Podoficir Vojske Srbije i Crne Gore pobegao iz Srbije nakon sto je otkrio sverc oruzja kod Bujanovca

Piše: Danas

Danas je stupio u kontakt sa Miroslavom. D. Petrovicem, podoficirom Vojske Srbije i Crne Gore, koji je, po sopstvenim tvrdnjama, jedno vreme bio zaduzen za obezbedjenje generala Ratka Mladica. Trenutni status dezertera i priroda informacija koje nudi nas insajder, cine gotovo nemogucim proveru tacnosti, ali je Danas, obavestavajuci nadlezne organe o svim detaljima, resio da obelodani najdelitaknije detalje iz iskaza. Zbog mogucnosti da je ipak rec o neosnovanim optuzbama, necemo otkriti identitet osoba koje se terete za teska krivicna dela.

– U Mladicevom obezbedjenju postoje tri stepena zastite, a ja sam bio u trecem, sto bi se po vojnicki reklo “zivo meso”. Moj zadatak kao jednog od malo obucenijih ljudi je bio da, ako general Ratko Mladic slucajno podje na jug Srbije, obezbedim efikasan prolazak preko granice sa Makedonijom posto dobro poznajem teren. Na jugu Srbije proveo sam nekoliko godina – tvrdi Miroslav D. Petrovic, podoficir Vojske Srbije i Crne Gore, a trenutno dezerter pod zastitom SAD, smesten u vojnu bazu u jednoj od susednih zemalja.

– Maja meseca prosle godine u kasarnu u Prokuplju dvojica staresina iz Vojske Republike Srpske postavljena su na izmisljene duznosti, koje ne postoje u formaciji VSCG. U junu mesecu sva trojica smo pozvani u kasarnu Topcider na sastanak i savetovanje. Na tom sastanku je bilo dosta staresina iz VRS, upoznao sam, oficire koje su imali zadatak da obezbede prolaz generalu kao podje na sever zemlje ili prema Bosni.

Za tih par dana koliko sam bio u Beogradu general je jednom vecerao u restoranu Knezev lad, koji pripada vojnoj ustanovi Dedinje. Restoran je odmah ispod kapije br. 9 i povezan je sa kasarnom Topcider preko mostica na Topciderki. General Mladic je i u oktobru bio na Topcideru, nesrecni vojnici su ga videli i likvidirani su za tren oka – dodaje Petrovic

Miroslav D. Petrovic, podoficir Vojske Srbije i Crne Gore, trenutno dezerter smesten u vojnu bazu u jednoj od susednih zemalja pod zastitom SAD, pobegao je novembra meseca 2004. iz Srbije, zato sto je otkrio ilegalnu trgovinu vojnim i zaplenjenim oruzjem na jugu Srbije. Strahuje za zivot i trazi pomoc da se bezbedno vrati u Srbiju. Iako veoma uplasen Petrovic, za razliku od pocetnih kontakata kada je insistirao na anonimnosti, naglasava zelju da otkrijemo njegov identitet.

“U dezerterstvu sam od 24. novembra jer sam saznao i video stvari koje nisam trebao. Inace, bio sam aktivni vodnik I klase u VP 3218 PK, a trenutno sam pod zastitom i u bekstvu sam od rodjene drzave i vojske u kojoj sam radio skoro sedam godina. Bojim se za moju porodicu i familiju.”

“Bio sam primoran da bezim od vojske jer sam kao prvo otkrio da se na bazi _____ na 15km od __________ gde sam bio na terenu kao miner, prodaje oruzje Albancima: kako vojno, tako i oruzje koje je zaplenjeno na granici.

Nisam hteo da saradjujem sa tim mojim “kolegama” pa su me drzali zatvorenog tri dana da se predomislim. Ili, ode glava. iskoristio sam priliku i pobegao preko granice gde sam se predao americkom Kforu. Sada sam ovde trenutno bezbedan. Znam mnogo toga: Topcider, gde je trenutno (podatak s pocetka marta, prim. red.) Mladic koga sam jedno vreme cuvao itd. Ali, morate mi, molim vas, ako budete ista objavljivali garantovati bezbednost.”

