Milo Djukanovic podseca na coveka koji je pozar prvo gasio vodom, onda je poceo da ga gasi peskom, zatim namestajem iz kuce, a sada hoce da ga ugasi ukucanima

Piše: Slobodan Cuparic/Nezavisna Svetlost

SVE SE, dakle, u Crnoj Gori i dalje vrti oko referenduma. I dok se na jednoj strani zvanicna vlast zalaze za nezavisnu drzavu i svu propagandnu masineriju usmerava ka tom cilju, na drugoj se, opozicija ne libi da “zazarene” indipendentiste upozori da do aprila naredne godine ne moze biti konsenzusa o mnogim pitanjima, a narocito ne o referendumu; da je referendum, pre svega, bezbednosno pitanje i da bez dijaloga Evropa nece dozvoliti da do njega dodje. Otuda crnogorska politicka i drustvena scena, uskovitlana i uznemirena, sve vise lici na arenu u kojoj dominira politicka, ideoloska, plemenska, nacionalna i verska ostrascenost, u kojoj se puca svim raspolozivim sredstvima propagandnog rata.

Iz takvog ambijenta, u kome su podele po prakticno svim linijama glavna odlika stvarnosti, sve cesce stizu teske optuzbe na racun politickog rukovodstva u Srbiji, pre svega premijera Vojislava Kostunice, koji je ovih dana oznacen kao “vodja antireferendumske kampanje”. Tacno je da DSS i Kostunica nisu naklonjeni crnogorskoj samostalnosti, ali ostaje upitanost da li se srpski premijer bas toliko mesa u politicku situaciju u Crnoj Gori?

Oprecna gledanja

– Samo slijepi ne vide da je to tacno, kategorican je u izjavi za “Svetlost” Miodrag Vukovic, visoki funkcioner DPS-a. – Gospodin Kostunica to radi vrlo otvoreno, neskriveno, i tu nisu potrebni nikakvi dokazi. Ono sto on radi daleko je od korektnog odnosa. On to cini zato sto je velikosrpski nacionalista, sto hoce Crnu Goru kao srpski region. Zar treba dokazivati da se direktno mijesa u politicku situaciju u Crnoj Gori, ako je nosio spiskove crnogorskih drzavljana u Brisel?

Zar gospodin Kostunica nije vise u komunikaciji sa, recimo, Zanzibarom nego sa Crnom Gorom? Prekinuo je bilo kakve komunikacije sa zvanicnom Podgoricom, a vodi neku tajnu diplomatiju s jednim delom briselske administracije – da bi naskodio Crnoj Gori. Stalno je zatecen dogadjajima, cak i u Srbiji, ali zato muski radi da iskomplikuje odnose Srbije i Crne Gore.

Na Kostunicino “mesanje” u politicki zivot Crne Gore sasvim drugacije gleda Dragan Soc, poslanik u crnogorskom i saveznom parlamentu i nekadasnji predsednik Narodne stranke. On, naime, tvrdi da je to jos jedan od pokusaja crnogorske vlasti da uspostave potpuno laznu tezu. Naprosto su, veli, svesni cinjenice da prica o nezavisnoj drzavi “ne pije vodu” unutar same Crne Gore – posebno ne unutar njenog vecinskog stanovnistva, unutar onih koji se nacionalno identifikuju kao Srbi ili kao Crnogorci.

– Djukanovic je svjestan da nema podrsku u Crnoj Gori i onda pokusava da nadje krivca van. I nalazi ga, razumije se, u premijeru Srbije zato sto Kostunica nece da prihvati njegovu ideju da se sporazumiju o razbijanju drzave i da Djukanovic izbjegne referendum. Takodje, Djukanovic je svjestan da taj problem otvara ozbiljne dileme unutar Crne Gore i provocira njenu nestabilnost, da na taj nacin ulazi u sukob sa EU. A kad je to sve tako, a jeste tako, onda je Djukanovicu, kao svakom dobrom komunistickom djaku, najlase da spoljnjeg neprijatelja nadje u Kostunici, a unutrasnji neprijatelj smo svi mi koji mislimo drugacije i koji smo, po njegovoj logici, samo eksponenti srbijanske politike, kaze Dragan Soc.

Visoki funkcioner G17 Plus Cedomir Antic sa dostance, rekli bismo, posmatra srpsko-crnogorske odnose i smatra da Crna Gora u ovom trenutku ima mnogo veci uticaj na Srbiju nego Srbija na Crnu Goru. Mi smo, veli, taoci dva sukoba: jedan je unutar Crne Gore, izmedju njenih gradjana, a drugi unutar Srbije, imedju dve struje srpstva. Jedna tezi da stvori novu srpsku drzavu, a druga zeli da zadovolji sve partikularne interese svih mogucih oblasti gde zivi srpski narod.

