Metalna crkva na Rumiji izlivena je za devet dana, kostala je 15 hiljada eura, zvona su stigla iz Rusije, a krstovi su saliveni u Vrnjackoj Banji

Piše: Vecernje Novosti

Ni manje crkve, ni vece (politicke) galame: pravoslavni hram Svete Trojice, postaven helikopterom na vrh Rumije, vec nedeljama je udarna tema u Crnoj Gori.

Kako je nastalo neobicno, metalno zdanje koje bi, da nije politickih vetrova, moglo da bude ne samo verska, vec i turisticka atrakcija?

– Napravljena je za devet dana i osam noci. A investitor je narod – kaze glavni graditelj Momcilo Stanojevic.

Za vekovno narodno verovanje, da ce se crkva na Rumiji (koju su Turci srusili 1571. godine) vratiti “sa neba”, odavno zna Baranin Milo Dragovic. Kada je, kaze, proletos bio na hodocascu po Grckoj, gde je video malene crkve od raznih materijala i na raznim mestima, sinulo mu je: “Mogli bi i mi u Baru da napravimo hram, da ga iznesemo na vrh Rumije!”

– Barski paroh Radoman Mijajilovic prihvatio je ideju bez razmisljanja, a moj prijatelj Mijo Lekic, inzenjer gradjevine, odmah je bio spreman da napravi projekat – ispricao nam je Dragovic. – Kada sam mitropolita Amfilohija zamolio za blagoslov, dobio sam ga, iako nam bas nije verovao da cemo stici da crkvu izgradimo do Trojcindana.

Dalje je sve bilo – za Ginisa. Vrhunski majstori Rajko Neskovic i Momo Mijailovic imali su na raspolaganju manje od deset dana da od limenih ploca sastave crkvu, sa zvonikom, oltarom, apsidom…

– To su velemajstori – prica nam inzenjer Lekic. – U hodu smo improvizovali, menjali projekat. Kada smo zakljucili da crkva ne moze da bude iznesena na 1595 metara nadmorske visine drugacije nego helikopterom, napravili smo specijalnu konstrukciju, tesku vise od tri tone.

Crkva velicine 2,60 sa 3,70 metara, visine 5,40, gradjena je na ledini, u barskom naselju Bjelisi. Sva je od nerdjajuceg celicnog lima debljine tri i cetiri milimetra. U nju moze da se smesti dvadesetak ljudi, zasticena je od korozije, opremljena gromobranom i dobro ucvrscena. Zvona su stigla iz Rusije, iz livnice cuvenog Nikolaja Suvalova u Jaroslavlju. Krstovi su, po idejnom resenju protojereja Dragana Mitrovica, saliveni u Vrnjackoj Banji, od prohroma. Mitropolit je u metalni okvir za temelj najpre polozio kamen sa Sinajske gore, a zatim je ubaceno nekoliko tona kamena. Sada je, kazu, nikakav helikopter ne bi mogao pomeriti, tako je “usidrena”!

– Cela prica licila je u startu na nemogucu misiju. Ali, kada je mitropolit na kraju video hram, rekao je samo: “Saliveno!” Istina, kada je dosao helikopter, za Trojicin dan, morali smo da je, zbog tezine, prerezemo i transportovana je iz dva puta. Ali, Bog nam je u svemu bio u pomoci – kaze inzenjer Mijo Lekic.

U polemikama koje su usledile, neki su crkvu na Rumiji nazvali “konzervom”, gvozdjurijom, “limenim sandukom”… Projektant Lekic kaze da su se bas za celik odlucili iz cisto prakticnih razloga, kako bi konstrukcija mogla da se transportuje na toliku visinu za kratko vreme.

Potpuno su postovana kanonska i liturgijska pravila. Za neke je zbunjujuce da je crkva od metala, a na Uralu imamo crkve koje su radjene od santi leda, ili su, kao manastir Dajbabe, pod zemljom, gradjen kao zemunica – kaze Momcilo Stanojevic. – Crkva je odraz vremena, moci ktitora ili vladara, ona moze citava biti od zlata, od kamena, od betona. Zasto ne i od metala? Svetinja je tamo gde stoji sveti krst, Jevandjelje, gde se drzi Sveta liturgija. Ovaj hram ima sve: oltar, oltarsku apsidu, ima kupolu sa krstom, krst na preslicama, casnu trpezu izradjenu od mermera, ima proskomidiju, i DJakonik.

KTITOR – NAROD

CRKVA Svete Trojice kostala je oko 15.000 evra.
– Ktitor je bio narod. Kada je mitropolit dao blagoslov, nije bilo problema, zacas smo imali dovoljno priloga – kaze Momcilo Stanojevic.