Cedomir Jovanovic: U ovom trenutku Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala tesno saradjuje s porodicama Spasojevica i Lukovica kako bi obezbedili njihovo svedocenje u procesu koji se vodi pred Specijalnim sudom

Piše: TV B92

(Transkript emisije Poligraf TV B92)

Cedomir Jovanovic: U ovom trenutku Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala tesno saradjuje s porodicama Spasojevica i Lukovica kako bi obezbedili njihovo svedocenje u procesu koji se vodi pred Specijalnim sudom…

Evo, ja vam sada kazem, pozovite ljude iz Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala, ministra pravde, ministra policije, pitajte ih – Zasto u junu mesecu nisu nastavili istrage u skladu sa podacima koje su dobili, znaci to je jun i pocetak jula meseca, a koje su vodile recimo ka utvrdjivanju istrage o sudbini Momira Gavrilovica? Da li samo zbog toga sto je istina drugacija od politicke verzije na kojoj su oni recimo gradili svoje pozicije prema nama u 2001, 2002. ili 2003. godini?

Gost: Cedomir Jovanovic, lider Liberalno-demokrtske frakcije
Voditelj: Jugoslav Cosic

B92: Postovani gledaoci, dobro vece. Predsednik Liberalno-demokratske frakcije Cedomir Jovanovic optuzio je juce drzavni vrh, a pre svega premijera Kostunicu, sefove BIA i policije, kao i ministra pravde, da su u stalnom kontaktu sa optuzenima za ubistvo bivseg premijera Zorana DJindjica koji su u bekstvu, kao i da vrse permanentne pritiske na familije clanova “Zemunskog klana” da svedoce u Specijalnom sudu. Ministar pravde Zoran Stojkovic ocenio je ove optuzbe kao besmislene. To je jedna od tema i jedan od razloga zbog kojih je veceras gost “Poligrafa” prvi covek LDF-a Cedomir Jovanovic. Dobro vece, dobrodosli.

Jovanovic: Dobro vece, hvala.

B92: Siguran sam da ima mnogo onih koji se pitaju da li zaista ove optuzbe, veoma teske, koje ste izneli juce na pres konferenciji, imaju ozbiljno utemeljenje ili se opet kao i ko zna koji put do sada radi o besprimernom politickom ratu.

Jovanovic: Ja mislim da bi to pitanje bilo na mestu, naravno da ga ne osporavam, da se ovo desava prvi put, ali mi zivimo u 2005. godini u ambijentu koji je manje-vise poznat, kao sto su poznate i pozicije svakoga od nas, kao sto ste pomenuli ministra pravde, recimo, i mene konkretno na drugoj strani. Ono sto je jedino vazno jeste zapravo, utvrdjivanje potpune istine, i tu istinu moraju utvrditi oni koji su najodgovorniji, a najodgovorniji su oni koji danas vrse vlast. Ako analiziramo postupke te vlasti i njihov pristup utvrdjivanju te istine, onda su duboko kompromitovani i bez te konferencije za novinare i onog sto sam ja juce rekao, ali niko zbog toga ne treba da bude iznenadjen jer to nije prvi put. Isto smo to rekli dve nedelje pre predaje Milorada Ulemeka. Isto smo to rekli kada smo govorili o slucaju Dejana Milenkovica, koji se na kraju pojavio pred Specijalnim sudom, ali ne u aranzmanu koji je ranije bio planiran. Isto smo to govorili i u slucaju koji je pratio sudbinu Milana Obradovica. Isto smo to govorili u slucaju koji se vezivao za istragu oko ubistva Momira Gavrilovica. Isto smo to govorili i u slucaju Vladana Batica. Dakle, sve ono sto je juce receno, nazalost, samo svedoci o nespremnosti ljudi koji danas upravljaju nasim drustvom, da se na vrlo jasan nacin gradjani zemlje, jer ja mislim da po pitanju svega onog sto prati 12. mart mi ne mozemo biti podeljeni na politicke partije ili na ideologiju, da se gradjani ove zemlje jednom zauvek susretnu sa odgovornom Vladom, sa kompetentnim institucijama, koji ce svojim pristupom recimo tragediji Zorana DJindjica i svih nas iskljuciti mogucnost ponavljanja neceg oko tog ubistva.

B92: Dobro, ali to su sad projekcije koje Vi iznostite. U stvari, to o cemu Vi govorite to sad lici na izborni program, na izborno obecanje gradjanima Srbije.

Jovanovic: Na jednu politiku, da.