– Nazalost, Crna Gora se pokazala kao “oblast” koja je najskuplja zato sto njene elite zele apsolutnu nezavisnost, a pri tome hoce Srbiju da pretvore u neku vrstu moderne kolonije, kaze Cedomir Antic. – To je vrlo lose zato sto Srbiju cini, taocem Crne Gore, a Crnu Goru pretvara u jednu oblast koja zivi dobro samo u situacijama velike politicke krize. Vidljivo je da gospodin Djukanovic i ne zeli nezavisnost, jer da je hoce postigao bi sporazum unutar svog naroda, a ne bi pitanje nezavisnosti predstavljao kao neku vrstu stranackog ili koalicionog trika da se dobije sto vise glasova.
Cedomir Antic podseca da dva dominantna naroda u Crnoj Gori, Crnogorci i Srbi, u ovom trenutku iskljucuju jedni druge iz pregovora o buducem statusu Crne Gore, sto je vrlo lose. Najbolje bi bilo kada bi Djukanovic postigao sporazum sa lokalnim Srbima i zatrazio nezavisnost na nacin na koji se to cini. Razdruzivanje je izvodljivo u roku od deset dana i to, po recima Antica, nije problem. Ali, problem je u tome sto ce Djukanovic raspisati referendum, proizvesti krizu, a onda ce ona morati da se gasi nekom novom drzavnom zajednicom.

Histerija i hazard

Zvanicna vlast u Podgorici krenula je, u dosta histericnu predreferendumsku kampanju – pocev od formiranja Pokreta za nezavisnost, do stvaranja tenzija u javnosti. Koliko su u pravu oni koji tvrde da se Djukanovic upustio u hazardnu igru koja ce se zavrsiti mucno – i po sebe i po sve gradjane Crne Gore?

– Djukanovic je svojom politikom dosao u situaciju da po svaku cijenu mora da obezbjedi sebi imunitet, tvrdi Dragan Soc. – Jedini nacin da to uradi jeste da Crnu Goru pretvori u nezavisnu drzavu, gdje bi, kao njen vrhunski drzavnik, imao medjunarodni imunitet – i odbranio se od medjunarodnog pravosudnog sistema. On je, naprosto, na kocku stavio stabilnost Crne Gore i njenih gradjana, njenu unutrasnju harmoniju i evropsku perspektivu – da bi obezbjedio sebe i uski krug svojih prijatelja. Dakle, svi oni koji tvrde da je opasan hazard – potpuno su u pravu.

Po sistemu “strizeno-koseno”, sto najbolje ilustruje sve prisutniju polarizaciju unutar crnogorske politicke scene, Miodrag Vukovic, takodje, smatra ce se ovo zavrsiti mucno i po Djukanovica i po sve gradjane Crne Gore – ali “ako fasisti, nacionalisti i kleronacionalisti budu uzeli stvar u svoje ruke, kao sto su naumili da ucine”.

– Kakve su to histericne kampanje ako se jedna ozbiljna struktura, kakva je demokratska Crna Gora, priprema da organizuje referendum, pita se Miodrag Vukovic. – Ja sam Crnogorac, hocu da govorim crnogorskim jezikom, ali ne branim nikome da govori srpskim – ako se tako oseca. Ali, onaj koji govori srpski brani meni da govorim u maticnoj crnogorskoj drzavi – crnogorskim jezikom. Sad vi meni recite koja je histericna kampanja: za referendum ili antireferendumska – u kojoj se ne biraju sredstva da se izvredjaju Crna Gora, Crnogorci i taj isti Djukanovic, kao metafora, drugo ime za nezavisnu Crnu Goru.

Cedomir Antic takodje smatra da ce se ova igra zavrsiti mucno, jer ga Djukanovic podseca na coveka koji je pozar u prvo vreme gasio vodom, onda je poceo da ga gasi peskom, zatim namestajem, a sada hoce da ga gasi ukucanima. Ali, nije Srbija ta koja treba to da spreci. Ima ona svoje probleme. Sami gradjani Crne Gore, po Anticevim recima, moraju da se prizovu pameti.

– Mi moramo sto pre da rastavimo lazne veze koje spajaju Srbiju i Crnu Goru i koje, pre svega, stete Srbiji. Ta drzavna zajednica ometa Srbiju u njenom nacionalnom razvoju i zastiti nacionalnih interesa Srba gde god oni ziveli, tvrdi Cedomir Antic.

Politizacija crkve

Crkva na Rumiji bila je povod novih ozbiljnih sukobljavanja srpske i crnogorske strane. Dok crkveni velikodostojnici, pa i sam patrijarh Pavle, upozoravaju da bi njeno rusenje izazvalo nemire, premijer Milo Djukanovic govori da je obaveza svih, pa i crkve, da postuju crnogorske zakone. Kakav epilog treba ocekivati?

