Ekipa Skorpioni, pokazalo se, imala je, osim ratnih zlocina, jos jednu vaznu delatnost: ucesce u poslovnim kombinacijama svojih komandanata i njihovih partnera iz civilne sfere

Piše: Milos Vasic/Vreme

Ekipa Skorpioni, pokazalo se, imala je, osim ratnih zlocina, jos jednu vaznu delatnost: ucesce u poslovnim kombinacijama svojih komandanata i njihovih partnera iz, da tako kazemo, civilne sfere. Skorpioni tu nisu nikakav izuzetak: sve takozvane paravojne formacije, od JATD (prvobitne “crvene beretke”), preko Srpske dobrovoljacke garde, pa do raznih Zutih osa, mrava i ostalih stetocina, imale su ulogu u ekonomiji rata; ta je uloga bila za njih same mnogo znacajnija od “odbrane ugrozenog srpstva”, kao sto ce se kasnije pokazati. Naime, tzv. paravojne formacije i nastale su kao lek za mobilizacijsku krizu 1991, kada obican svet nije hteo da ratuje za Milosevicev racun, pa su razne lazne patriote kao Seselj i Arkan pocele da skupljaju sljam: sto iz zatvora, sto sa ulice. Bilo je medju takvima i iskrenih fanatika, ali oni su ubrzo potroseni, jer nisu bili dobri za poslove (imali su moralne dileme oko pljacke, to jest).

Pocelo je sa obicnom narodskom pljackom, koju je Arkanov SDG, kao najorganizovanija i disciplinovana jedinica, ubrzo pretvorio u industriju. U njihovom zargonu ta logistika pljacke bila je poznata kao “inzenjerija”, posebna organizaciona jedinica u sastavu Garde. Pocelo je prvo sa devizama i zlatom, pa sa “crnom” (elektronika) i “belom” tehnikom; onda se preslo na erdutska vina, umetnine (Arkanovi su imali i “kustosa”, koji je procenjivao slike i antikvitete), a na kraju na naftu, hrastovinu i sverc cigareta i kradenih motornih vozila. Firma SDG d.o.o. bila je uredno registrovana u Belom Manstiru. Ostali su se snalazili na jednostavnije nacine i ti su nacini ostali popularni sve do Kumanova 1999: pljacka i reketiranje lokalnog stanovnistva. Na primer: udje policija u selo na Kosovu da, kao, trazi oruzje; uzme od mestana novac i onda ne pretresa kuce. Ili, na primer, metod Hrvatskog vijeca obrane (HVO) u Bosni: kazu bosnjackim seljacima da ih “evakuisu” na teritoriju pod kontrolom Armije BiH i neka ponesu koliko mogu; onda ih pobiju i zakopaju, jer su ljudi poneli devize i zlato… To je bila specijalnost haskog pritvorenika Ivice Rajica, koji je srecno saradjivao sa raznim srpskim paravojnim jedinicama u Srednjoj Bosni, hvala lepo.

Ekonomija pljacke, medjutim, ima jednu veliku manu, sto su naucili jos stari Vikinzi: nesto se moze opljackati samo jednom. Trebalo je preci na eksploataciju obnovljivih ili dugotrajnijih resursa. Tu i pocinje ona plodotvorna i obostrano korisna saradnja Skorpiona, SDG-a i JSO-a, u DJeletovcima. Ta ce se saradnja nastaviti i u Zapadnoj Bosni, kao sto smo videli na kucnom video-snimku slavnog vojevanja za racun Fikreta Babe Abdica, prikazanom na TV B92. Pocelo je od potrebe da neko cuva nalaziste sirove nafte u Istocnoj Slavoniji, pa je osnovana formacija Skorpioni, na inicijativu Milana Milovanovica, poznatijeg kao Mrgud. Taj Mrgud, bivsi zeljeznicki radnik, nekako se dokopao poverenja Jovice Stanisica, Franka Simatovica i Radoslava Badze Stojicica. Do kraja ratova i do mirne reintegracije Istocne Slavonije, Baranje i Zapadnog Srijema (1997), Mrgud je marljivo vodio poslove i logistiku svojih Skorpiona: donosio im je plate u torbama iz Beograda, slao ih tamo i onamo i uopste drzao na vezi. DJeletovci su, medjutim, bili i ostali glavno pokrice za njihove delatnosti.

Arkan je iskoristio tu istu priliku i poceo posao sa svercom nafte i derivata, a kasnije i kradenih kola preko Belog Manastira. Onda je Goran Hadzic u novembru 1995. zbog, kako se izrazio “visih drzavnih interesa”, poceo sa secom naveliko najkvalitetnije slavonske hrastovine; to je trajalo do maja 1996. Procena tadasnje Vlade RSK bila je da je poseceno preko 60.000 kubika najkvalitetnijeg hrasta i izvesna kolicina americkog oraha (koji je jos skuplji). Jedan bivsi krajiski premijer kaze za “Vreme” da je to bio ocajnicki pokusaj da se posle Dejtona klepi sta se moze dok Hrvatska ne reintegrise “Sektor Istok”. Hrastovina je nominalno “prodavana” deset puta jeftinije od trenutnih cena (za svega deset nemackih maraka po kubiku). Zrtva te pljacke bilo je stanovnistvo, kao i od pocetka rata u Hrvatskoj, a kroz budzetski gubitak: hrastovina je – kad jednom predje granicu – prodavana po realnoj ceni… U taj posao ugradili su se i Arkan i Skorpioni, a glavni partner postao je uskoro kadar JUL-a iz Kraljeva Dragan Cicic i njegova firma Drvoplast. Radi eksploatacije te drvne gradje Cicic je 1995. iznajmio pilanu u Hrtkovcima i zaposlio oko 300 radnika. Sverc tecnih goriva ostao je do kraja, do 1997, glavni posao i tu su se ugradjivali svi, a sve u sklopu tadasnje politike samofinansiranja Sluzbe drzavne bezbednosti: oni drze i kontrolisu paravojske po svim srpskim zemljama, a placaju ih iz profita od sverca svega i svacega, zakljucno sa heroinom i oruzjem. Paravojske, medjutim, moraju tu i tamo malo i da pripomognu. Skorpioni se u tom smislu pominju i u vezi sa trgovinom “legalizovanim” motornim vozilima preko Belog Manastira, centra za protivzakonito registrovanje spornih automobila. Kanal Evropa–Beli Manastir–Novi Sad–Beograd vec je rasvetljen i objasnjen, ponajvise prilikom istraga i sudjenja posle akcije Sablja. U svim tim poslovima zlosretna drzava RSK dobijala je najmanje u svoj budzet; glavni profit isao je ka SDB-u Srbije, Milosevicevim ljudima i paravojnim formacijama, tacnije njihovim komandantima i vlasnicima.

