Banjaluka nije dozvolila da umrem, kaze bokserska legenda, olimpijski sampion iz Los Andjelesa, secajuci se kako je \”postao Japanac”

Piše: Politika

Sve medalje i pehare bacio je niz rijeku. I onu zlatnu, iz Los Andjelesa. Sta da kaze svom sesnaestogodisnjem sinu? Da je boksovao za zemlju koje vise nema? Da je na pobednickom postolju premasio i jednog od najvecih boksera svih vremena, Ivandera Holifilda, masuci ispred njega jugoslovenskom trobojkom?

– Tri drzave me u statistikama vode kao olimpijskog pobednika: SFRJ, Hrvatska i BiH. Ja sam, nazalost, sampion bez zemlje – kaze Ante, udarajuci nas, umesto pozdrava, levicom u rame. Bio je jedan od najvecih poentera koje je svet video. Brzi poluteskas s kontragardom, levicom koja je najtvrdje brade pretvarala u srcu.

Jedna od najvecih sportskih legendi druge Jugoslavije pusi „danhil”. Ne pije, gotovo da nije ostario. Brze noge spasile su lepo lice vecih razaranja. Nije se ugojio. Nekoliko treninga i mozda bi opet bio onaj stari. Ali, ne pada mu na pamet da u 45. godini izigrava Dzordza Formena.

Sampion bezemljas, olimpijski pobednik u poluteskoj kategoriji, lutao je po Balkanu i Evropi proteklih 15 godina. Ali, ne moze bez rodne Banjaluke i mangupske cetvrti Laus, gde jos caruje klosar DJoko King.

Covek koji je pobacao medalje i pehare, jer ne moze da ih glanca, kao Marjan Benes, seca se kako je 1990. godine, tokom poslednjeg popisa stanovnistva, rekao mladoj devojci koja ga je anketirala:

– Pisi, izjasnjavam se kao Japanac.

Ante dobro pamti njen zabezeknuti pogled.

– Cim smo poceli da se prebrojavamo po nacionalnosti u Bosni, znao sam da ce ovde biti „pusiona”. Kamo srece da smo se svi tada izjasnili kao Japanci. Neka pricaju sta hoce, ali, SFRJ je bila najbolja zemlja za sve i zato ne zelim ni jednu drugu – kaze rezignirano sampion.

U legendu je usao kad je mahao malom jugoslovenskom trobojkom na pobednickom postolju u Los Andjelesu. Holifild je u polufinalnoj borbi diskvalifikovan, jer je posle znaka stop udario Novozelandjanina u pleksus.

Holifilda je diskvalifikovao jugoslovenski proslavljeni sudija Grigorije Novicic. Amerikanci su poludeli, jer je Holifild vec bio zvezda. Novicica je u olimpijskom selu cuvalo pet americkih komandosa.

– Uoci dodele medalja pomislio sam, hajde da idemo do kraja. Uzeo sam Holifilda za ruku i popeo ga na pobednicko postolje. Amerikanci su aplaudirali. Umesto da nas nokautiraju, nokautirali smo mi njih.

Ante je voleo da se bori protiv siledzija i osvajaca medalja.

– Bilo je to vreme velikih trenera. Treninzi u filmu „Roki”, sa Silvesterom Staloneom obicna su igra u jaslicama u odnosu na treninge Predraga Krstica u banjaluckoj „Slaviji”. Zabetonirao bi kamionske gume, delio sekire i maljeve i galamio:„Cepajte drva!”. Krle nije birao sparing-partnere, vec ubice. Cesto me makljao cuveni udarac Ruben. Sparinguje i lema me u 10 rundi, a Krle vice: „ Hajde, sine, jos pola minuta. Vidi kako ti lepo ide”.

Ruben se posle svih u Jugoslaviji desavanja povukao na selo. Usamljen, gaji nojeve na farmi.

Uoci raspada Jugoslavije, Josipovic je presao u profesionalce i dobio 10 meceva. Nije otisao u „Holifildovu Ameriku”. Ante ne voli udarce posle sudijinog znaka. Poceo je rat. Ante je otisao u Zagreb.

– Nije to bilo drustvo za mene, pa sam krenuo za Bec.