– Sta mozete ocekivati od jedne ozbiljne drzave koja ima vecinsku strukturu onih koji postuju zakone, nego da ta crkva bude na adekvatan nacin sklonjena, jer je nezakonito podignuta, kaze Miodrag Vukovic. – Dakle, tu su prekrseni svetovni, ovovremenski, civilni zakoni. Urbanisticki je podignuta na ivici nacionalnog parka katastrofalnom zloupotrebom crkve i njenim mjesanjem u svetovne stvari, uz pomoc Vojske – sto je jos jedan dokaz da mnoge vojne strukture nisu transformisane. Sta ocekujete od drzave Crne Gore – da klekne, kapitulira pred cinjenicom da postoji jedna struktura u Crnoj Gori koja se zove SPC, koja se bavi cistom politikom i koja kaze da ce graditi gdje hoce i kako hoce?

Dragan Soc, opet, po sistemu “utuk na utuk”, tvrdi da SPC, odnosno Mitropolija crnogorsko-primorska, nijedan zakon nije povredila, vec se radi o tome da je Djukanovic usao u obaveze prema albanskom lobiju u Americi, koji promovise projekat velike Albanije. U tom projektu, prema Socovim recima, Albanci Rumiju vide kao deo svoje teritorije i izgradnju te crkve posmatraju kao upad na neku njihovu projektovanu teritoriju.

– Otuda i tako nervozna reakcija vlasti, prividno u odbrani zakona, iako nijedan zakon Mitropolija nije povredila, kaze Dragan Soc. – Ali, cak bih i to obrazlozenje prihvatio kad bi u Crnoj Gori zaista bila vladavina prava, pa da kazemo: posto se zakon jednako strogo primenjuje prema svima, neka to vazi i za Mitropoliju. Medjutim, za Djukanovica i njegovu vlast zakon je zadnja rupa na svirali, a za njim poseze jedino kada je to u njegovom licnom interesu.

– Lose je sto je crkveno pitanje postalo politicko pitanje u Crnoj Gori, kaze Cedomir Antic. – Mi ne treba da od Crne Gore pravimo klerikalisticku drzavu, ali moramo da zastitimo interese SPC u njoj. Moze se to uraditi na dva nacina. Oba su mirna. Jedan je da nasa drzava sve uradi da crkva bude zasticena i da bude jedan od nasih prioriteta u Crnoj Gori, a drugi, koji je nemoguce primeniti dok Srbija ne bude nezavisna, je da pred medjunarodnim ustanovama pokrenemo ozbiljne procese da zastitimo slobodu veroispovesti, posto je poznato da je crnogorska crkva jedna nevladina organizacija, koja se finansira iz raznih izvora, a mnogi od njih su bliski rezimu Mila Djukanovica.

Da nema Brisela…

Pre odluke o odrzavanju referenduma o crnogorskoj nezavisnosti trebalo bi, smatraju podgoricki zvanicnici, postici sporazum o tome da, bez obzira na referendumsku odluku, dve drzave ostaju u prijateljskim odnosima. Nudi li se ovim sporazumom o prijateljskim odnosima predlog Srbiji da potpomogne secesiju i unapred blagosilja referendum?

– Milo Djukanovic zeli da amortizuje unutrasnje nezadovoljstvo u Crnoj Gori, koja ne prihvata da se od nje napravi ono sto nikad nije bila – antisrpska drzava i uporiste preko kojeg bi se atakovalo na Srbiju, tvrdi Dragan Soc. -Dakle, to je sustina Djukanovicevog rezima – i ti njegovi pokusaju su procitani. Mi iz Narodne stranke stalno govorimo o tome da su sve Djukanoviceve price o prijateljskim odnosima i zeljama lazne. Jer, da je tako, zasto bi on uporno insistirao na antisrpstvu i zasto bi dozvolio da se to razbukta u Crnoj Gori do neslucenih razmjera.

Cedomir Antic ne zamera Djukanovicevom rezimu sto hoce nezavisnost, vec sto su posejali seme zla u Crnoj Gori. Oni i ljudi iz SDP-a za sva vremena su podelili Srbe i Crnogorce koji su, bez obzira da li su jedan narod ili ne, uvek bili dva najbliza nacionalna entiteta na Balkanu.

– Ponuda gospodina Marovica Srbiji da ostanemo u prijateljskim odnosima upozorenje je srpskim nacionalistima da ne dizu glavu kada Crna Gora postane nezavisna drzava, porucuje Miodrag Vukovic. – Najbolje zive dva bliska naroda kada su odvojeni, jer tada razgovaraju o slicnostima. A kada su zajedno – o razlikama. Nikad gori odnosi nisu bili izmedju Srbije i Crne Gore. Zaziremo, razgovaramo preko Brisela. Da nema Brisela, Crna Gora ne bi znala da Srbija razmislja o njoj. Da nema Brisela, Srbija ne bi imala kome da pise.

Jedno je sasvim izvesno: ukoliko se “lopta malo ne spusti”, jaz ce se i dalje produbljivati, a odnosi izmedju Srbije i Crne Gore mogli bi da padnu na najnizi nivo u istoriji. Mozda je u pravu aforisticar koji je nedavno ustvrdio u stilu: kad je svet gurnuo Srbiju i Crnu Goru u zagrljaj, one su pocele da se hvataju za gusu.