Jedan vek od pojave “Protokola sionskih mudraca” najsramnijeg i najlaznijeg teksta za koji se zna u istoriji

Piše: Zorica Banjac/Danas

Pre tacno sto godina u Petrogradu su objavljeni “Protokoli sionskih mudraca”, antisemitski pamflet koji je, do danasnjih dana, ostao matrica svih teorija o globalnim zaverama. Ovaj apokrifni spis o toboznjem dogovoru jevrejskih mudraca kako da organizuju preuzimanje kontrole nad celokupnim ekonomsko-politickim zivotom na planeti, posluzio je i kao “predlozak” nacistickom projektu Holokausta.

Potreba da se na jednostavan nacin objasne komplikovane i viseznacne istorijske pojave, pokretala je, od kraja 18 veka, od vremena Francuske revolucije do danas, mnoge teorije zavere (jevrejske, masonske, komunisticke i antikomunisticke, mondijalisticke, panarapske, nove levice, finansijske oligarhije itd). I popularna kultura je zarazena virusom mega-zavere; od dokazivanja da postoji zavera prikrivanja dokaza o vanzemaljskom poreklu ljudi u “Dosijeu X”, do “razotkrivanja velike zavere prikrivanja izvorne hriscanske istine od strane Vatikana u bestseleru Dena Brauna “Da Vincijev kod”.

Posto je u moderno doba eliminisana svaka intervencija bogova i demona u istorijskim procesima, prosecnom coveku, zbunjenom neocekivanim i ponekad apokalipticnim obrtima istorije, prihvatljivo je tumacenje da njene tokove i sudbinu ljudi odredjuju anonimne mocne grupe i pojedinci, koji negde u potaji kuju planove kako da postanu gospodari sveta.

Prototip svih savremenih teorija zavere i politickih ezoterija je apokrifni tajni dogovor svetskih jevrejskih mocnika o osvajanju globalne vlasti, objavljen pre tacno sto godina, nazvan “Protokoli sionskih mudraca”. – “To je najsramniji i najlazniji tekst za koji se zna u istoriji”, tvrdi Pjer-Andre Tagijev, francuski filozof i sociolog, povodom nedavnog objavljivanja kritickog izdanja ove knjige u Francuskoj (izdavac Fajar-Berg Internacional).

Pravi inspirator i ideolog “Protokola sionskih mudraca” bila je ruska caristicka tajna policija “Ohrana”, a svoje pero za realizovanje tog gnusnog pamfleta punog lazi i mrznje policiji je ponudio Matje Golovinski, ucenjeni i propali potomak prezaduzene ruske plemicke porodice. Sramotna istorija ovog falsifikata bila je obelodanjena vec 1939. godine, u obimnoj studiji koju je, sa kompletnim indeksom imena i desifrovanim podacima, objavio kod “Galimarta” Anri Rolen, urednik u dnevniku “le Temps”.

Anri Rolen je posvetio vise od dve decenije zivota razotkrivanju lazi i pozadine nastanka “Protokola sionskih mudraca”. Kao bivsi pripadnik obavestajne mornaricke sluzbe, on je imao pristup mnogim arhivama i tajnim podacima i nedvosmisleno je dokazao da su protokoli delo tajne ruske policije. Rolenova knjiga je bila, medjutim, kratkog veka: 1940. godine zabranjena je i povucena iz prodaje odlukom nemackih okupacionih vlasti.

Kratka istorija “Protokola sionskih mudraca” je sledeca: zeleci da spreci uticaj koji su izvesni reformisticki krugovi poceli da vrse na cara Nikolaja II, “Ohrana” je u tim reformistickim idejama “otkrila” zaveru Jevreja. “Dokaz” zavere je navodno pronadjen u Parizu, i ponudjen u formi “Protokola”, koji su “Ohrana” i Golovinski uradili prema jednom manje poznatom literarnom predlosku, pamfletu protiv Napoleona III iz 1864. godine. Pisac pamfleta “Dijalog u paklu izmedju Makijavelija i Monteskjea” bio je malo poznati francuski satiricar Moris Zoli.

Preradjeni Zolijev tekst, u kome su ulogu negativaca dobili Jevreji, imao je neverovatan odjek tridesetih godina proslog veka u Nemackoj i postao, moze se slobodno reci, ideoloska matrica nacistickog programa unistenja jevrejske rase. Sve je bilo lazno u ovoj knjizi, a ta laz je upravo bila razlog njenog uspeha”, pisao je Rolen. U knjizi “Majn kampf” Hitler je o “Protokolima zapisao sledece: “Dokaz da su ovi dokumenti autenticni je upravo to sto Jevreji ne prestaju da tvrde kako se radi o falsifikatu.”

Teorijama zavere svojstveno je da stvaraju veze izmedju pojava koje nemaju niceg zajednickog. Politicka ezoterija, verovanje u okultne sile koje vladaju svetom, postojala je u svim epohama, ali je u XX veku posebno dobila na snazi, objasnjava Pjer-Andre Tagijev. Njegova obimna studija o politickom ezoterizmu (“Vasar prosvetljenih, ezoterizam, teorija zavere i ekstremizam”, izd. “Hiljadu i jedna noc”) pojavila se ovih dana u francuskim knjizarama.

