Mora biti jasno da vam Studija sama po sebi nista ne garantuje. Ona samo kaze kojim putem valja ici. Sve ostalo zavisi od nas

Piše: Intervju: Zivorad Kovacevic

Nakon pocetne euforije, koja je zahvatila ceo drzavni vrh nakon sto je 12. aprila Evropska komisija usvojila Studiju o izvodljivosti za Srbiju i Crnu Goru, poslednjih dana se ponovo javila strepnja da od naseg “prvog koraka ka Evropskoj uniji” nece jos neko vreme biti nista. Naime, Savet ministara EU, koji 25. aprila treba da se izjasni o odluci Evropske komisije, uslovio je svoj pozitivan stav izrucenjem Haskom tribunalu generala Nebojse Pavkovica.

Do poslednjeg trenutka nista nece biti izvesno oko Studije o izvodljivosti, jer ako su sa Hrvatskom imali zakazan pocetak pregovora pa su ih odlozili zato sto nije izrucen general Gotovina, u nasem slucaju sigurno nece praviti izuzetak – kaze za “Dnevnik” predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Zivorad Kovacevic. – No, ako je tacna najava da ce se Pavkovic predati, mislim da ne bi trebalo imati bojazni da Studija nece biti prihvacena. Pri tome bi bilo izuzetno vazno da to prihvatanje bude bez drugih uslovljavanja, sto mislim da ce se i dogoditi ako Pavkovic do 25. aprila bude u Hagu.

Skeptici govore da i nema puno vajde od pozitivne ocene Studije o izvodljivosti, jer nju odavno imaju i Makedonija, i Albanija, i Bosna.
– Cinjenica jeste da mi u ovom trenutku nista necemo direktno dobiti od same Studije. Ali, postajemo deo procesa koji, narocito posle potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruzivanju, postaje ireverzibilan – nema povratka. Ulazite u kolotecinu u kojoj drugi diktiraju svaki buduci potez. Dakle, najvaznije je da 25. aprila polozimo prijemni ispit, i ako relativno brzo, do proleca 2006, potpisemo Sporazum, onda je to nesto sto gotovo samo pocinje da vuce zemlju napred. I svi ce vam to reci, od Slovenije do Madjarske.

Da li to znaci da, recimo, ni dolazak radikala na vlast ne bi usporio proces naseg ukljucivanja u EU?
– Mora biti jasno da vam Studija sama po sebi nista ne garantuje. Ona samo kaze kojim putem valja ici. Sve ostalo zavisi od nas. Razume se da su demokratska vlast i politicka stabilnost bitni preduslovi za svaki naredni korak u pravcu integracija. Ukoliko bi, dakle, radikali dosli na celo Srbije, onda nema ni govora o kakvom daljem napretku. Medjutim, isto vazi i ako vlada bude ovako slaba i nekoherentna, kao i ukoliko i dalje ne bude minimuma politickog konsenzusa demokratskih snaga.

Medjunarodna komisija za Balkan je predlozila drugaciji pristup integraciji Srbije i Crne Gore u EU, insistirajuci da se oni najtezi uslovi, poput izrucenja Mladica, pomere sa pocetka na kraj tog procesa?
– Nisam siguran da je to najvaznije. Ako treba da se menja odnos prema Srbiji, bilo bi bolje da nam odmah, po potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruzivanju, bude dozvoljeno koriscenje tzv. predpristupnih fondova. S druge strane, moram reci i da je ipak primetan blagonakloniji stav Brisela prema Srbiji, odnosno sve se vise prihvata ocena da bi nase zaostajanje u procesu integracija uticalo na prilike u celom regionu. Inace, ne mislim da je celishodno pravljenje bilo kakvog popusta kada je u pitanju saradnja s Tribunalom. Najbolji put je da se sto pre svi optuzeni nadju u Hagu.

Premijer Kostunica je najpre govorio da je Hag “deveta rupa na svirali”, a sada je za saradnju “od A do S”?
– Od politickih preduslova za integraciju u EU, van tzv. Kopenhagenskih kriterijuma koji vaze za sve zemlje, mi imamo i dodatne cetiri prepreke koje treba da savladamo. Hag je na prvom mestu i dosadasnje zaostajanje u ispunjenju obaveza prema Tribunalu je i osnovni razlog sto smo tek sad zakoracili ka Uniji.

