Tribina “Istina o Srebrenici”, odrzana na Pravnom fakultetu u Beogradu, okoncana je pokusajem linca Natase Kandic, izvrsnog direktora Fonda za humanitarno pravo

Piše: Danas

Tribina “Istina o Srebrenici”, odrzana preksinoc na Pravnom fakultetu u Beogradu, okoncana je pokusajem linca Natase Kandic, izvrsnog direktora Fonda za humanitarno pravo. Na izlazu iz Amfiteatra broj 5 nju su pretnjama i uvredama docekali najradikalniji pobornici “istine o Srebrenici”; uzvikivali najpogrdnije reci i pretili da ce je proterati u Tursku. Njihove kolege iz studentske organizacije “Nomokanon” koja je organizovala tribinu sprecile su ih da je pregaze, ali je jedan od njih, u prisustvu policajca koji se nije puno interesovao za svoj posao, uspeo da je pljune. Vinovnici incidenta bili su isti pojavni oblici zivota koji su na samom pocetku tribine pretili kolegama koje su nosile majice sa parolom “Srbiji se zuri” da ce im “prikaciti zutu zvezdu”.

U zastrasujucoj atmosferi veci deo publike freneticno je aplaudirao, lupao u klupe, ustajao, skandirao Radovanu Karadzicu i Ratku Mladicu i ovacijama, u svojevrsnoj euforiji, pozdravio monstruoznost od koje se ledi krv u zilama: “ Dodju do Potocara – laznog mesta; osvojili su deo Republike Srpske da bi pokopali ono za sta kazu da su zrtve Ratka Mladica. Trazimo da prenesu njihove mezare na svoju teritoriju, jer na nasoj nisu dobrodosli”, izgovorila je Ljiljana Bulatovic, hagiograf Radovana Karadzica i Ratka Mladica.

Istina o Srebrenici koju su aklamacijom usvojili organizatori, ucesnici i publika je da u Srebrenici nije bilo masakra neduznih ljudi, a ako ga je i bilo – trebalo je.

Sve sto se dogodilo bilo je izvesno jos pre mesec dana kad je tribina najavljena sintagmom “oslobodjenje Srebrenice”; fakultetska uprava je ignorisala jasnu nameru organizatora, “Licno mislim da su prosla vremena u kojima je kaznjavana rec”, rekao je dekan Mirko Vasiljevic. Studentski parlament se, takodje, pozvao na demokratsko pravo svih da misle drugacije i odobrio tribinu.

Epilog su ucesce buducih sudija i advokata u nasilnoj, razularenoj skupini, osecaj stida kod svakog normalnog coveka, bruka pred svetom (dogadjaj su pratile i kamere inostranih kuca i izvestaci iz susedstva).

U pocetku svakog nasilja bila je rec. I u pocetku fasizma ciju smo manifestaciju preksinoc videli na Pravnom fakultetu i oko njega. Nije dozvoljeno govoriti sve, zabrana je, izmedju ostalog, demokratska kategorija koja sprecava podjarmljivanje najnizih poriva kakvi su oni stvarani kod dece odrasle tokom ratova devedesetih godina proslog veka.