Nebojsa Medojevic, izvrsni direktor Grupe za promjene: \r\nReformska elita mora biti strucna i postena i ne smije nista kriti od svojih gradjana

Piše: Radojka Nikolic/Politika

Ma koliko se cisti ekonomisti upinjali da objasne da ekonomija nema veze sa moralom i da je novac jedino merilo uspeha, iskustva uspesnih programa ekonomskog oporavka neumoljivo nas podsecaju na to da su poverenje naroda u drzavu i vlast i moralni oporavak preduslov brzem ekonomskom ozdravljenju. Sve dok oni koji su na vlasti gledaju kako da pokradu drzavu, nema tu srece.

U ovoj napomeni Nebojse Medojevica, izvrsnog direktora crnogorske Grupe za promene, sadrzani su i upozorenje i uputstvo za ispravljanje pogresnog smera tranzicionih reformi u Srbiji i Crnoj Gori, bilo da se posmatraju odvojeno ili zajedno. U intervjuu za „Politiku” Medojevic ocenjuje da se obe clanice SCG sada suocavaju sa posledicama pogresno izabranog modela tranzicije, koji se zasnivao na vec odavno prevazidjenom mitu o cudotvornom dejstvu makroekonomske stabilizacije, brze liberalizacije i privatizacije.

– Sprovedene su sve mere iz tog paketa, ali nema znakova oporavka realnog sektora. Naprotiv, nezaposlenost raste, industrijska proizvodnja opada, spoljnotrgovinski deficit se znatno uvecava, kapital odlazi iz zemlje, nelikvidnost se zaostrava, kamate su i dalje na neprihvatljivo visokom nivou. Imamo na sceni jedan veoma poguban eksperiment koji je rezultirao ekonomskim reformama bez ekonomskog rasta. Ako tome dodamo i neke strukturne probleme, koji nisu direktno u sferi ekonomskih politika, kao sto su siromastvo i korupcija, onda je sumorna slika nasih tranzicionih neprilika kompletna – kaze Medojevic.

Gde takav epilog ostavlja najdramaticnije posledice?

– Ovakav epilog ekonomskih reformi izaziva veliko nezadovoljstvo kod gradjana, urusava poverenje gradjana u institucije sistema, politicare, politiku kao veoma vaznu drustvenu delatnost i na kraju u same reforme kao istorijski nuzan proces koji se ne moze niti izbeci niti preskociti. Iskustva drugih, uspesnih tranzicija pokazuju da je za uspeh celog procesa od presudne vaznosti postojanje reformama odane politicke elite u koju gradjani imaju poverenje, kao i njihova spremnost da odlucno i do kraja sprovedu neprijatne sistemske promene. Poverenje gradjana u reformsku elitu i opsti drustveni konsenzus oko ciljeva reformi i puta koji se mora proci, po mom misljenju, vazniji je od samih modela i tehnika, pa i mera ekonomske politike. Sa druge strane, reformska elita mora biti strucna i postena i ne sme nista kriti od svojih gradjana. Sve mora biti javno i dostupno. U suprotnom, ako gradjani primete da politicari sire demagogiju o bolnim reformama, koje obican narod treba debelo da oseti na svojoj kozi, a sami prave dilove sa tajkunima i kriminalcima i pune svoje dzepove, onda od poverenja i od reformi nema nista. To je nas problem i u Srbiji i u Crnoj Gori.

Ako se zna da je privatizacija preraspodela drustvenog bogatstva, onda je gotovo nemoguce da bude postena, u korist vecine naroda i bez tajkunizacije, zar ne?

– U sustini, posao prodaje drustvene svojine, od neke uske grupe ljudi koji nisu njeni vlasnici, drugoj, takodje maloj grupi bogatih pojedinaca, koji su neretko i sami u veoma bliskim odnosima sa politickom vrhuskom (pa samim tim i sa onom grupom pojedinaca koja u ime naroda prodaje drustvenu svojinu), uvek je tesno skopcan sa velikim rizikom od korupcije. Ona se vrlo tesko moze izbeci i zato su potrebne rigorozne mere kontrole i citav paket mera i politika koji ce obezbediti maksimalnu javnost i transparentnost citavog procesa. Osnovno pitanje je – da li je vladajuca politicka elita koja sprovodi reforme spremna da se odrekne licnih profita i sprovede proces u opstem interesu.

Da li znate primer dobre i postene privatizacije?

– One drzave koje su na celu reformskih vlada imale takve licnosti, danas su clanice EU (Poljska, Slovenija, Madjarska, Ceska), a drzave koje su bila vodjene od elita resenih da se obogate preko noci, zloupotrebljavajuci vlast i slabe institucije, jos tumaraju po lavirintima tranzicije i traze izlaz. Na nasu nesrecu, Srbija i Crna Gora su na kraju te kolone zalutalih.

Sta je Crna Gora dobila proglasavanjem of sor zone pre desetak godina, a Srbija “ubrzanom” tranzicijom?

– To su samo bile demagoske floskule, bez ikakvog sustinskog sadrzaja i bez bilo kakve ozbiljnije drzavne strategije koja bi stajala iza toga. Politickim elitama je uvek potrebno da plasiraju neke termine koji dobro zvuce, a u sustini ne znace nista i samo koriste za medijsku manipulaciju domaceg javnog mnjenja.

Cesto upozoravate da Srbiji preti tajkunizacija…

– Nakon promena 5. oktobra, DOS nije shvatio ili nije zeleo da shvati da su za oporavak drzave nuzni neki potezi koji bi povratili poverenje gradjana u sistem, ojacali same institucije sistema i ohrabrili sve one postene i profesionalne birokrate da se postenje i rad isplate i da moraju zakone primenjivati jednako prema svima. Nazalost, DOS-ova vlada je htela da sprovede bolne i slozene ekonomske i drustvene reforme u ambijentu kakav je kreirao Milosevic. Ne moze se praviti nova moderna evropska Srbija sa Milosevicevim Ustavom, izbornim zakonima, njegovim sudijama, novinarima, kriminalcima i tajkunima. Pravljenje takvih pogodbi sa djavolom neki su platili najskupljom cenom, a Srbiju vratili nazad u red ponavljaca tranzicije. Nisam pristalica lova na vestice i isterivanje neke revolucionarne pravde i osvete, ali narod je gladan pravde. Izdrzale bi se socijalne i ekonomske nevolje samo kada bi im vlast obezbedila makar malo ljudskog dostojanstva i sigurnosti. Ovako, ispade da su oni koji su pljackali Srbiju 15 godina bili u pravu. Takva politika vlasti salje jednu veoma opasnu i destruktivnu poruku – kriminal, nepostenje i korupcija se isplate. Drzava sa takvim sistemom vrednosti ne moze imati odrziv ekonomski rast.

Za Crnu Goru kazete da postoji opasnost da postane Kolumbija na Jadranu. Zasto?

– Imajuci iskustva iz prethodnih 15 godina vladavine, sa dosta izvesnosti moze se govoriti da je koncept mikrodrzave u sustini pretvaranje Crne Gore u malu, prljavu banana drzavu sa slabim i kontrolisanim institucijama u kojoj ce jedna mala, novoformirana kasta bogatasa – tajkuna, vladati po sopstvenim zakonima. Ova drzavica nece biti zainteresovana da bude deo Evrope, u njoj ce vladati trajno siromastvo i nezaposlenost, bujati korupcija, sverc i kriminal. Mi smatramo da Crna Gora treba da bude pravna demokratska drzava, clanica EU o cijem ce drzavnom statusu odlucivati njeni gradjani.

Radojka Nikolic
Politika