Drzavna zajednica je krivo sklepana, a njena osnovna konstrukcijska greska lezi u cinjenici da je nastala, ne kao izraz teznji gradjana Srbije i Crne Gore, vec u skladu sa potrebama dnevne politike

Piše: Dnevnik

Drzavna zajednica je krivo sklepana, a njena osnovna konstrukcijska greska lezi u cinjenici da je nastala, ne kao izraz teznji gradjana Srbije i Crne Gore, vec u skladu sa potrebama dnevne politike. S namerom da razvlaste Vojislava Kostunicu, tadasnjeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije, Milo DJukanovic i Zoran DJindjic su sklopili nenormalan dogovor, a mi danas imamo tvorevinu koja je neefikasna u svakom smislu. To je rekao DJordje Vukadinovic, politicki analiticar na tribini „Odvojeno ili zajedno” koja je odrzana na beogradskom Fakultetu politickih nauka.

Vukadinovic ne vidi resenje u pogledu postavljanja srpsko-crnogorskih odnosa na bolje osnove. Uz opasku da je bivsi ambasador Slovacke u Beogradu nedavno rekao da su njegova zemlja i Ceska posle razdruzivanja 1993. imale vecu bliskost nego Srbija i Crna Gora danas, Vukadinovic kaze da bi vlast u Srbiji trebala aktivnije da se ukljuci u procese koji ce odluciti o sudbini SCG. Poznati analiticar smatra da se politicari iz Beograda drze po strani kada su u pitanju politicka previranja u Crnoj Gori, te da ostavljaju utisak apaticnosti i frustriranosti.

Analizirajuci razloge zbog cega je crnogorska vlast intezivirala kampanju za nezavisnost posle smene Slobodana Milosevica, Vukadinovic nije iskljucio mogucnost da se DJukanovic plasio da to pitanje otvoreno pokrene pre nego sto je srusen rezim u Beogradu. Urednik „Nove srpske politicke misli” konstatuje da sadasnji signali iz Podgorice, cesto sa primesama antisrpske histerije, teze po svaku cenu ka nezavisnosti. On je politiku rezima Mila DJukanovica ocenio kao „samoispunjavajuce prorocanstvo”. „Oni predvidjaju raspad Drzavne zajednice, a pritom svojski rade na tome”, kaze Vukadinovic.

Vukadinovic: Preti nam nova crnogorizacija
Srbiji preti jos jedna crnogorizacija, ali ovaj put ne od najezde crnogorskih kadrova na fotelje u Srbiji vec od prenosenja politickih tenzija, konstatuje DJordje Vukadinovic. Postmilosevicevska Srbija je uspela, i to najvise za mandata sadasnje vlade, da relaksira politicke konflikte. S druge strane, Crna Gora koja se krajem devedesetih cinila kao demokratska i prosperitetna drzava, danas je razdrobljena u trvenju independista i federalista, tvrdi Vukadinovic. On upozorava da Srbija po svaku cenu treba da se sacuva od ovakih tendencija, jer smo i mi ovde skloni da se delimo, na primer na patriote i evropejce i slicno.

Na jednom strujomeru
DJordje Radulovic, sekretar Skupstine Drzavne zajednice i clan crnogorske Socijaldemokratske partije kaze da Srbija nije dobar saputnik Crnoj Gori na putu do Evropske unije. Veca republika u Drzavnoj zajednici jos ne zna gde su joj granice, a Srbi se posle ratnih strahota tokom devedesetih nisu posteno zagledali u ogledalo, kaze Radulovic. Visoki funkcioner SCG smatra da su dvoclane zajednice inace osudjene na propast, te da su Srbija i Crna Gora samo izgubile poslednjih 13 godiina jer da su 1992. postale samostalne, danas bi bile mnogo blize Evropi. On je sadasnju SCG usporedio sa dva domacinstva na jednom strujomeru, stalno zavadjena oko dilema ko trosi vise, ko placa manje i slicno.

Radulovic kaze da je SCG samo posledica diktata Evrope kojim je pravo na referendum zamrznuto na tri godine. Sekretar Skupstine SCG kaze da se teznja za nezavisnoscu bolje razume kada se zna da je Crna Gora na Berlinskom kongresu postala 27. slobodna drzava u Evropi, te da je uoci Prvog svetskog rata na Cetinju bilo 16 ambasada. Niko nije pitao Crnogorce kada je stvarana Kraljevina SHS, a tek u Titovoj Jugoslaviji oni su ucinili prvi korak ka restauraciji drzavnosti, konstatuje Radulovic.
Drzava nije toplovod
On je kritikovao formiranje trece Jugoslavije, podsecajuci da je tada referendum u Crnoj Gori organizovan za sedam dana, da je pianje bilo sugestivno, ali i da se „terazijski” Crnogorci onda nisu bunili zbog svog neucesca u izjasnjavanju. I sada, smatra Radulovic, o buducnosti Crne Gore treba da odlucuju iskljucivo gradjani koji u njoj zive, a ne oni koji su odselili. Ako bi se izjasnjavali crnogorski drzavljani nastanjeni u Srbiji, to bi isto trebalo omoguciti Crnogorcima iz ostalih republika nekadasnje SFRJ, ali i onima u rasejanju po svim kontinentima.

Bogoljub Sijakovic, profesor filozofije na Univerzitetu u Niksicu i clan Pokreta za ocuvanje Drzavne zajednice kaze da referendum o buducnosti SCG nije isto sto i izjasnjavanje o samodoprinosu za provodjenje toplovodnih cevi. On misli da svi drzavljani Crne Gore treba da odluce o tome da li ce ova republika biti nezavisna ili ne. Ustavna povelja propisije da izborno pravo ostvaruju gradjani republika, ali referendum nije isto sto i izbori, konstatuje Sijakovic.
Uporedo sa osporavanjem prava odseljenim drzavljanima Crne Gore da ucestvuju na referendumu, gradjanima koji tamo zive oduzeto je biracko pravio da glasaju za novi sazi Skupstine SCG, kaze Sijakovic. To je moguce, konstatuje on jer predsednik crnogorske vlade Milo DJukanovic i sef drzave Filip Vujanovic krse akte Drzavne zajednice koje su sami potpisali posto iznad njih nema sile koja bi obezbedila postovanje prava.

Profesor iz Niksica kaze da ne postoji „drzavotvorni kuvar” u kome se nalazi recept za stvaranje uspesne srpsko-crnogorske drzave. Medjutim, izvesno je da boljitka za SCG nema dok u Podgorici vlada totalitarni rezim, konstatuje Sijakovic uz opasku da su tamo na valsti preruseni komunisti koji su za deceniju i po presli put od komunizma do crnogorstva. Za njega, Crna Gora je potcinjena drzavotvnornoj ideji, drzava partiji, a partija svom neprikosnovenom vodji.