Nebojsa Medojevic: U ovom trenutku drzavna zajednica je u pat poziciji, buduci da potpisnici Beogradskog sporazuma i sa srpske i sa crnogorske strane ocigledno nisu bili iskreni prema ljudima iz EU

Piše: Biljana Bakovic/Politika

U ovom trenutku drzavna zajednica je u pat poziciji, buduci da potpisnici Beogradskog sporazuma i sa srpske i sa crnogorske strane ocigledno nisu bili iskreni prema ljudima iz Evropske unije, jer prakticno nista nisu ispunili od onoga sto su potpisali. Tako, sada svi cekaju u svojim rovovima mart iduce godine kada ce opet doci komesar EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana i umesto nasih politicara inicirati neki razgovor o buducnosti drzavne zajednice ili o njenom nestanku, istice Nebojsa Medojevic, izvrsni direktor podgoricke nevladine organizacije Grupa za promjene, u razgovoru za “Politiku”.

Medojevic je upravo, poslednjim istrazivanjima javnog mnjenja Centra za demokratiju i ljudska prava, dobio novu potvrdu o najvecoj popularnosti na politickoj sceni Crne Gore, a njegova GZP je i dalje druga, iza Demokratske partije socijalista, na listi najbolje rangiranih ucesnika izbora koji bi sada bili odrzani u Crnoj Gori. Do parlamentarnih izbora u ovoj clanici drzavne zajednice SCG je, medjutim, jos godinu dana – a sta ce do tada biti sa zajednickom nam drzavom? Hoce li biti referenduma o nezavisnosti u Crnoj Gori?

– Sve zavisi od tog marta sledece godine. Na zalost, u Crnoj Gori nema nikakvog dijaloga izmedju opozicije i vlasti o nekom konsenzusu oko uslova za referendum. Vlast neiskreno poziva opoziciju na dijalog, a opozicija nevesto i neiskusno, politicki nerazumljivo, odbija taj poziv i prakticno daje za pravo crnogorskom premijeru Milu DJukanovicu da tvrdi da opozicija nije za demokratski dijalog i dogovor. Mislim da je to pogresno i mi savetujemo opoziciji da prihvati dijalog, da onda kaze sve sto misli o prirodi DJukanovicevog rezima i da mu trazi znacajne koncesije u pogledu podele vlasti, ukoliko on zeli da opozicija ucestvuje na tom referendumu. Ali, niko nece da preuzme odgovornost za nekakvo pokretanje dijaloga.

Sve, znaci, zavisi od Havijera Solane?

– Sve zavisi od toga kako ce proci ti razgovori i sa kakvim argumentima ce Solana nastupiti pred DJukanovicem. DJukanovic, inace, nece imati mnogo vremena da pregovara sa Solanom, jer svako odugovlacenje ce ugroziti njegovu politicku poziciju unutar Crne Gore, buduci da vec u maju ima lokalne izbore. Ako hoce da odbije predloge Havijera Solane, morace to odmah da uradi, za mesec dana, pa da onda zakaze referendum koji bi bio suprotan stavovima EU i uz ocekivani bojkot opozicije. U takvoj situaciji DJukanovic bi sigurno dobio zeljeni rezultat na referendumu, ali pitanje je ko bi ga priznao. A tako uci u kampanju za izbore u oktobru sledece godine, bilo bi vrlo dramaticno u Crnoj Gori.

Koliko su dramaticna previranja u vrhu drzavne zajednice? Ostavka ministra odbrane, Marovicev “bojkot” Generalne skupstine UN, pokusaj povecanja poslanickih plata…

– Nemam nekog velikog osecaja da se radi o politickim previranjima. Cini mi se da sam za ovih petnaest godina dosta dobro izucio kako se ponasaju funkcioneri DPS-a kada je u pitanju trosenje tudjih para, dakle, para poreskih obveznika i budzetskih sredstava. Mislim da o aferi nabavke vojne opreme najmanje treba da se raspravlja politicki – treba u smislu pokretanja pitanja politicke odgovornosti protagonista, u smislu ostavki, smena i slicno, ali ovo je stvar za policiju, tuzilastvo i pravosudje. Na zalost, sumnjam da ce se to i desiti, jer niko nema prevelikog interesa da se te afere do kraja rasvetle. Onaj ko ih otvori samo ih drzi aktuelnim dok ne zavrsi neki svoj politicki posao, a onda to posle ide u fioku. Ali, cinjenica je i da crnogorski kadrovi u Beogradu i crnogorska vlada zele odmah to da izmanipulisu. Svetozar Marovic je uvek spreman da, kada ga uhvatimo u nekom takvom pokusaju, odmah prebaci tu stvar na politicku, ideolosku, nacionalnu ravan.