B92: I Vi sada nasim gledaocima nudite jednu vrstu sinteze vracajuci se u proslost koja nisam siguran koliko uverljivo deluje, jer Vi optuzujete Vladu za veoma konkretne radnje, dakle za odrzavanje kontakta sa beguncima. Jedan od tih begunaca je Vladimir Milisavljevic, koji je po svemu sudeci bio u prostoriji iz koje je pucano na bivseg premijera Zorana DJindjica i izneo pusku iz te prostorije. Na osnovu cega to tvrdite, gospodine Jovanovicu?

Jovanovic: Nista manje uloga nije ni preostalih lica o kojima sam ja govorio.

B92: Ali, na osnovu cega to tvrdite?

Jovanovic: Na osnovu saznanja i cinjenica na kojima smo bazirali i sve prethodne izjave, i samo na osnovu toga se i moze danas suditi o nama. Mi nismo u poziciji da sprovodimo istrage, ali u toj poziciji su oni koji se danas nalaze na vlasti. Ako govorimo o odnosu prema utrdjivanju te istine, hajde onda da krenemo iz bilo kog pravca, vi cete videti da se prakticno suocavamo sa vise nego skaradnim saznanjima.

B92: Ako ja Vas dobro razumem, znaci utemeljenje za ove optuzbe je prakticno proslost, dakle bilo je tako, nema razloga da je i sad drugacije. Je l” to poruka koju nam saljete?

Jovanovic: Ne, nego recimo kompetentnost tog stava se gradi na tome. Naravno da niko u aprilu prosle godine nije mogao znati sta ce se desavati u oktobru ove godine, ali ono o cemu sam juce govorio na konferenciji za novinare i o cemu sad govorim sa vama zasnovano je na izjavama ljudi sa kojima mi saradjujemo, sa kojima imamo konstantne kontakte.

B92: Koji su to ljudi? Iz kog miljea dolaze ti ljudi? Posto ste se Vi vidjali sa razlicitim ljudima, iz kriminalnog podzemlja, iz sveta politike. Koji su to ljudi?

Jovanovic: Iskreno da vam kazem, ne bih nikad birao sagovornika ako je tema utvrdjivanje potpune istine. Znaci, ne mogu sada da kazem da zbog toga sto mi sagovornik ne odgovara po svom kredibilitetu, ja ne bih sa njim razgovarao o tome. Ali, te izjave su zasnovane na stavovima sa kojima su se ti ljudi suocili u okviru tuzilastva i u okviru Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala, znaci to je vise nego jasno.

B92: Dobro, ali Vi kazete: “Oni vrse pritisak…”

Jovanovic: U ovom trenutku Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala tesno saradjuje sa porodicama Spasojevica i Lukovica kako bi obezbedili njihovo svedocenje u procesu koji se vodi pred Specijalnim sudom.

B92: Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala?

Jovanovic: Jeste, Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala, tacno.

B92: UBPOK je stalno u kontaktu s tim familijama?

Jovanovic: Tacno, Uprava koja je uhapsila Vladana Batica je upravo Uprava koja je pre godinu dana recimo, privodila mene, i spremna je to da uradi u svakom slucaju.

B92: Sta je motiv te saradnje? Sta oni to zele?

Jovanovic: Sta je motiv te saradnje? Motiv te saradnje je zapravo potvrdjivanje onoga sto je bio jedan politicki koncept od koga se na prvi pogled danas odstupilo. Mi mozemo, ako analiziramo odnose na politickoj sceni Srbije, govoriti o tome da smo mi manje ili vise marginalni, ali to samo po sebi nije sporno, nastavlja se marginalizovati jedna ideja. Ko je odgovoran za ono sto se desilo 12. marta? Ko je za to odgovoran? Koji je bio motiv za to? Te stvari danas nisu tema u Srbiji. Koji je bio motiv da se 700 prvih ljudi policije ukloni nakon formiranja nove vlasti? Koji je bio motiv da se uklone svi ljudi iz tuzilastva? Koji je bio motiv da se uklone ljudi iz sudstva? Koji je bio motiv da prvi potezi najodgovornijih ljudi, onih koje je optuzujem, za vrlo jasno opstruisanje sudskog procesa i pomaganje onima koji se jos uvek nalaze u bekstvu, da smene kompletan operativni tim koji je vrsio istragu? Ko danas traga u policiji za osobama koje su u bekstvu, koje su obuhvacene poternicom?

B92: Gospodine Jovanovicu, mnogo ste pitanja postavili.

Jovanovic: Tacno.

B92: Ja sam Vas zamolio da li hocete da nam date neke odgovore.