Nesumnjivo je lakse boriti se protiv ljudskih kreatura nego protiv natprirodnih sila, pa se stoga, povremeno “razotkriju nosioci zavere” i pokrene istrebljujuci rat protiv njih. Najstrasniji primer ovakvog krstaskog rata protiv toboznjih zaverenika je bio Holokaust, Hitlerova borba protiv Jevreja. Ali ni Staljinova paranoja zbog opste zavere, koja je dovela do stvaranja logora smrti, ni makartijevski rat sa komunistickim vesticima, nisu bile manje zastrasujuce pojave. Najnoviji doprinos bogatoj istoriji teorija zavere je vezan za avionski napad na njujorske nebodere: iz proarapskih krugova lansirana je hipoteza da kobnog 11. septembra u kule-bliznakinje nije dosao nijedan zaposleni Jevrejin, sto je trebalo da bude dokaz kako je, ponovo, po ko zna koji put u istoriji, na delu bila velika jevrejska zavera.

Kako je tvrdio Levi Stros, osobina svakog mita je da se obnavlja i ponovo stvara na osnovama nekog drugog mita. Mitu o jevrejskoj zaveri u “Protokolima” prethodila je, po misljenju Pjera Tagijeva, prica o “prosvecenima iz Bavarske” (Illuminati de Bavaria), a plod njihove zavere je, po pisanju kontrarevolucionarnih autora iz XIX veka, bila Francuska revolucija. “Prosveceni”, u stvari slobodni zidari, pripadali su tajnom drustvu koje je delovalo samo desetak godina, od 1776. do 1785, i brojalo jedva stotinak clanova, ali je bilo tako mocno da je dalekosezno uticalo na ideologe i filozofe prosvecenosti, kako tvrdi opat Bariel u delu “Memoari u sluzbi istorije jakobinizma”. Medjutim, zbog snage koju svaki mit nosi u sebi ovo malo drustvo postalo je “matica i matrica” svih kasnijih svetskih zavera.

Termin “judeo-masonska zavera”, koja je po svojoj prirodi “subverzivna i kriminalna, skovan je tek krajem 19. veka, u radu na “Protokolima sionskih mudraca”. Prvi cin u pripremi ovog dela bilo je objavljivanje jednog laznog pisma opata Baruela, datiranog u 1806. godinu. U njemu on navodno pise (izmisljenom) kapetanu Simoniniju kako mu je jedan jevrejski prijatelj na visokom polozaju otkrio postojanje sekte koja, iz senke, komanduje svim drugim sektama; to je bila tema koju ce prihvatiti i neprestano razvijati antisemitska desnica. Vatikan je tome dosta doprineo, pre svega kad je, usred afere Drajfus, osudio prvi cionisticki kongres iz 1897. godine, kao opasan sastanak jevrejske internacionale. Ta osuda je dovela do antijevrejske homogenizacije u hriscanskom svetu.

Uz mit o dekadenciji i o kraju istorije, svetska zavera je najsnazniji antimoderan mit modernog doba, pise Targijev. Interesantno je podsetiti da su stereotip o Jevrejinu, nemilosrdnom kapitalisti, prvi skovali socijalisti. Marks i Prudon su, na primer, svodili ceo judaizam na mracnu teoriju o “kralju novcu”. Tusenel, Furijeov ucenik izmislio je sintagmu o Jevrejima “gospodarima svetskih finansija”.

U nase vreme prostor velikih zavera se prosirio na druge subjekte i druge prostore ali je retorika ostala ista: tu su opsta mesta pretnja gospodara iz senke i strah od njih, jadikovanje nad sudbinom malih ljudi, zrtvovanih na oltaru medjunarodnih finansija, najava totalne nadmoci cinicnih, nemilosrdnih, halapljivih grabljivaca iz banaka, korporacija i finansijskih fondova. Novi gospodari sveta ne nazivaju se vise “Jevrejima” i “Rotsildima”; oni se kriju iza sintagme “novi svetski poredak, koji, u svesti obicnog coveka ima zastrasujuce, zaverenicke, zlikovacke i antropomorfne oblike.

“Najparadoksalniji efekat savremenog principa demokratske transparentnosti glasi: sto se vise svetlosti baca na aktivnosti politicko-finansijskih mocnika i mafijaskih grupa, to se vise pothranjuje zaverenicka imaginacija kod obicnih ljudi. Sumnja postaje uobicajeni nacin percepcije svakog dogadjaja. Vladajuci slogan bi danas mogao biti ona poruka iz “Dosijea X” da je “istina negde drugde”. Jedan od postulata zagovornika teorija sveopste zavere je da ni politicari, ni mediji ne govore istinu, pa, prema tome, nju treba traziti u domenu ezoterije”, tvrdi Tagijev.

Procvat ezoterije

Posledica sveopsteg nepoverenja u opsteprihvacene istine je nagli procvat ezotericne literature (Tagijev je sklon tome da ovaj termin zameni izrazom “ekstremno desna literatura”). Danas se masovno reklamiraju knjige sa krajnje ekstremnom tematikom: neke od njih su prosto prebacene sa polica rezervisanih za ekstremno desne politicke ideje na rafove na visokotiraznim ezoterijskim delima. Najludje hipoteze o vanzemaljskim fenomenima, o judeo-masonskoj zaveri i o potrebi revizije celokupne poznate istorije pravi su bestseleri vec dvadesetak godina. Prauzor, “osnivacki tekst” ove vrste literature je bila knjiga “Sveta tajna”, pseudo istoricara Majkla Begena, Ricarda Lija i Henrija Linkolna, objavljena 1982. u Engleskoj. Trend se odrzao i cak ojacao zahvaljujuci knjigama Dena Brauna. U porastu je, medjutim, i interesovanje za neonacisticku ezoterijsku literaturu. Prema Tagijevu, ovaj talas je bilo lako predvideti i on ima svoje korene u romanticarskom XIX veku, kada se prevladavajuci okultizam banalizovao i ustupio prostor teoriji svetske zavere. Ludilo razotkrivanja, dekodiranja, demistifikacije ciji je danasnji profet Den Braun ima lepu buducnost pred sobom.

Zorica Banjac
Danas