Zasto, prema Vasem misljenju, predsednik SCG Svetozar Marovic nije otisao u Njujork?

– Da zataska ovu aferu koja ocigledno ne moze da se objasni – na taj nacin sto ce napraviti novi problem.

Dokle ce da traje to stalno dokazivanje da drzavna zajednica ne funkcionise, a s druge strane, uporno produzavanje njenog zivota na najrazlicitije nacine?

– Sve dok ozbiljne i relevantne demokratske snage u Srbiji i Crnoj Gori ne sednu i naprave istorijski dogovor o svojim odnosima, baziran na interesima, a ne na mitovima i ideologiji. U tom pogledu, u potpunosti podrzavam jednu veoma vaznu izjavu koju je predsednik Srbije Boris Tadic dao pre izvesnog vremena – da Srbija ima interese u Crnoj Gori. To je konacno taj politicki, drzavnicki jezik koji treba da cujemo. Da stavimo na papir koji su to interesi Crne Gore u Srbiji i Srbije u Crnoj Gori, kakav treba da bude sadrzaj odnosa izmedju Srbije i Crne Gore, bez obzira na drzavni status. I onda da vidimo da li se ti odnosi mogu ostvariti medjusobnim ugovorima, da li se mogu realizovati, recimo, nekim vojnim savezima, ili je optimalan model, na primer, neka vrsta zajednickog ustavnog aranzmana.

Zestok ste kriticar aktuelne vlasti, bas kao i stranke u opoziciji, ali cini se da nemate ambicije da im se previse priblizite?

– Mi imamo vrlo dobre kontakte sa opozicijom, ali imamo i nas jasan stav. Zelimo da mi budemo najjaca stranka posle DPS-a i mislimo da je potrebno da jedna vlada tehnokrata, eksperata, dve godine vodi Crnu Goru da bi napravila demokratski temelj i da bi pripremila zemlju za prve slobodne, demokratske izbore. Naravno da mi ne mozemo sami smeniti DJukanovica, znaci, mi smo partneri opoziciji da smenimo vlast, ali nismo joj partneri da menjamo drzavni status. Naravno, ne pada nam na pamet ni da sa DJukanovicem pravimo nezavisnu drzavu. Znaci, to je treci put koji je vrlo rizican u Crnoj Gori, jer pati od nejasnog identiteta. Ali to je neka nova platforma i ljudi nas podrzavaju upravo zato sto smo drugaciji i sto se ne bavimo tim osetljivim nacionalnim pitanjima.

Hoce li dve godine biti dovoljne da rascistite situaciju, s obzirom da je Crna Gora, kako isticete, “leglo kriminala, korupcije i siromastva”?

– Apsolutno. Leglo je zato sto vlast to radi i sto je vlast ta koja to proizvodi i koja je napravila takav sistem privatne drzave. Zato, kad dobijete vlast koja nije deo toga, 50 odsto problema je vec reseno.

O postojanju mafije u Crnoj Gori narocito se govori posle ubistva visokog funkcionere MUP-a Slavoljuba Scekica?

– To nije klasicna mafija, u onom italijanskom smislu – organizovani kriminal koji je nastao samostalno, nezavisno od drzave i od vlasti, i onda se infiltrira u neke segmente vlasti, a vlast se bori s njim kao u Italiji. Ovo je naprosto drzavni proizvod, to je jedinstveni organizam koji je nastao kroz crnogorsku perverznu tranziciju, u kojoj su sastavni deo vlasti i politike bili ljudi iz kriminalnog miljea, koji su u masi slucajeva ucestvovali u predizbornim kampanjama Mila DJukanovica ili DPS-a, koje je ovaj rezim naoruzavao 1998. godine u odbranu od Slobodana Milosevica (kada je 14. januara opozicija organizovala onaj puc i ulicne demonstracije i krenula na vladu, crnogorska vlast je oruzje podelila kriminalcima).

Ko jos u Crnoj Gori sme tako da prica?

– Dobro sad, ako zelite da menjate, ne moze to biti bez rizika. Nemamo nista licno ni protiv koga, ali smatramo da Crna Gora mora biti apsolutno drugacija drzava i da i mi koji zivimo u njoj imamo pravo da se zalazemo za drugaciju viziju Crne Gore. Ocigledno je spalo na nas iz GZP da rusimo “berlinski zid” koji nije pao jos samo u Crnoj Gori.