“Zabranjeno mi je da komuniciram sa Srbijom jer se ovde boje da me ne otkrije nasa vojna obavestajna sluzba. Takodje mi je zabranjeno da izlazim – uhapsile bi me ovdasnje vlasti jer nemam prava na boravak a odbijen je zahtev za azil jer niko ne zeli da ima posla sa vojskom SCG. Ovo sto sada radim je na svoju ruku jer ne mogu vise da izdrzim. Za sve sto vam budem rekao imam dokaze, ali da budete sigurni morate ih proveriti da se uverite da govorim istinu… Da nisam imao srece sigurno bih prosao kao oni nesrecni vojnici na Topcideru. Najsrecniji bih bio kada bih se vratio u Srbiju da ponovo stanem pred stroj, ali nazalost to je sada nemoguce iako su mojim roditeljima rekli da se vratim. Kao nista mi se nece desiti, ali nikom ne verujem. Ja i dalje volim svoju vojsku i drzavu i nadam se da ce moje reci pomoci drugim ljudima da ne dodju u ovakvu situaciju.”

“Zovem se Miroslav D. Petrovic, rodjen sam 05.03.1979. u ___________ . Kao vojno lice poceo sam 1997. godine u Urosevcu, kao komandir tenka. Na Kosovu sam dva puta ranjavan i ucestvovao sam u mnogim borbama i zadacima itd. Po zavrsetku rata radio sam u vojnoj policiji na Topcideru oko godinu dana, a nakon toga zavrsio sam za inzenjerca i dobio Prokuplje gde sam obavljao razne zadatke
Po naredjenju komandanta puka 19. septembra 2004. otisao sam na izvrsenje borbenog zadatka na bazu ______ kao pirotehnicar, odnosno miner. Tokom zadatka primetio sam mnoge sumnjive radnje kod staresina koje su radile u toj bazi; sticajem okolnosti otkrio sam sverc oruzja koji se prodaje Albancima u Bujanovcu i na KIM. Oruzje je bilo vojno, ali i ono koje je zaplenjivano na granici i u raznim drugim situacijama, a na toj bazi je magacin zaplenjenog naoruzanja. Staresine koje su ucestvovale u tim radnjama zahtevali su od mene da saradjujem jer znam minska polja i gde su postavljane mine pa bez moje saradnje prodaja ne moze da ide.

Nekoliko nedelja kasnije 14. novembra 2004, grupa staresina pod vodjstvom vodnika I klase _____ ponudila mi je da radim sa njima. Ja sam to odbio uz pretnju da cu cim zavrsim sa terenom to da prijavim mojoj maticnoj kasarni. Od 14-24. novembra.proveo sam zatvoren i zakljucan u jednoj zemunici na toj bazi. Izjutra 24. novembra uspeo sam da pobegnem na Kosovo jer mi je granica tu bila najbliza. Bio sam sav modar i izubijan od batina i maltretiranja. Onako u uniformi stigao sam pred Gnjilane gde sam se predao Kforu koji me je prihvatio i lecio u vojnoj bolnici nekoliko dana.

Glavni akteri u prodavanju oruzja su stariji vodnik ___________,vodnik I klase_____________, vodnika I klase __________,stariji vodnik ________, koji su stalno na toj bazi a sa njima u saradnji je i _____________ koji je i cak u nekoj familijarnoj vezi sa nekima ovde. Sve se to radi zadnjih 2-3 god, kako mi je licno par puta priznao i govorio dok me je tukao ___________. … za njih je bolje zrtvovati jednog podoficira nego da se otkrije istina. Koliko sam cuo o meni svasta pricaju da sam postao izdajnik i sve ostalo, a ja sam mozda jedini koji je spasao glavu. Za onog vojnika (Dragana) Kostica kazu da se ubio, a on je samo svedok kradje pistolja iz magacina u Leskovcu. Covek koji je osumnjicen za tu kradju nalazi se na bazi ________, navodno nema dovoljno dokaza ni za pistolje ni za kradju oko 300 hiljada dinara iz vojne kase. On je u to vreme bio cetni staresina, ali sta to sve vredi kada je veoma blizak prijatelj sa komadantom _______ brigade i ceo taj slucaj je zataskao a stariji vodnik _______ je samo prekomandovan na bazu.

Beretke

“Velika zelja mi je da se vratim kuci ali morate mi pomoci. Ja ovako vise stvarno ne mogu. Imam predlog: objavite nesto o meni tako da kada dodjem u Srbiju, imam podrsku i zastitu vasih novina i tako mi se nista nece desiti. MORATE MI VEROVATI: AKO SE POJAVIM TEK TAKO JA NECU DUGO OSTATI ZIV. Ako mozete pomozite mi.”

Danas