U zatvorima u Srbiji 300 osudjenika boluje od hepatitisa C, 100 od tuberkuloze, 40 od hepatitisa B, dok ih 20 ima sidu

Piše: Petar Rosic/Glas Javnosti

U zatvorima u Srbiji 300 zatvorenika boluje od hepatitisa C, 100 od tuberkuloze, 40 od hepatitisa B, dok ih 20 ima sidu – podaci su Komisije za zdravstvenu zastitu Ministarstva pravde. Prema recima lekara Miodraga Andjelkovica, predsednika ove komisije i upravnika Kazneno-popravnog doma ¨”Bolnica”, ovi podaci predstavljaju trenutno stanje u zatvorima u Beogradu, jer broj obolelih od opakih bolesti varira iz dana u dan.

Najcesci uzrok pojave ovih bolesti u zatvorima, pre svega hepatitisa i side, lezi u narkomaniji, kao jednom od najvecih problema u drustvu. U bolnici kojom Andjelkovic upravlja, ima 120 narkomana od 550 pacijenata.

– Procenat narkomana medju zatvorenicima u Srbiji krece se od 15 do 20 odsto, a negde dostize cak i 70 odsto. Najveci procenat ovisnika je u maloletnickim zatvorima, u Valjevu i VPD-u u Krusevcu, pre svega jer je droga medju mladjima prisutnija, dok su mnogi od njih osudjeni upravo zbog droge – objasnjava Andjelkovic i dodaje da je tesko ustanoviti gde i kako oni oboljevaju od zaraznih bolesti, tacnije da li je neko oboleo u zatvoru ili je dosao bolestan.

Narkomani donose bolesti

– Pregledi prilikom prijema u zatvor do sada nisu bili detaljni. Proveravalo se samo opste zdravstveno stanje zatvorenika. Najveci problem svakako je narkomanija jer narkomani najvise donose bolesti u zatvore. Kada je rec o hepatitisu, zatvorenici cesto oboljevaju u zatvorima prilikom tetoviranja nedezinfikovanim iglama – kaze Andjelkovic.

Upravnik bolnice dodaje da se ove bolesti u zatvorima verovatno prenose i polnim odnosom, ali da o tome nema podataka. Kako kaze, sve sto se moze videti u raznim zatvorskim filmovima – price su koje se stvarno desavaju svuda u svetu, pa i kod nas. Andjelkovic kaze da i u nasim zatvorima, verovatno, ima i homoseksualaca, pa i silovanja, ali napominje da takvi slucajevi u KPD-u “Bolnica” nisu zabelezeni.

– To su podaci do kojih je jako tesko doci. Pre svega, ljudi to kriju iz vise razloga. Pogotovo u nasim zatvorima gde u jednoj sobi boravi vise zatvorenika. Mi, ipak, nastojimo da ih posavetujemo i objasnimo rizik svega toga – prica Andjelkovic.

Za zatvorenike koji su inficirani bilo kojom od ovih bolesti ne postoji karantin, odnosno oni su smesteni sa ostalim zatvorenicima. Po misljenju Svetske zdravstvene organizacije, bolesnici se ne izoluju zbog njihovih ljudskih prava, te ovo pravilo vazi i u nasim zatvorima. Ipak, ukoliko se kod nekog zatvorenika bolest razvije, on se upucuje u neku od gradskih bolnica.

– Nasa bolnica nema infektivno odeljenje, pa sve obolele od hepatitisa i side saljemo na preglede na Infektivnu kliniku, jer su to jedine ustanove u kojima se mogu leciti. Na osnovu njihovog misljenja, oni se ili zadrzavaju tamo ili vracaju u zatvor – objasnjava Andjelkovic, navodeci da rizik da jedan zatvorenik inficira drugog minimalna jer se ove bolesti prenose samo putem krvi.

Inace, KPD “Bolnica” u Beogradu jedina je u Srbiji u koju dolaze zatvorenici iz svih zatvora u nasoj zemlji. Namenjena je uglavnom zatvorenicima kojima je izrecena mera obaveznog lecenja, kao sto su psihijatrijskim slucajevi, narkomani, alkoholicari, ali i svim drugim zatvorenicima i pritvorenicima kojima je iz bilo kog razloga potrebna hospitalizacija.

