Pitanje odgovornosti Svetozara Marovica, Prvoslava Davinica i vrha vojske za ugovor vredan skoro 300 miliona evra, postaje znacajnije ako se ima u vidu kako je o tome odlucivao Savet ministara

Piše: Blic

Pitanje odgovornosti Svetozara Marovica, Prvoslava Davinica i vrha vojske za ugovor vredan skoro 300 miliona evra, postaje znacajnije ako se ima u vidu kako je o tome odlucivao Savet ministara.

– Na telefonskoj sednici Saveta ministara koju je u avgustu odrzao Svetozar Marovic, nije bilo pomena o vrednosti ugovora za nabavku opreme za Vojsku i o tome koja se oprema kupuje – tvrdi jedan od clanova Saveta ministara koji je zeleo da ostane anoniman.

– Bilo je samo price da je potrebna oprema, da je to zahtev Generalstaba i da treba da se usvoji. To smo svi shvatili kao cistu formalnost. Ko sam ja da se usprotivim nabavci vojne opreme kada o tome ne znam dovoljno, a pretpostavljam da su nadlezne sluzbe rascistile sve sto je sporno. Odgovorni su Ministarstvo odbrane i vrh Vojske – ocenjuje ovaj clan Saveta ministara.

I Generalstab Vojske Srbije i Crne Gore saopstio je juce da je za ugovor Ministarstva odbrane sa preduzecem Mileta Dragica saznao iz sredstava javnog informisanja, kao i da „do danas Generalstab nije dobio nijedan primerak ugovora na uvid“.

„Uprava za razvoj Generalstaba VSCG je tokom 2005. godine definisala Ministarstvu odbrane operativne potrebe Vojske, a nosilac svih poslova vezanih za njenu nabavku je Sektor za materijalne resurse Ministarstva odbrane. Generalstab ni nacelnik Dragan Paskas nisu upucivali zahteve za sklapanje ugovora sa bilo kojim proizvodjacem „, navodi se u saopstenju Generalstaba.

Generalstab Vojske SCG je najavio da ce medijima i drzavnom vrhu danas prezentovati svoja saznanja o spornom ugovoru s firmom „Mile Dragic“.

– Vojska Srbije i Crne Gore je u trenutku kada je zakljucila ugovor vredan 300 miliona evra za nabavku opreme vec imala prepune magacine slemova i pancira kojima je mogla da opremi oko 50.000 vojnika. Ova oprema nabavljena je od 1999. do 2003. godine za skoro 100 miliona evra upravo od „Proizvodnje Mile Dragic“ – tvrdi za „Blic“ Stanko Tisma, bivsi direktor razvoja u firmi Mileta Dragica. On kaze da je podatke o dupliranju opreme ovih dana uputio Vladi Srbije.

– Slemovi, prsluci i ploce koje su narucili nepotrebni su, jer su magacini Vojske SCG vec sest godina puni te opreme – prica Tisma i demantuje da Vojska nije nabavljala opremu poslednjih 20 godina.
On objasnjava da je pocetkom 1999. godine formirana interesna grupa oficira iz Generalstaba i Ministarstva odbrane koja je bliska Dragicu. Kao Dragiceve ljude, pored Veselina Rudica, bivseg nacelnika Uprave za specijalne nabavke u Vojsci, koji sada radi u Dragicevom preduzecu, on navodi i Jovicu Vuckovica, zamenika nacelnika Uprave za razvoj u VSCG koji je nedavno tvrdio i da je jedan od autora projekta „Vojnik za 21. vek“.

– General Jugoslav Kodzopeljic je postao sef Dragicevog predstavnistva u Beogradu. Svi poslovi sa izabranim oficirima zavrsavaju se subotom i nedeljom na Dragicevom imanju zatvorenog tipa na Tisi. Pavkovic je tu boravio bar desetak puta – tvrdi Tisma.

– Projekat „Vojnik za 21. vek“ predvidja da se skoro 85 odsto programa realizuje preko Dragica. Kolicine za 50.000 vojnika nabavljene do 2003. placene su oko 120 miliona evra, a u to nije ukljucena oprema za specijalne jedinice inzinjerije, RV, PVO… Najvece mahinacije izvrsene su u vreme, dok je nacelnik GS bio Nebojsa Pavkovic, koji je zauzvrat dobio dva stana – kaze Tisma.
On tvrdi da nasa vojska kupuje najskuplju opremu na svetu.

– Spreman sam da Vladi Srbije dostavim i sve podatke o vodecim proizvodjacima u svetu, tehnickim karakteristikama i cenama istih koje su bitno nize od Dragicevih – kaze on i dodaje da kod nabavki vecih od 10.000 komada cene idu dole i 30-40 odsto. Kao primer poslovanja firme Mileta Dragica on navodi da je od njega trazeno da „dizajnira losije modele da bi svake godine mogli da se poboljsavaju i kao novi se prodaju Vojsci“.

– Primer su uniforme koje su pre nekoliko dana predstavljene kao nove, a koje su u osnovnoj verziji uradjene jos 2000. godine – navodi Tisma.

Kako „Blic“ saznaje, poreska policija, koja se od kraja prosle nedelje nalazi u firmi Mileta Dragica, utvrdila je da je isti borbeni prsluk, koji je Dragic prodao Vojsci za 1.753 evra, njegova firma nedavno prodavala u mnogo manjim kolicinama po ceni od 695 evra.

Sam Dragic izjavio je juce da je oprema koju proizvodi njegova firma znatno jeftinija od inostrane opreme istih performansi. Dragic je na konferenciji za novinare rekao da je pancirni prsluk sa pratecom opremom koji je ta kompanija trebalo da isporuci Vojsci po ceni od 1.753 evra skoro dvostruko jeftiniji od slicnih prsluka stranih proizvodjaca.

„Ja ne bih hteo da se uplicem u ove politicke igre, i ovde sam dosao kao kolateralna steta… Na ovome moze da profitira neko ko ce mene da izbaci, ko ce da uzme platu od nasih domacih radnika, ko ce da iznese pare napolje i ko ce da kupi slabiju robu po vecoj ceni i da uzme deo za sebe“, rekao je Dragic. Prema njegovim recima, nisu tacne ni prezentovane kolicine opreme koja treba da bude isporucena Vojsci. On je negirao da Ministarstvo odbrane preko reda izmiruje dugove prema njegovoj kompaniji, isticuci da na naplatu potrazivanja od Vojske ceka osam meseci. U ovom trenutku Vojska SCG firmi „Mile Dragic“, prema njegovim recima, duguje 170 miliona dinara.

„Ako pokusaju da raskinu ugovor sa mnom, boricu se svim raspolozivim pravnim sredstvima“, rekao je Dragic.

Nikola M. Jovanovic – Katarina Preradovic