Jovanovic: Ako me pitate o tuzilastvu, to je zamenik republickog tuzioca Manojlovic, on upravlja srpskim tuzilastvom. Ne upravlja covek koji naredne godine ide u penziju, koji je doveden tu da bi popunio prosto jednu fotelju. On upravlja srpskim tuzilastvom, covek koji je Vladimira Nikolica “99. godine osudio, prakticno procesuirao i prisilio sud da mu izrekne zatvorsku kaznu, koja je ukinuta nekoliko dana nakon 5. oktobra. Taj covek danas vodi jednu veoma vaznu drzavnu instituciju.

B92: Dobro, to je pitanje inace bilo postavljeno ministru pravde kada je bio u toj stolici u kojoj Vi sedite, ali Vi niste odgovorili na moje pitanje. Sta je zapravo uloga koju su ljudi iz UBPOK-a namenili familijama optuzenih?

Jovanovic: Lazno svedocenje.

B92: U kom pravcu lazno svedocenje?

Jovanovic: U pravcu u kojem su bila i sva ona druga, izneta pred Specijalnim sudom. Da ne ulazimo sada isuvise u tu proslost, mislim da gledaoci vrlo dobro znaju o cemu se radi.

B92: Ali, rekli ste – Radi se o jednom konceptu opstrukcije rada suda. Zasto bi danas neko opstruirao taj sud?

Jovanovic: Zato sto nikom nije potrebna istina.

B92: A sta je istina, gospodine Jovanovicu?

Jovanovic: To treba sud da utvrdi. Ja ne zelim ovde kao politicar, odnosno ja imam svoje politicke stavove. I vi ste pomenuli izborni program. To jeste nasa politicka platforma, ali to sud treba da utvrdi. Za mene Specijalni sud, ako govorimo sada licem u lice i zanemarimo kamere i ko zna koliko ljudi koji ovo gledaju, za mene Specijalni sud nije institucija koja treba da mi kaze istinu o ubistvu Zorana DJindjica, ja nemam dilemu da ga je ubio Zvezdan Jovanovic. Ali, za mene je Specijalni sud kao gradjanina, koji ima unapred svoje stavove kao i vecina ljudi u ovoj zemlji, institucija koja mora predstavljati tu kljucnu tacku transformacije naseg drustva, odnosno prema Specijalnom sudu. Mi zapravo pokazujemo u kojoj meri smo spremni da prihvatimo principe na kojima funkcionise moderan svet. Taj Specijalni sud ne radi u normalnim uslovima, on je bio zrtva velikih pritisaka, a ne pomoci. Ako je ova Vlada zelela da skine tu tesku hipoteku koju na sebi nosi i koja se samo komplikuje ovakvim pristupima, onda je morala da se potpuno drugacije postavi prema toj instituciji. Kostunica je vise govorio o rusenju Silerove nego o rusenju svih gradova na prostoru bivse Jugoslavije. I sta se na kraju desilo? Evo, ja vam sada kazem, pozovite ljude iz Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala, ministra pravde, ministra policije, pitajte ih – Zasto u junu mesecu nisu nastavili istrage u skladu sa podacima koje su dobili, znaci to je jun i pocetak jula meseca, a koje su vodile recimo ka utvrdjivanju istrage o sudbini Momira Gavrilovica? Da li samo zbog toga sto je istina drugacija od politicke verzije na kojoj su oni recimo gradili svoje pozicije prema nama u 2001, 2002. ili 2003. godini? U cemu se razlikuje slucaj te tzv. Krusevacke grupe i slucaj koji se vezuje za sudbinu onih koji su optuzeni za ubistvo generala Boska Buhe?

B92: Gospodine Jovanovicu, zasto gradjani Srbije, odnosno zasto gledaoci Televizije B92 treba da Vam veruju? Treba zapravo da ne poveruju u to da se opet radi recimo o optuzbama poput one iz onog cuvenog saopstenja Dejana Mihajlova, u kome je trazio od Vas, ne Vas licno nego od DS-a, pa i od Vas licno, da kazete ko je ubio Zorana DJindjica. Zasto bi nasi gledaoci i nasi gradjani trebalo da pomisle da se radi o zaista drugacijoj vrsti politicke borbe? Znate sta? Vi sad govorite o istim onim ljudima sa kojima ste se i Vi svojevremeno vidjali, ne govorim o motivima. Dakle, zasto sada i neko iz UBPOK-a ne bi mogao da kaze – Da, jesmo u kontaktu sa Milisavljevicem iz razloga u interesu istrage o kojima sad ne mozemo da govorimo? Pa, i Vi ste se vidjali sa clanovima “Zemunskog klana” i Vi za to imate takodje obrazlozenje. Zasto mislite da oni ne bi mogli da imaju?

Jovanovic: Neka ga saopste.

B92: U toku je jos uvek proces, sudjenje.