Bez karantina za inficirane

Bolnica poseduje sedam odeljenja. Dva su za lecenje psihicki obolelih zatvorenika, od kojih je vecina pocinila najteza krivicna dela poput ubistva. Jedno psihijatrijsko odeljenje je za ljude koji su u zatvoru oboleli od psihickih bolesti ili u toku istrage. Zatim postoji odeljenje za narkomaniju, odeljenje za alkoholizam, tzv. somatsko odeljenje, gde su smesteni zatvorenici oboleli od telesnih oboljenja, i odeljenje koje se bavi psihijatrijskim vestacenjem. U okviru bolnice rade tri osnovne sluzbe – zdravstvena, prevaspitna i sluzba obezbedjenja, gde radi oko 300 radnika, od kojih je polovina u zdravstvenoj sluzbi. Posto u nju dolaze zatvorenici iz svih zatvora u Srbiji, obezbedjenje je maksimalno, te nisu zabelezeni nikakvi incidenti.

Ipak, Andjelkovic se zalaze za novu sistematizaciju radnih mesta jer bolnica ima veliki nedostatak lekara i sestara.

– Zelimo da bolnica, koja, inace, pripada Ministarstvu pravde, dobije polozaj i bude u sistemu Ministarstva zdravlja. Da ovo ne bude zatvorska bolnica, vec dobije status specijalne bolnice da bi se razlika u lecenju u ovoj i drugim bolnicama potpuno uklonila – kaze Andjelkovic.

On navodi da su uslovi za rad i lecenje izuzetno teski jer zgrada, koja je sagradjena pre 55 godina, nije primerena bolnici. Pre dve godine uradjena je rekonstrukcija zenskog krila i zatvorenice su tek tad dobile prirodno osvetljenje, prozore i grejanje u sobama. Ove godine u planu je da se rekonstruise psihijatrija.

Kucni red primeren je bolnici, odnosno nema obaveznog ustajanja i rada. Zene i muskarci su u bolnici razdvojeni, straza je spolja, a ne na odeljenjima. Jedina razlika izmedju ove i drugih bolnica, kako kaze Andjelkovic, jeste u slobodi pacijenta koji ne mogu slobodno izlaziti.

Gutao kasike i toplomere 40 puta

U odnosu na ranije godine, u KPD-u “Bolnica” zatvorenici uglavnom dolaze zbog bolesti, a sve manje zbog povreda. Ranije je, prema recima upravnika Andjelkovica, cesto bilo samopovredjivanja. Zatvorenici koji su iz vise razloga zeleli da se sklone iz zatvora u kojem su boravili, da li zbog sukoba s drugim zatvorenicima ili iz nekih drugih, povredjivali su se na najrazlicitije nacine, najcesce gutajuci razne predmete, kao sto su zice, upaljaci, kasike, toplomeri…
– Imali smo dve pune kofe raznih predmeta koje su zatvorenici gutali. Jedan zatvorenik operisan je zbog toga vise od 40 puta. Ipak, u poslednje vreme takvih slucajeva je neuporedivo manje, pa je i hirurska sala ukinuta – kaze Andjelkovic.

Odeljenje bez droge

Miodrag Andjelkovic kaze da, buduci da je narkomanija medju prvim problemom u zatvorima, u KPD-u “Bolnica” pokusavaju da timskim lecenjem promene odnos prema ovoj bolesti.

– Zelimo da uvedemo odnos prema narkomaniji kao u Evropskoj uniji. Da se formiraju odeljenja bez droge, gde bi ljudi koji zele da se lece imali poseban tretman i prihvatili odredjene norme ponasanja i da se kontrola njihovog drzanja testira. Imali bi daleko kvalitetnije lecenje u tom slucaju – kaze Andjelkovic. Kao i ustanovama otvorenog tipa, i u ovoj bolnici nema mnogo narkomana koji se izlece, ali to ne znaci da treba odustati.

– I jedan izlecen pacijent mnogo znaci. To je prosto jos oko 50 godina necijeg zivota – objasnjava Andjelkovic.