Iz Beca do Zagreba, a onda kod Mate Parlova, u Pulu. „Na more, gde je zivot laganica”. Posle u Svajcarsku. Kafici i moteli. To je bio njegov krug.

Vratio se u svoju Banjaluku 1997. godine.

– Sedeo sam u kaficu kad je momak pucao u mene. Dobio sam dva metka od 9 milimetara. Momak je mislio da ce postati Arkan ako upuca olimpijskog sampiona. Ljudi su skocili, zaustavili krvarenje. Ja se smejem. Setio sam se Darka Asanina, koji je zeleo da umre kao lep les. Moj prijatelj Sveta Jokic ubacio me u dzip. Rekao sam mu: „Izbaci me, bolan, napolje, uprljacu ti dzip. Necemo valjda plakati”. On mi je odgovorio:„Je si li lud, sampione. Banjaluka nece dati da umres!”.

Opet je otisao kod Parlova, na more. Sedeli su za sankom u kazinu, kockali se i pili. Parlov je pricao kako ga je 1974. godine, u Havani, u finalnoj borbi svetskog prvenstva, legendarni Rus Karatajev odalamio preko garda. Ali, Mate je bio „pretreniran”. Izdrzao je na nogama i priveo mec kraju. Postao je svetski prvak. Medjutim, Mate se nicega nije secao. Usao je u hotel u Havani i pokusao da skoci sa terase. Cika Bruno Hrastinski je vikao:„Mate, ne ubijaj se. Ti si svetski prvak!”.

Tokom svojih lutanja po Evropi, Ante Josipovic je u Moskvi potrazio Karatajeva. Zeleo je da opet vidi jedinog coveka koji je uzdrmao Parlova. Karatajev je bio kralj moskovskog podzemlja. Primio ga je u dvorcu na periferiji. Podigao mu je ruku i rekao:„Sampione, ti si sada dete Moskve”.

Secanja i dalje progone Antu Josipovica.

Nedavno je u Beogradu razgovarao sa Zeljkom Mitrovicem.

– Uzmi limuzinu, ovde ce ti sve zelje biti ispunjene – rekao mu je vlasnik TV Pinka.

– Gde da odem? Morao bih da obidjem najmanje pet beogradskih grobalja. Da posetim i Darka Asanina, koji je sahranjen s jugoslovenskom trobojkom.

Zali sto zapadni Balkan vise nije porodio raskosne majstore boksa, kao sto su bili Vujkovic ili Belic. Seca se Jovana Pajkovica sa Crvenog krsta. Imao je rad nogu kao Rej Suger.

– Frajer ubija dve runde, a onda preda mec u trecoj. Bio je sjajan harmonikas i radije je tezgario po svadbama. Kada ce se opet roditi neko kao cuveni Ristic iz Prokuplja? On je dobijao svakog Rusa i Kubanca koji mu se isprecio u ringu. Onda taj frajer ode na Ibarsku magistralu i – tamo ga nokautira neka pevaljka.

Sampion drhti dok se seca novogodisnje noci na Jahorini. Cekala se nova, 1991. godina. Najvece sportske i estradne face druge Jugoslavije pozvane su u vikendicu Frane Lasica.

– Bila je to najneverovatnija noc koju sam doziveo. Posle ponoci poskidali smo se goli. Tih nekoliko casova, bili smo neuracunljivi. Ujutru smo znali da nam se blizi kraj.

Banke umesto Franje Josifa

– U Becu sam nekoliko puta razgovarao sa dobrim prijateljem, cuvenim gradonacelnikom Helmutom Cinkom. Rekao sam – kod nas je rat, gine se. On je odgovorio: Ne boj se, mali, Bosna ce opet biti nasa. Kako nasa, pitao sam. Zar ce vaskrsnuti Franjo Josif? On je odgovorio: Nece Franjo, tu su austrijske banke.

Za pet godina, 50 odsto nekretnina Bosne bice pod hipotekom austrijskih banaka. Nekad pomislim da je bolje opet dati pare gazda Jezdi. Ne zelim takvu zemlju. Zato bih iz Bosne proterao sve medjunarodne predstavnike. Neka idu u Irak – kaze Josipovic.

Aleksandar Apostolovski
Dusan Kecman
Politika