Nazalost, put od devete rupe na svirali do saradnje od A do S bio je suvise dug, i to nas je mnogo kostalo. Drugi uslov je vezan za odnose sa Crnom Gorom, i Evropska unija je, takodje zbog nase tvrdoglavosti, morala da izvrsi direktan pritisak da se taj problem bar privremeno resi. Treca prepreka je donosenje novog ustava, dok je cetvrta Kosovo. Razume se, resenje kosovskog pitanja samo delom zavisi od nas, ali i tu se sad otvaraju bolje sanse samom cinjenicom da do kraja ipak nije formulisan konacan stav o statusu Kosova.

Medjutim, Evropska unija je razdvojila proces pridruzivanja Kosova od onog koji se odnosi na Srbiju i Crnu Goru?
– To nije kazna nego priznavanje realnosti. Da je Kosovo stavljeno u isti paket, to bi, zapravo, samo nas prilicno zakocilo. Naime, mi smo u pojedinim segmentima, poput uskladjivanja zakonodavstva sa evropskim, dosta odmakli, ali su te promene bez efekta na Kosovu. I drugo, da li insistiranje na vracanju Kosova pod punu ingerenciju Srbije i Crne Gore nesto realno znaci? Ono sto je bitno, u medjunarodnoj zajednici se nije odustalo od toga da sredinom 2005. zapocne diskusija o statusu Kosova. Ali ta diskusija ce trajati i otvara prostor za istinski proces pregovaranja, a medjunarodni ambijent je takav da ce ubrzo naprosto morati da sednu za isti sto predstavnici Beograda i Pristine. Pri tome ovako osetljivo pitanje, kakvo je kosovsko, zahteva minimum saglasnosti u drzavnom vrhu, u najmanju ruku izmedju predsednika i premijera Srbije.

Prema vasoj proceni, kada realno mozemo da ocekujemo ulazak u EU?
– Ono sto je za nas kljucno jeste da smo jedanput valjda shvatili da nam je to apsolutni prioritet i da moramo da nadjemo zajednicki jezik sa medjunarodnom zajednicom, posebno sa Briselom. Sve je manje onog glupog, prkosnog, tvrdoglavog stava: mi cemo ovako, a oni neka vide sta ce. Licno verujem da, ako bi se stvari kod nas zahuktale, da bi se ceo proces naseg prikljucenja EU ubrzao. Nisam bas siguran da bismo mogli da udjemo u paketu sa, recimo, Hrvatskom, ali bi “vreme zaostajanja” moglo da se skrati. Medjutim, dosta ce zavisiti i od toga kako ce se u buducnosti uopste odvijati proces evropske integracije. Jer, krajem maja je referendum u Francuskoj, ubrzo zatim i u Holandiji. Dovoljno da jedan od njih propadne, odnosno da propadne evropski ustav, da dodje do onoga sto u Briselu zovu “zamor od prosirenja”, i da se ceo proces uspori nezavisno od nas. No, bez obzira, nama je najvaznije da sto pre udjemo u tu evropsku kolotecinu i da se transformisemo kao drzava i drustvo, a kada cemo uci u EU, to je u ovom trenutku apsolutno u domenu spekulacija.

Dva lica Beograda

Bivsi sef diplomatije SCG Goran Svilanovic je izjavio da se u Beogradu gotovo prizeljkuje da resenje “kosovskog slucaja” bude nametnuto?
– Erhard Busek, predsednik Pakta za stabilnost Jugoistocne Evrope, ispricao je nedavno da je naisao u Beogradu na politiku s dva lica – tokom zvanicnih razgovora ovdasnji politicari su odbacivali mogucnost nezavisnosti Kosova u bilo kojoj varijanti, da bi potom za vecerom pitali: kada cete nam jedanput skinuti taj teret s vrata. Od Milosevica nadalje Kosovo je korisceno u politikantske svrhe, pri cemu je takav pristup pratila bezdusna indiferentnost prema polozaju Srba koji zive na tom prostoru.

Dnevnik