Da su Srbi, Bosnjaci i Hrvati 1992. godine prihvatili plan koji im je bio ponudjen, bio bi izbegnut rat u Bosni i Hercegovini, a pomirenje bi teklo daleko lakse, tvrdi Zoze Kutiljero, autor prvog plana medjunarodne zajednice za BiH

Piše: Blic

Da su Srbi, Bosnjaci i Hrvati 1992. godine prihvatili plan koji im je bio ponudjen, bio bi izbegnut rat u Bosni i Hercegovini, a pomirenje bi teklo daleko lakse, tvrdi u razgovoru za “Blic” Zoze Kutiljero, autor prvog plana medjunarodne zajednice za BiH.

Kako bi BiH izgledala danas da su Srbi, Hrvati i Bosnjaci potpisali plan koji ste vi predlagali pre 13 godina?
– Posle pet nedelja razgovora, 18. marta 1992. godine sve tri strane usvojile su paket principa o buducem ustavnom uredjenju BiH. Prevazidjeno je i srpsko odbijanje da BiH bude nezavisna drzava, Hrvatska je shvatila da nece biti moguce pripajanje zapadne Hercegovine, a Bosnjaci su odustali od prvobitno trazene unitarne drzave. Posao je sa prekidima trajao do juna kada su mi Bosnjaci rekli da odbijaju predlozeno. Detaljan plan mogao je da se izradi samo uz dobru volje sve tri strane, koje, nazalost, nije bilo.

Izetbegovicevi Bosnjaci racunali su na SAD buduci da je trebalo da one izvrse pritisak kako bi njihovo vidjenje uredjenja Bosne bilo prihvaceno bez obzira na nase ranije pregovore. Sumnjajuci na Bosnjake, Karadzicevi Srbi su brutalno otimali zemlju dok su razgovori jos trajali. Hrvati su bili na istoj strani sa Srbima za pregovarackim stolom protiv Muslimana, ali su se na ratistu borili uz Bosnjake, a protiv Srba. Da su se sve tri strane nedvosmisleno drzale svojih pocetnih pozicija, iako bi bilo mogucih pojedinacnih akata nasilja i kradja imovine, rat bi bio izbegnut. Pomirenje bi bilo daleko lakse, a region bi bio blizi Evropskoj uniji.

Zasto je Izetbegovic posle posete SAD odbio plan iako ga je vec potpisao?
– Izetbegovic je prihvatio plan samo da bi udovoljio Evropi, a onda je od njega odustao da bi zadovoljio Amerikance koji su ga ohrabrivali da to uradi. On je verovao da Vasington podrzava njegovu ideju o unitarnoj Bosni – Dejton je pokazao da gresi. EU je bila protiv toga.

Da li je medjunarodna zajednica mogla da spreci zlocin u Srebrenici i ostale zlocine u BiH?
– Da je plan usvojen, ne bi bilo rata, ni Srebrenice. Kada se rat dogodio, medjunarodna zajednica je mogla da spreci masakr da su UN odobrile dodatne trupe koje je trazio generalni sekretar zbog istovremenog srpskog nadiranja i bosnjacke ekspanzije. Umesto toga, dozvolili su dolazak malog dela trupa koje su bile lose naoruzane i sa pogresnim mandatom. Medjunarodna zajednica je lose postupala u Ruandi 1994. godine, u Srebrenici 1995. godine, ali i u Darfuru gde se etnicko ciscenje dogadja svakoga dana.

Kada uporedite Dejtonski sporazum i vas plan, gde vidite slicnosti i razlike?
– Slicnosti postoje. Glavna je to sto je prepoznato da bez saglasnosti tri konstitutivna naroda nema ni jedinstvene drzave, ni federacije ili konfederacije. Postojanje bosnjacko-hrvatske federacije, medjutim, jeste razlika koja je samo iskomplikovala stvari umesto da ih pojednostavi. Ojacala je antisrpski front i pomogla Hrvatima.

Postoje spekulacije da bi delovi vaseg plana mogli da budu iskorisceni za predstojece redefinisanje uredjenja BiH. Da li je sa vama neko kontaktirao u vezi sa tim?
– Ne.
Da li je Balkan i dalje bure baruta? Da li bi nasilje moglo ponovo da bukne sa najavama ukidanja institucija u RS?
– Od 2001. do 2003. bio sam predstavnik UN za ljudska prava za BiH i za bivsu SRJ, i pratim desavanja u regionu. Postoje problemi koji bi mogli da budu okidac za novo nasilje – u Bosni je zabrinjavajuce to sto su inostrane trupe potrebne i posle 10 godina od Dejtona. Za BiH, kao i za ostatak SFRJ, put za EU jeste put progresa, unutrasnje stabilnosti i pristojnih susedskih odnosa. Slovenija je vec usla u EU, a Hrvatska je blizu toga. Ostali moraju da streme ulasku u Uniju. To nije lako i bice potrebno vreme, ali je bolje od svih ostalih mogucnosti. Za EU prosirenje i dalje mora da bude prioritet.

Nikola M. Jovanovic