Uvek neki Bane…