Jovanovic: Druga veoma vazna cinjenica je da ja zaista ne zelim da se ljudi opredeljuju na osnovu onog sto ja govorim. Ja zelim da na to reaguju zvanicne institucije, ne samo ja, mislim da je to potreba naseg drustva, ali mi mozemo analizirati sve.

B92: Da, ali sudjenje je jos u toku.

Jovanovic: Mozemo analizirati da li smo pre godinu dana na isti nacin na koji sad mi razgovaramo govorili i o tom neverovatnom odnosu dela drzave, znaci predstavnika najvaznijih institucija, prema Dejanu Milenkovicu. Danas se pred Trecim opstinskim sudom u Beogradu procesuira novinar “Vremena” Milos Vasic, zbog pisanja u kojem izmedju ostalog optuzuje Ministarstvo pravde, MUP, BIA i UBPOK za posebnu saradnju sa Dejanom Milenkovicem. Sta ima policija da saradjuje s nekim ko se nalazi na optuznici za ubistvo predsednika Vlade? Kakve istrage oni to vode? Veoma je vazno pitanje motiva, ali ja nisam tu da ja sada uveravam nekoga koji su bili moji motivi, ja sam ovde da snosim odgovornost za sve ono sto sam radio. Ono na sta ne pristajem jeste da se prakticno taj proces zavrsi na marginama onako kako bi mnogi to zeleli, uz citanje crnih hronika i podsecanje da se nekad nesto desilo. To ne moze tako u jednom demokratskom drustvu, a ovo je drustvo demokratsko makar zbog toga sto mi imamo demokratska uverenja.

B92: Gospodine Jovanovicu, ja moram da primetim da sad Vi nastupate kao neko ko nikad nije bio u politici, nego neko ko je u opoziciji i zeli da srusi postojeci sistem, a da prethodno nema nikakva iskustva. Pa, Vi ste promovisali onu sintagmu po kojoj je nazvana Vasa knjiga: “Jeste, prljave su mi ruke, ali savest mi je cista.” Zar ne mislite Vi da mozda gradjani Srbije hoce nekog kome su ciste i ruke i savest?

Jovanovic: Da, ja mislim da oni na to imaju pravo, hocu i ja to, ali pre toga neko mora da pocisti ovu Srbiju, ne tako sto ce gurati stvari pod tepih i reci da je neobavesten, da nije nadlezan, da je prvi put za to cuo ili onako lakonski odgovoriti – Pa, znate sta? To su neki ljudi sa margine. Covek koji je to rekao ni u jednom demokratskom drustvu ne bi mogao da bude javna licnost. U Ceskoj se u ovom trenutku izlazu procesu lustracije profesori univerziteta i srednjih skola. U kom drustvu bi Zoran Stojkovic mogao da bude ministar pravde sa bekgraundom, sa profesionalnim pedigreom koji je imao? Ni u jednom. Cinjenica da je on u ovom drustvu ministar pravde govori zapravo o odnosu ove vlasti prema pojmu i sustini pravde, a on je potpuno drugaciji od onog sto mi mozemo svakodnevno da vidimo.

B92: Tu bi se moglo postaviti mnogo pitanja vezanih za odnos Vlade u kojoj ste Vi bili potpredsednik prema pojmu sudova i sudstva. I Vasa Vlada je radila na ogranicavanju recimo visokog Saveta pravosudja u izboru sudija. I Vasa Vlada je slala pisma koje je potpisivao ministar pravde da se smeni toliko i toliko sudija u tim i tim rokovima.

Jovanovic: Tacno.

B92: Pa, molim Vas, to su pisma koja u savremenom svetu…

Jovanovic: Ko su te sudije koje su smenjivane?

B92: Koji ministri salju takva pisma?

Jovanovic: A kako drugacije da se…

B92: Zasto niste napravili lustraciju? Zasto niste krenuli iz pocetka?

Jovanovic: Da, slazem se. Mnogo pitanja. Znaci, ja uopste ne negiram te cinjenice koje vi navodite, ali valjda je vazno pitanje motiva i cilja. A na koji drugi nacin moze da se sredi Srbija? Tako sto cemo se dogovoriti sa onima koji su “96. godine krali izbore? Tako sto cemo se dogovoriti sa onima koji su u septembru 2000. krali izbore? Tako sto cemo se dogovoriti sa onima koji su hapsili studente i prebijali gradjane po ulicama? Na koji nacin? Mi smo tek u vanrednom stanju uspeli da smenimo 150 sudija u srpskom pravosudju, i to dekretom, da bi mogli da uradimo to o cemu vi pricate, sto je svako od nas licno zeleo. Jer, zasto bi mi bili gospodari ljudskih zivota? To je strasna odgovornost. Da bi mogli to da uradimo o cemu vi pricate morala je da postoji jasna svest o potrebi sustinski promena u Srbiji, a nje nije bilo. Hajde da ne ulazimo sad u adresiranje te odgovornosti, jer se vrlo dobro zna cak i da ne govorim o imenima da prakticno govorim o sustinskom sukobu izmedju nase koncepcije i Kostunicine koncepcije.

