Da li je Srbija, u kojoj ni jedna institucija, sem posredno pokrajinskog parlamenta, nije obelezila najmasovnije stradanje civila u ratovima 90-ih godina, propustila jos jednu sansu za otvaranje procesa suocavanja s prosloscu?

Piše: Dnevnik

“Zlocin u Srebrenici je neuporediv s drugim zlocinima, on je vise od tragedije, ali postoje snage u Srbiji koje bi ignorisanjem cinjenica sve gradjane da zatvore u krug zlocina”, ocenila je istoricarka Latinka Perovic na nedavnom skupu u Skupstini Vojvodine posvecenom obelezavanju desete godisnjice srebrenickog masakra. Da li je Srbija, u kojoj ni jedna institucija, sem posredno pokrajinskog parlamenta, nije obelezila najmasovnije stradanje civila u ratovima 90-ih godina, propustila jos jednu sansu za otvaranje procesa suocavanja s prosloscu?

U izjavi “Dnevniku” direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov ocenio je da u javnosti Srbije ne postoji spremnost da se razgovara o ratnim zlocinima, jer je “uvek najteze suociti se s neugodnim cinjenicama”.

– A jedna od tih neugodnih cinjenica jeste da su mnogi od gradjana i sami doprineli tim dogadjajima, kako time sto su glasali za one koji su pocetkom devedesetih godina najvljivali ratove na ovim prostorima, tako i zato sto nisu digli glas protiv u vreme kad su se ti zlocini desavali. Zbog toga jos uvek postoji psiholoski otpor u glavama kada se treba suociti sa generalnom odgovornoscu, ali i sa svojom sopstvenom – kaze Popov.

On napominje da ni na nivou drzavnih institucija, cak ni posle demokratskih promena 2000. godine, nije dovoljno ucinjeno da se u Srbiji otvori “jedna nova stranica, koja podrazumeva otpocinjanje procesa suocavanja s prosloscu”.

Sa ovakvim teretom proslosti i izbegavanjem suocavanja sa istinom tesko da ce se ici dalje – kaze Popov i napominje da je sve sto se desavalo oko obelezavanje desetogodisnjeg pomena srebrenickim zrtavma pokazalo koliko je u Srbiji “opsta atmosfera zatrovana”. – Umesto nedvosmislene osude zlocina pocinjenih u ime ovog naroda, pribegava se uopstenim osudama svih ratnih zlocina, sto je samo pokusaj da se sve gurne pod tepih.

Sociolog Milan Nikolic ocenio je, pak, da koncept po kojem bi svi osudili “svoje zlocine” na Balkanu ocigledno ne funkcionise, s tim sto kaze da za njega nije sporna ni generalna osuda svih zlocina koji su pocinjeni u poslednjim ratovima.

– Svi zlocinci morali bi da budu izvedeni pred sud, bez obzira sa koje su strane, jer zrtve su zrtve. Srebrenica je, verovatno, jedan od najvecih zlocina u tim ratovima 90-ih godina, i zato je ona simbol stradanja civilnog stanovnistva. Zbog toga je reagovanje Srbije, odnosno prepoznavanje tog zlocina, trebalo da se desi mnogo ranije. Takodje, i progon ljudi, koji su ucestvovali u tom zlocinu, morao je da zapocne mnogo ranije. Nazalost, kod nas se odredjena pitanja otvaraju tek ako postoje pritisci sa strane – ukazao je Nikolic u izjavi nasem listu, uz napomenu da bi hapsenje generala Ratka Mladica bilo najbolja potvrda da procesi suocavanja s prosloscu ipak mogu da se razvijaju u dobrom pravcu.

Koliko crkve i verske zajednice mogu doprineti moralnom oporavku naroda koji su donedavno, zahvaljujuci svojim vodjama, bili u sukobu? Direktor Multireligijskog centra iz Sarajeva, teolog Marko Orsolic kaze da je to njihova obaveza. On, medjutim, ukazuje i da crkve i verske zajednice moraju mnogo vise medjusobno da saradjuju da bi mogle da pomognu u prevazilazenju nedavne tragicne proslosti. “Po religiji se mi mozemo razlikovati, ali se ne smemo po tome deliti. Onaj ko ljude deli religijom na Balkanu, taj i nesvesno moze biti sutra ubica ili pomagati medjusobno istrebljenje ljudi ovde”, upozorava Orsolic.

Sociolog religije Mirko DJordjevic smatra, medjutim, da ce biti potrebno mnogo vremena za pocetak pokajanja kad je rec o ulozi Srpske pravoslavne crkve i njenom odnosu prema ratnoj politici 90-ih godina.

– Nasa crkva, odnosno deo jerarhije, bio je, nazalost, isuvise vezan za ratnu politku Slobodana Milosevica od samog pocetka, i stoga ce biti potrebno mnogo vremena za pocetak pokajanja. Zato mi jos uvek zivimo ovu mucninu i te neugodne polemike koje nas prate – kazao je DJordjevic “Dnevniku”.

On je ocenio da je Srbija propustila sansu za otvaranje procesa suocavanja s prosloscu na nedavnom pomenu srebrenickim zrtvama, jer je, kako je istakao, “sama poseta predsednika Tadica toj komemoraciji bila vise protkolarna, pa cak i iznudjena pritiskom dela javnosti”.

– Svi se danas pitamo: sta je Srebrenica dan posle; a odgovor je: isto sto je bila i mnogo dana pre – kazao je DJordjevic.

Po njegovim recima, pred nama je sada “dug period licitiranja zrtvama”, odnosno njihovog prebrojavanja po nacionalnom kljucu, sto znaci da ce se u i buducem periodu na zrtve sve manje misliti, dok ce u prvom planu biti osvajanje politickih poena stranackih pravaka. On je upozorio da je u nasoj javnsoti ponovo na delu “satanska matematika”.

– Uvazeni mitroplit crnogorski Amfilohije u vise navrata je izjavljivao da je svaki Srbin u tim ratovima ubijen tri puta. I to je ono sto je najtuznije u ovom galimatijasu. Jer to predstavlja samo teznju da se izjednace rezultati ratnih vodja i ratnih huskaca, ali ne ostavlja prostor za buducnost ove zemlje. Nije sporno to sto nasa crkva pominje zrtve. To je njena uloga. Ali, veliki problem predstavlja politika SPC, koja nema hrabrosti da pogleda prema buducnosti, koja bi, valjda, trebala da se desi i ovom narodu – naglasio je DJordjevic.

Na marginama Evrope

Kulturolog Zorica Tomic ukazuje da bez suocavanja s konceptom zla nema prociscenja, te da bez prihvatanja odgovornosti nema nikakve sanse za napredak drustva, u duhovnom, kulturnom, egzistencijalnom i svakom drugom smislu. „Po tome kako se svi budemo ponasali u narednom periodu, pokazace se i zrelost drustva, a priznavanje zlocina i suocavanje sa zlom jeste nuzan uslov za uspostavljanje civilizovanih odnosa na ovom prostoru. To se odnosi na sve strane koje su ucestvovale u ratovima 90-ih godina”, kazala je Zorica Tomic za „Dnevnik”. „Jedno je sasvim izvesno: Balkan ce, dok god se ne suoci sa idejama o razaranju, ratu i medjusobnom istrebljenju, biti “drugo lice Evrope” i ostace na njenim marginama”.