Po ocu on je loza Nemanjica i Dejanovica, a po majci je izdanak takodje znamenite porodice Jaksic

Piše: Novo Tomic/Vecernje novosti

Kakav je zaista bio ruski car Ivan Cetvrti Vasiljevic Grozni (1530-1584)? Onakav kakav mu je i nadimak, ili genijalni imperator koji je utemeljio veliku Rusiju? Da li je pobozni darodavac svetogorskih manastira mogao da se zabavlja u lovu tako sto umesto zveri ubija podanike? Je li zaista otrovao sopstvenog sina!?

A na drugoj strani: Imaju li Srbi posebnog razloga da se njim ponose, s obzirom na njegovo srpsko poreklo? Jer, po ocu on je loza Nemanjica i Dejanovica, a po majci je izdanak takodje znamenite porodice Jaksic.

Odgovori na ova pitanja mogu da se dobiju iz knjige “Istina o Ivanu Groznom”, koju je nedavno objavio beogradski izdavac “Nikola Pasic”, a koja je iz pera dvojice autora, jednog ruskog – Vjeceslava Manjagina, i jednog naseg – Dejana Tanica.

Vjeceslav Manjagin (1960) s puno argumenata dokazuje da su mnoge price i knjige o Ivanu Groznom, koje ga prikazuju kao tiranina bez presedana, pune kleveta i izmisljotina!

MIT O TIRANINU

“TVORCI mita o “tiraninu” na ruskom prestolu bile su takve zlonamerne licnosti, kao izdajnik Kurbski, koji je podstakao napad 70.000 Poljaka i 60.000 Tatara na Rusiju; protestantski pastor Oderborn i katolik Gvanini, koji su napisali svoje pamflete daleko od mesta dogadjaja – u Poljskoj i Nemackoj; papski nuncije A. Posevin, organizator poljske agresije na Rusiju; imperatorski spijun Staden, koji je savetovao cara Rudolfa da sto lakse ovlada ruskim gradovima i manastirima… Svako od njih bio je savremenik opisanih dogadjaja i imao sopstveni razlog da mrzi cara i da ga okleveta”, pise Manjagin.

Groznom je, recimo, pripisano da je naredio likvidaciju desetak hiljada novgorodskih pobunjenika, iako su istoricari kasnije dokazali da su oni bili “zrtve” epidemije kuge.

Naspram ovakvih istorijskih rasprava, Manjagin istice da je Ivan Grozni nasledio 2,8 miliona kvadratnih kilometara drzavne teritorije Rusije, a svom nasledniku ostavio 5,4. Za vreme njegove vladavine broj stanovnika Rusije uvecao se blizu polovine.

Nas mladi istoricar Dejan Tanic bavio se geneoloskim poreklom cara Ivana Groznog i utvrdio da je on imao srpske pretke po trostrukoj liniji. Po muskoj liniji, “baba po ocu Ivana Groznog, Sofija Paleolog, bila je cukununuka despota Dejana i Teodore Nemanjic, sestra cara Dusana”, a “posredno preko Nemanjica, Ivan Grozni se geneoloski moze povezati i sa Lazarevicima-Brankovicima, jer je kneginja Milica (u monastvu Evgenija), supruga kneza Lazara, bila kcer kneza Vratka, praunuka velikog kneza (i dukljanskog kralja do 1208) Vukana, rodjenog brata kralja Stefana Nemanjica (Prvovencanog)”.

NAKLONOST PREMA SRBIMA

AKO je ovo srpsko poreklo Ivana Groznog bilo manje poznato, jer je doslo preko vizantijskih korena, ono po majcinoj liniji mnogima je znano vec odavno: njegova baba po majci bila je Srpkinja Ana Jaksic, “kcer vojvode Stefana Jaksica, koji se nalazio u sluzbi madjarskog kralja Matije Korvina, a unuka vojvode Jakse, rodonacelnika ove znamenite srpske porodice”.

Ana Glinski (Jaksic) imala je i veoma znacajnu ulogu u vaspitanju malog Ivana Vasiljevica. Posto je on rano ostao bez oba roditelja, Jelene i Vasilija, brigu o njemu preuzela je baba po majci i ona ga je, sasvim je izvesno, upoznala sa srpskom tradicijom.

Car Ivan je u mnogim prilikama potvrdio svoju naklonost prema Srbima. Posebno su zanimljivi njegovi odnosi sa hilandarskim bratstvom, a prvi njegov susret sa svetogorskim monasima dogodio se 1550. godine. “Tada su u Moskvu stigli iguman hilandarski Pajsije i jos trojica monaha. Oni su molili cara Ivana da ih uzme u zastitu od Turaka i zaustavi otimanje manastirske imovine.”

Car Ivan Grozni je odmah posle ove posete, zbog Hilandara i ruskog manastira sv. Pantelejmona, uputio pismo Sulejmanu Velicanstvenom, u kojem je od turskog sultana trazio da uzme u zastitu ova dva manastira. To je bio prvi diplomatski kontakt dve sile na ovom nivou!

Sest godina kasnije hilandarsko bratstvo zatrazilo je novu pomoc od cara Ivana Groznog. Njihovi izaslanici, koji su dosli u Moskvu, “bili su bogato darivani crkvenim odezdama, ikonama, knjigama i novcem. Car je poklonio Hilandaru 300 rubalja, a carev brat knez Jurij Vasiljevic 50 rubalja”.

I narednih godina, sve do pred Ivanovu smrt, Hilandar ce redovno dobijati pomoc od cara Ivana Groznog.

“Iako, po merilima modernog doba, car Ivan Grozni nije dugo ziveo – svega 54 godine – od svih careva on je najduze vladao – 37 godina (1547-1584). NJegova ambicija bila je da od Rusije stvori najmocniju drzavu u Evropi, i u tome je uspeo…”, pise Dejan Tanic.

PRAVEDNI SUDIJA

NISU svi stranci ruzno pisali o Ivanu Groznom. Venecijanski poslanik Lipopmano opisuje ga 1575. godine kao pravednog sudiju, a jedan drugi Mlecanin, Foskarini, kako pise K. Valisevski, u delu “Ivan Grozni” (1992), “govori sa pohvalom o pravosudju, stvorenom od ovog velikog gospodara koji je uveo jednostavne i mudre zakone, o njegovoj ljubaznosti, humanosti, sirini njegovog znanja, o sjaju dvora, snazi armije i daje mu jedno od vodecih mesta medju vladarima tog vremena”.

NADIMAK PO DEDI

ZANIMLJIVO je da Ivan Vasiljevic Cetvrti nije jedini u ruskoj istoriji koji nosi nadimak Grozni. Tako su zvali i njegovog dedu velikog kneza Ivana Treceg, pa je mozda Ivan Grozni svoj nadimak stekao pre nasledjem, nego sto ga je zasluzio svojom surovoscu.

I poznati tverski knez Dimitrije Mihailovic (14. vek) imao je nadimak Grozne Oci, koji su mu dali njegovi neprijatelji. A u ruskom narodu kaze se: “Ne moze se car bez groze (straha) biti”.

JUNAK PESAMA

DA je Ivan bio takav kakvim su ga neki opisali tesko da bi u narodu bio popularan – a jeste. “Ni o jednom drugom caru narod nije stvorio toliko pesama i prica. Sve do 1917. godine na grob Ivanov u Kremlju dolazili su obicni ruski ljudi, simbolicno moleci za pomoc i pravednu presudu”, pise Vjeceslav Manjagin, pozivajuci se na zapise mitropolita Ioana Ladozskog.

Novo Tomic
Vecernje novosti