B92: Izneli ste jos jednu zanimljivu recenicu, optuzbu, kako god hocete, koja je vezana za rad nove firme za bezbednost ciji je sef, direktor i verovatno vlasnik, Gradimir Nalic, bivsi savetnik i sada advokat DS-a, a to je firma “Staicom security”. Rekli ste da je ona formirana pre nekoliko meseci kada je premijer Kostunica da mu preti izvesna opasnost iz policije, kada se uplasio recimo pobune u policiji. Vi s jedne strane tvrdite da premijer i izvrsna vlast potpuno imaju kontrolu nad sudovima, nad policijom, nad BIA-om, a sada kazete: “Premijer se uplasio pobune u policiji.”

Jovanovic: Vi ste ozbiljan novinar, zato razumem, ovo je brz razgovor. Ja sam veoma jasno govorio, onog trenutka kad se kristalizovao strah i u Kostunici i u njegovom najblizem okruzenju, da li sam samo ja o tome govorio? O tome su govorili oni ljudi koji su u medjuvremenu smenjeni u srpskoj policiji. O tome je govorio general zandarmerije Radosavljevic. O tome je govorio general policije Milan Obradovic, o jednom strahu bez osnova, koji zapravo proizilazi iz osecanja nesigurnosti, da ce ljudi na koje se oni oslanjaju biti spremni da idu toliko daleko koliko su oni licno spremni da idu. Naravno da policija za to nije spremna. Naravno da sudovi nisu spremni. I upravo zbog toga sto te institucije to ne zele da rade odnosno pojedinci u njima mi i dolazimo do tih cinjenica, do tih saznanja i ukazujemo javnosti na postojanje jedne paralelne Srbije. U kom to normalnom drustvu savetnik predsednika za ljudska prava otvara preko noci agenciju za fizicko-tehnicko obezbedjenje, u kojoj zaposli 300 ljudi? Gde je to trziste rada na kome se nalazi 300 ljudi koji mogu raditi neko obezbedjenje? I koji su motivi za tako nesto?

B92: Ja se slazem sa tim da je to pravo pitanje, ali je pravo pitanje za njega i za mozda premijera Kostunicu, i za jos neke druge ministre u toj Vladi sasvim sigurno, ali hajde jos jedanput da se vratimo na ovu tezu. Vi vrlo dobro znate kako izgleda kontrola. Hajde da ne iznosim sad vrednosne sudove, da Vas ne optuzujem.

Jovanovic: Izvolite.

B92: Mislim da vrlo dobro znate kako taj mehanizam funkcionise. Kako sad neko ko je u izvrsnoj vlasti, recimo kao potpredsednik iz pozicije na kojoj ste Vi bili, moze da ulazi u strukture drzave, pa i u policiju, pa i u BIA itd? Pa, Vi ste ulazili u CZ, Vi ste Milosevica izvodili iz zatvora, vodili ste ga na VMA. Vrlo dobro znate zapravo do koje mere je policija lojalna izvrsnoj vlasti.

Jovanovic: Ja sam to radio zato sto nije bilo te lojalnosti, mislim da je to sustina.

B92: Kako to mislite? Ne razumem.

Jovanovic: Ne mislite valjda da sam ja otisao kod Milosevica u kucu zato sto sam to posmatrao kao svoj prioritetni posao? Pa, kao sto sam toliko puta do sada rekao, policija koja je trebalo da uhapsi Milosevica lakse bi uhapsila sebe. Ne mislite valjda da sam ja isao u Kulu preskacuci redove onih koji su bili spremni to da rade, ili u Silerovu. Ne, nije bilo ni lojalnosti ni spremnosti, ne zbog toga sto policija recimo po difoltu, po svojoj obavezi na tako nesto nije obavezna nego sto je policija samo jedna institucija. I ono sto je efikasnoj policiji potrebno, potrebna je sigurnost u drzavnom konceptu. Koju sigurnost je imao taj policajac u tom trenutku? Imao je s jedne strane predsednika drzave koji mu salje poruku – Ako to uradis ti si ucesnik u drzavnom udaru, a sa druge strane predsednika Vlade koji mu kaze – Ja cu to uraditi sa tobom ili bez tebe pa ti vidi kako ces. Velike su razlike, strasne su razlike. Mislim da o tome treba govoriti, ovo naravno nije bas dobra prilika za tako nesto. Ali, kada govorimo recimo o tom osecaju straha i lojalnosti, sta mislite kako se osecaju svi oni casni policajci koji su u dva meseca vanrednog stanja posteno radili svoj posao kada vide kako prolaze njihove staresine? Sta oni misle o tim koji to rade? Sta misli recimo kolegijum MUP-a kada se suoci sa dva svoja najistaknutija funkcionera, mislim na ministra unutrasnjih poslova i na generalnog inspektora, koji su neki clanovi tog kolegijuma svojevremeno privodili i hapsili? To su nonsensi.