Svetska banka je upravo donela visoku ocenu o reformama u SCG. Po tome bi se moglo zakljuciti da ipak ima nade za zajednicu?

– Moram da kazem da imam dosta rezervi oko ocena predstavnika medjunarodne zajednice u vezi sa stepenom reformi i demokratije. Setite se da je i za vreme Milosevica 1996. godine Srbija dobila slican pozitivan izvestaj – bilo je to posle Dejtonskog sporazuma. Zato treba sa rezervom uzimati sve te izvestaje. Oni su pisani iz ugla interesa onog ko pise, a ne iz ugla objektivne analize stvarnog stanja. Ne verujem da su se Srbija i Crna Gora najbrze reformisale. Nisam video izvestaj, ali verovatno se radi o manipulaciji vlasti obe republike koje zele da predstave svoje rezultate vecim i boljim nego sto stvarno jesu. Istrazivanje javnog mnjenja i percepcija gradjana je meni vaznija, a tu su gradjani Srbije i Crne Gore sve nezadovoljniji reformama. Lako je pisati iz Vasingtona da su reforme dobre, ali vi treba uvece da izadjete i prosetate ulicom u kojoj su ubili sefa policije.

Grupa za promene je prilicno nezadovoljna i tokom i nacinom privatizacije u Crnoj Gori, a sada posebno privatizacijom Kombinata aluminijuma u Podgorici.

– To je sada jedna smejurija. Svaki put kada nam se obrati neko iz vlade sa informacijom o privatizaciji KAP-a, pojavi se druga firma kupac. Jedna da ponudu, druga se pojavi kao ponudjac, s trecom se sklopi ugovor. Evo, kao cetvrta, sada se pojavljuje neka firma iz Nju Dzersija, iako je ugovor potpisan sa “Igl kapital grup”, of-sor fondom sa Devicanskih ostrva. To pokazuje kolika je nekompetentnost, neznanje i neodgovornost crnogorske vladajuce strukture – pravi se sprdnja sa tako vaznom stvari, buduci da KAP cini polovinu crnogorske privrede. U svakom slucaju, ukoliko Oleg Deripaska, ruski kontroverzni tajkun, kupi 50 odsto crnogorske industrije (jer on hoce, izgleda, da kupi i rudnik uglja i termoelektranu u Pljevljima i rudnike boksita) i iskopira svoju praksu iz Rusije gde je prakticno samo 20 odsto njegovog biznisa poreski vidljivo, Crna Gora moze da ocekuje vec sledece godine ozbiljne krize budzeta i nelikvidnosti zbog odliva kapitala iz zemlje. Da ne govorimo kakve ce efekte po bezbednost gradjana, razvoj demokratije i put ka Evropi imati udruzivanje ruske i nase mafije.

Apsolutna opozicija

Neki vas, ipak, vide kao slamku spasa za “istroseni” DPS. Da li je, dakle, moguca postizborna koalicija sa tom strankom?

– To je jedino sto je izvesno – da nikakve koalicije sa ovom vlascu nece biti. Mi smo apsolutna opozicija aktuelnoj vlasti i smatramo da su oni glavni problem i glavna kocnica demokratskog razvoja Crne Gore, izvor problema kakav je bio Milosevic u Srbiji 1999. godine. Tako da ne postoji nikakva, ni teoretska sansa da udjemo u koaliciju sa DPS-om sa DJukanovicem na celu. Posle dve godine kada se stvari rasciste i kada Crna Gora definitivno krene ka evropskim standardima i kada regulise na trajnim, odrzivim osnovama odnose sa Srbijom, ko zna – mozda ce posle DPS biti sasvim druga stranka.

Moze bez referenduma

– Mozda bi referendum bio izlisan, ako bi politicke i drustvene elite napravile jedan iskren dogovor uz potpuno uvazavanje drzavnog identiteta i samobitnosti i Srbije i Crne Gore, ali i zajednickih interesa koje imaju te dve drzave, a posebno veza koje imaju gradjani medjusobno. Znaci, kada elite naprave dogovor, onda bilo kakav drzavni status ne bi izazivao frustracije ni u Srbiji, ni u Crnoj Gori. A ovako se stvara atmosfera nekog neprijateljstva, pakosti, neke negativne energije izmedju dve drzave i to naravno uvek koriste ekstremisti, koji onda dodatno doliju ulje na vatru i ispadne kao da su to dve neprijateljske drzave.