Najveca pojedinacna komercijalna operacija bila je Autonomna pokrajina Zapadna Bosna (APZB) Fikreta Babe Abdica, zajednicki poduhvat Slobodana Milosevica i Franje Tudjmana. Preko APZB prometalo se sve; Babo je placao placenike iz JSO-a, SDG-a, Skorpiona i ostalih da ga cuvaju od Petog korpusa Armije BiH po tarifi koju je “Vreme” objavilo jos krajem 1993. Sedeli su tu i Arkan i Legija i Frenki i Boca Medic… Sigurno ne za dzabe i sigurno ne radi “zastite srpskog naroda”. Zauzvrat je sve moglo. U biznis preko Babine “fildzan drzave” ukljucice se uskoro razne medjunarodne organizacije i velike hrvatske firme (INA, najvise od svih), jer je “rijec bila o velikom zalogaju. Uostalom, u krugovima bivsih “crvenih beretki” odavno se prica o bogatstvu koje su sefovi SDB-a MUP-a Srbije i njihovi ljudi od poverenja, kao Arkan i ostali, stekli pod Bihacem.

Mrgud Milovanovic sve to vreme marljivo radi: putuje okolo sa torbama para, svuda ga ima; organizuje i vodi svoje Skorpione gde treba, a u dogovoru sa svojim prijateljima Jovicom Stanisicem i Frankom Simatovicem. Pritom veoma domacinski gazduje svojim prihodima, ali i vezama: dok si rek”o “erdutski sporazum”, Mrgud se preselio u Beograd; veoma komotno se smestio, hvala lepo. Mrgud Milovanovic spada u one koji su na vreme shvatili da se ta Miloseviceva avantura nece dobro zavrsiti, pa se distancirao od Skorpiona i vec tih poslova: postao je biznismen, a Skorpioni su presli u rezervu MUP-a i poceli da se bave raznim poslovima po Sidu i okolini. Uvek na vezi (ne kida se ta veza tek tako…) i uvek na raspolaganju starim drugarima, Mrgud Milovanovic docekace 6. oktobar 2000. spreman, dakle – upozoren. Uskoro se prebacuje na ovu stranu 5. oktobra i hvata nove kontakte.

Sledi iskaz jednog svedoka i ucesnika potonjih dogadjaja, dat ekskluzivno za “Vreme”:

“Juna ili jula 2001. godine posle razgovora kod Jovice Stanisica u kuci (obisli smo ga Zoran DJindjic i ja posle operacije, jer je on zvao i preklinjao da dovedem Zorana), kada smo mu rekli da Karadzicu poruci da je najbolje da se preda i da su svi oni lopovi i kriminalci (iz Republike Srpske), a ne patriote; da su ratni zlocinci i sverceri; dakle, te noci Jovica organizuje hitan sastanak u Ubu (on, Brana Crncevic, Mrgud, Mico Stanisic – bivsi ministar policije RS, jos neki njegovi ratnici) i donose odluku da se ova vlast rusi i da se ide ka Kostunici; da su Goran Petrovic i Zoran Mijatovic izdajnici itd. On (Jovica Stanisic) preko Dobrice odlazi kod Kostunice, delegira Gavru (pokojnog Momira Gavrilovica) za vezu: pokojni Laslo Sekelj, Zorica Radovic, Rade Bulatovic, Gradimir Nalic, a sve preko Brace Grubacica (priznao je to kasnije Mrgudu) trazi da se aktiviraju i ostali novinari, saradnici Sluzbe, u napadima na Zorana, koristi Caneta, tvrdeci da DJindjic s njim nesto radi, sto nije bila istina…”

Mrgud se u ovom iskazu javlja dvaput; Ub se takodje javlja, kao i Cane Subotic; i jos neka imena se javljaju, ali su manje bitna i vec poznata. Iz svega proizlazi da je Mrgud ostao kuvan i pecen sa Jovicom i ekipom; danas se prica da ima zajednicke poslove sa Canetom Suboticem (neka mesna industrija); prica se i o kuci u Ubu…

Najnoviji detalj o Skorpionima: u jednoj istrazi o trgovini ljudima na popularnoj trasi Sid–Lipovac (preko granice sa Hrvatskom) javljaju se kao osumnjiceni i dvojica “skorpiona”… Skorpioni su, kako se cini, rasvetljena prica; Mrgud Milovanovic jos nije.