B92: Da, ali da li mislite da nisu isto to pitanje sebi postavili kad ste Vi bili potpredsednik Vlade?

Jovanovic: Naravno da nisu jer nikad u zivotu nisam prisustvovao kolegijumu MUP-a, mene niko nikad nije hapsio. Ja sam u svakom trenutku od tih ljudi trazio da rade samo ono sto mi radimo kroz licne primere. Znaci, nismo mi trazili od srpske policije u novembru 2001. godine da oni sprecavaju protest JSO-a nego smo mi to uradili, i trazili od njih da budu spremni na licne zrtve onoliko koliko smo to spremni mi sami.

B92: Znate, ima za to hiljadu razloga, ali uvek se gleda krajnji rezultat. Vlada premijera DJindjica, Vlada u kojoj ste Vi bili potpredsednik, je pokazala impresivnu nesposobnost da se obracuna sa leglom mafije u Srbiji. Je l” to tacno ili nije?

Jovanovic: Impresivnu nesposobnost?

B92: Tako je.

Jovanovic: Nije tacno.

B92: Cekajte, to su isti ti ljudi koji su organizovali ubistvo premijera.

Jovanovic: Nije tacno. Znaci, ta Vlada je u uslovima u kojima je radila, davala svoj maksimum da bi tako nesto ostvarila i ta Vlada je zaustavljena u poslednjem koraku. Zoran DJindjic je ubijen dan pre pocetka hapsenja.

B92: Oprostite, gospodine Jovanovicu, ja ne govorim o bivsem premijeru Zoranu DJindjicu, ja govorim o policiji, koju ste Vi malocas spomenuli, govorim o bivsem ministru policije. On je, pretpostavljam, jedini ministar u Evropi kome su dva puta pokusali da ubiju premijera i uspeli su iz treceg puta. I Vi govorite o toj policiji, o lojalnosti, o ozbiljnosti te policije.

Jovanovic: Kao sto znate, ja sam rekao da lojalnosti nije bilo pre nekoliko…

B92: O sposobnosti, oprostite?

Jovanovic: Naravno, ni sposobnosti ni spremnosti da se bilo sta menja sustinski.

B92: A mozda je jedan detalj mogao da spase premijera, detalj da je onaj koji je kod hale Limes bio vinovnik dogadjaja zadrzan nekoliko sati, Dejan Milenkovic Bagzi, da je zadrzan u MUP-u mozda jos dva sata, da su proverili njegov mobilni telefon mozda bi premijer danas bio ziv.

Jovanovic: Naravno.

B92: Je l” to ta policija?

Jovanovic: Jeste, to je ta, i to je strasno. Ali, da ne prenosim odgovornost na druge. Mozda bi, da sam ja otisao u CZ u februaru 2003, kao sto sam otisao u junu, maju, aprilu ili u martu 2001, mi bili korak blize istini.

B92: Gospodine Jovanovicu, postoji percepcija u javnosti da Vi licno sebe vidite kao, hajde da tako opisno kazem, opunomocenika reformskih i liberalnih koncepata bivse Vlade, Vlade premijera Zorana DJindjica. Jeste li svesni te percepcije? Ako jeste, na osnovu cega smatrate da je to tako?

Jovanovic: Da ne ulazim sada u previse duboke te psiholoske analize. Ono sto je meni vazno jeste da bih ja zaista zeleo da u tom poslu ne budem usamljen, ako sam usamljen, a mislim da je jasno u kojoj meri su zapravo izrazene te podele u nasem drustvu i koliko je zapravo u politickom smislu Srbija vecinski vezana za taj konzervativni model tzv. evolutivnih promena, kojima se mozda menjaju protagonisti jednog formata, ali se nikad ne menja njegova sustina. Ja ne zelim da budem dozivljen kao jedini naslednik svega toga i mislim da to nisam. Kada smo kreirali tu politiku 2000. godine zeleli smo da u njoj vidimo svakog coveka koji zivi na prostoru ove nase zemlje.

