Autisticko caskanje Milosevica i Seselja, pokazalo je sustinu njihovog zajednickog politickog projekta

Piše: Zarko Korac

Na sudjenju u Hagu, konacno je doslo do susreta bivseg predsednika Srbije Slobodana Milosevica i njegovog “omiljenog opozicionog politicara” Vojislava Seselja. Ako izuzmemo mesto i okolnosti ovog susreta, to je bilo prijateljsko caskanje dvojce glavnih arhitekata nase desetogodisnje tragedije. Vedro i opusteno, oni su nam izlozili svoje osnovne politicke ideje. Zapravo, Milosevic je prepustio Seselju da, na svoj uobicajeni brutalni i direktni nacin, izlozi njihov zajednicki politicki program. Tako smo doznali da se Seselj “oduvek” zalagao za veliku Srbiju i da u njoj treba da zive “Srbi muslimani, Srbi katolici i Srbi pravoslavni”.

Ovaj bivsi asistent Univerziteta u Sarajevu, koji je zapoceo karijeru hvaleci klasike marksizma i teorijske poglede Josipa Broza, iskreno je pokazao kako je izgledala njihova borba za “ocuvanje Jugoslavije”.

Nije tu bilo mnogo zaklanjanja iza prava na samoopredeljenje ili prica o “humanom preseljenju”. Samo prava jacega i grube sile.

Teorijskog je karaktera cinjenica da svoj projekat Milosevic zove Jugoslavijom, a Seselj velikom Srbijom. Konacno, Seselja je Milosevic pozvao da svedoci u njegovu korist, nije valjda ocekivao da ce da ga kritikuje i osporava.

Samo laik bi mogao da zapita sta je bila prava svrha ovog poziva Seselju da svedoci. Moguce je da se Milosevic nadao da ce kao nekada oni podeliti uloge, Seselju ekstremiste, a Milosevicu umerenog politicara. Ako je to bio plan, onda je tuzno propao. Ono sto je javnost mogla da vidi, bilo je puno slaganje dvojice optuzenika.

Oni su nam jasno potvrdili, da posle ratova, uzasnih zverstava i desetina hiljada mrtvih, nemaju ni trunke kajanja. To je bio njihov detaljni moralni, ali i emotivni portret. Njihova vedrina strasno je odudarala od posledica njihove politike. Sudska dvorana u Hagu, bila je popriste jedne gotovo monumentalne nezainteresovanosti za propast te politike i ljudsku nesrecu koju je to donelo. Autisticko caskanje Milosevica i Seselja, pokazalo je sustinu njihovog zajednickog politickog projekta. On je uvek pocivao na potpunoj bezobzirnosti i preziru prema ljudskom zivotu.

Dijalog u Hagu, tako je ipak pomogao istini. Svako ko ga je pratio, mogao je dobro da vidi kako izgleda susret dvojice, nekada najpopularnijih politicara u Srbiji. Koliko tu nije bilo dodira sa uzasnom stvarnoscu za koju su oni najodgovorniji. Kao u nekom paralelnom svetu, Milosevic i Seselj su ponovo crtali granice nase nesrece, ali nemocni da ih ponovo postave.

Nezavisne Novine