B92: Ali, ta politika, reformska politika bivseg premijera DJindjica, imala je veoma mnogo pristalica, imala je veoma jasnu podrsku koja je bila izrazavana na izborima. Nemam utisak da je to slucaj sa Vasom LDF-om. Ne znam sta se desilo sa onih 60 Odbora DS-a, sa koje ste rekli da ce preci u LDF. Evo, sada ovi rezultati u Kuli pokazali su da Vas vecina biraca ili gradjana ne vidi bas tako.

Jovanovic: Ono sto je meni vazno jeste karakter tih izbora u Kuli. Mi smo zadovoljni tim rezultatom. Imati tri posto u Kuli sasvim sigurno nije neuspeh, pogotovo kada se analizira recimo razvoj svih stranaka koje imaju u svom predsedniku eto to oslanjanje na demokratiju, odnosno na jednu gradjansku opciju ili model, mi smo time zadovoljni. Sto se tice podrske koja je pratila tu reformsku politiku, ja bih zeleo da je ona bila mnogo veca. Ona nije bila takva kako ste je vi opisali. Gospodin Labus je 2002. godine dobio milion glasova kao protagonista i personifikacija te politike, dok je Kostunica s druge strane, kao personifikacija upravo one politike o kojoj sam vam malopre govorio, koja se vezuje za promenu eto pojedinca kao nosioca politike, ali nikako osporavanje jednog sistema vrednosti, dobio je dva miliona. Meni pominjete tih 60 Odbora. Svi ljudi su iskljuceni iz DS-a, Odbori su raspusteni. Ok, za mene je DS lepa proslost uprkos svemu ruznom sto je pratilo moju licnu poziciju i unutar nje. Ja ne mogu sad da se ponasam na neki drugaciji nacin prema toj stranci. Ono sto je meni vazno jeste da je u Srbiji danas politicki angazovano 30 posto gradjana sa pravom glasa, i mi svoju poziciju upravo gradimo na jednoj takvoj cinjenici. Ono sto je vazno takodje jeste davanje smisla toj prici o reformama. Sta znaci zapravo to? Sta znaci kritika Vlade bez nudjenja alternative, i koja je to alternativa? Da li se ova Vlada kritikuje, kada govorim o oficijalnoj opoziciji, samo zbog toga sto se zeli njena prekompozicija, bez osporavanja tih vrednosti koje su meni veoma vazne? Ja kada pricam o politici i o promenama u Srbiji pricam o ustavnoj redefiniciji Srbije, ustavnoj definiciji kojom bi se promenila orijentacija nase politike, kojom bi se u fokus stavio gradjanin umesto drzave. Pricam o reformi obrazovanja, reformi pravosudja, policije, vojske, regionalne politike, socijalne politike, zdravstva…

B92: Ali, izrekli ste jednu konkretnu kvantitativnu pretpostavku, jer ste bili uvereni da imate snaznu podrsku unutar DS-a, bez obzira na sve ono sto se dogadjalo. Rekli ste: “60 Odbora prelazi u LDF”. Nije presao nijedan.

Jovanovic: To nije tako. Prvo, iskreno, da ne polemisemo sada sa cinjenicama i podacima, ono sto je moja poruka DS-u bila i svim ljudima koji su me podrzavali u DS-u, je da oni u toj stranci ostanu. I u toj stranci su ostali svi oni ljudi osim onih koji su iskljuceni. Ja ne zelim svoju poziciju u politici da pravim na steti koju cu naneti DS-u, i to nije bila ni moja namera niti je to moj cilj. Ja mislim da je Srbiji potrebna DS. U kojoj meri ce ona imati unutrasnje potencijale da odgovori onim poslovima koji se danas postavljaju pred nju, nazalost vise nije pitanje za mene. To je pitanje za one koji su me iskljucili iz stranke pre godinu dana zbog toga sto sam rekao da je kohabitacija losa procena. Danas vidim da se zapravo DS vraca na te principe bez prethodnog svodjenja racuna i postavljanja pitanja odgovornosti za tako nesto, ali ok, to je politika DS-a. Ja buducnost vidim na drugoj strani. Mislim da su nam i ideoloske polazisne tacke drugacije. Ta stranka je otisla vise ka centru, ona je konzervativnija od onog sto bih ja zeleo da vidim u politickom zivotu, i zbog toga gradim nesto sto je danas LDF, a sto ce sutra biti Liberalno demokratska partija, s ljudima koji su istinski nosioci tih politickih vrednosti. Bilo bi besmisleno otvoriti sada transfer listu u kojoj bi oni koji su danas u politici u jednoj stranci dobili tu poziciju u nekoj novoj, ja u tome ne vidim nikakav kvalitet.

B92: Imam jos par pitanja za Vas, posto nam vreme istice.

Jovanovic: Veoma mi je vazno da se prakticno o onome sto mi radimo formira jedna razumna ocena. Mi se politikom ne bavimo da bi se obracunavali sa drugim strankama, makar to bila DS, SRS ili Miloseviceva partija, mi njih tretiramo kao prepreke. Zao mi je sto je i Tadic jedna od njih. Za mene je to losa klima, ali uprkos losoj klimi moramo doci do cilja. Do cilja cemo doci samo sa jasnim planovima, sa mobilizacijom gradjana, sa nudjenjem jedne jasne alternative koja se ne svodi na manje ili vise artikulisanu zelju da budete vlast, koja se svodi na jedan jasan stav – da imate program i da znate sta zelite da uradite. I priznacete kada se to stavi na sto da naspram 300 stranaka u Srbiji postoji jedna, koja formalno jos uvek to nije, govorim o nasoj frakciji, koja ima potpuno drugacije stavove o kosovskom problemu, o odnosu prema Crnoj Gori, o odnosu prema Vojvodini, o odnosu prema gradjanima i gradjankama, o ustavnoj definiciji zemlje, o odnosu prema obrazovanju, kulturi, socijalnoj politici, svemu onome o cemu smo govorili.

B92: Sad ste izneli kompletan partijski program. Hajde, samo odgovorite na jos dva pitanja, imamo jos samo minut. Sve vreme vaseg bavljenja politikom od kad ste usli u Vladu pratila je aura da imate izuzetnu politicku moc, ali to je pitanje koje me ne zanima, zanima me novac. Dakle, ziveli ste u vili, vozili ste dzipove, i dalje vozite dzip, i dalje se Vasa LDF kao vanparlamentarna partija, koja nema pomoc od drzave finansijsku, nalazi u prostorijama Saveza za promene, ako se ja ne varam, sa placenom kirijom od nekoliko godina unapred. To je prostor od stotinu i nesto kvadrata u centru grada, u Skadarliji. Odakle Vam novac za to?

Jovanovic: Ovo “za nekoliko godina unapred” nece obradovati vlasnike prostora.

B92: Za koliko godina?

Jovanovic: Kasnimo kiriju mesec dana, sto nije neki plus.

B92: A Vi kasnite kiriju? Niste platili unapred?

Jovanovic: Ne, naravno da nismo. Mislim, ne bi vezivali svoju sudbinu…

B92: Imate dovoljno sponzora da placate?

Jovanovic: Mi funkcionisemo u granicama realnosti. Ono sto radimo ne moze nikad biti materijalizovano u nekom novcu. Razgovarajte sa ljudima. Hajde da jednom stavimo ljude pred nas. Je l” mislite da je Nikola Samardzic placenik neke politike ili bilo koga u ovoj zemlji?

B92: Ja sam pitao Vas, nisam pitao Nikolu Samardzica.

Jovanovic: Naravno da ne, ja sam svestan svega toga. Jeste, ziveo sam u Banovcima, 40 kilometara od Beograda, u kuci koju su neki opisivali kao vilu, a u kuci u koju sam ja usao zbog toga sto je bila napustena i ruinirana. Danas zivim u stanu sa svojom porodicom koji nije moj. Ok, delim sudbinu manje ili vise posla kojim sam se bavio. Ja bih zeleo da mogu slobodno da se prosetam gradom, i nekada to ucinim na sopstveni rizik, i shvatim na kraju koliko je to bilo glupo. Zbog cega ispred vrata moga stana mora da stoji policija? Zbog cega moju porodicu, moju decu, mora policija da ispraca i docekuje umesto oca? To nije normalno. Ako je to cena koju ja treba da platim da se nigde ne bi to ponovilo, da, jeste, vozio sam se u dzipovima, to je bila procena policije. I ja nikad nisam imao pravo i nemam ni danas pravo da ljude koji rade svoj posao dovodim u pitanje.

B92: Vozite se i u dzipovima policije, tako da…

Jovanovic: To su bila sluzbena obezbedjenja, koja danas koriste drugi. Ljudi koji su kod mene radili u obezbedjenju danas rade u obezbedjenju nacelnika javne bezbednosti Milosevica, generalnog inspektora Bozovica, neki su kod Tadica, neki su kod Kostunice, i to je njihov posao, i ova zemlja i to treba da shvati.

B92: Isteklo nam je vreme. Hvala Vam puno sto ste nasli vremena da govorite za “Poligraf” i da nam ponovite odgovore na sva pitanja koja smo mogli da Vam postavimo.