Poslednjih dana je od “prijatelja heroja” stiglo upozorenje svim zainteresovanim i odgovornim da se ne usude da hapse bivseg generala Pavkovica, Lukica ili nekog drugog

Piše: Gordana Logar/Danas

Poslednjih dana je od “prijatelja heroja” stiglo upozorenje svim zainteresovanim i odgovornim da se ne usude da hapse bivseg generala Pavkovica, Lukica ili nekog drugog, jer ce se – bar sudeci po ostrini i povisenim glasovima upozoritelja – dici na njih kuka i motika. Ustace narod, a na sledecim izborima odzvonice i ovoj prilicno skromnoj demokratiji u Skupstini Srbije, ali i u lokalu. Pri tom su podsetili kakva je pobuna bila kad je hapsen pukovnik Sljivancanin, ali i neki drugi (mozda se misli i na onu bracu zbog kojih su navodno ustale na pobuni crvene beretke!?).

Ova upozorenja su primljena sa potrebnom ozbiljnoscu u zvanicnim krugovima, bas kao sto i dolikuje patriotski nastrojenim ljudima, koji brinu o narednim izborima i narodnom izboru. Najverovatnije zbog sadasnje uloge radikala i nesto manje SPS-ovaca, koji stalno zajedno sa “antihaskim lobijem” sto nije bez uglednika iz zvanicnih krugova i njihovih apologeta, prete – narodom. Mozda je ta pretnja da ce se narod dici, a glasove izgubiti svi osim radikala i SPS zasnovana na njihovim ubedjenjima, istrazivanjima, saznanjima i stvarnoscu, ali opravdano unosi i sumnju. Da je narod bas tako spreman da masovno uhvati kuku i motiku zbog haskih optuzenika kao da nema drugih briga? Sumnju narocito podgreva secanje (neizbezno, jer haska sudjenja traju u beskonacnost kao i Milosevicevi politicki govori tamo) na cinjenicu da prilikom hapsenja Milosevica – narod nije ustao! Ko hoce moze da se seti pristalica njegovih, manje-vise starijih ljudi, spontano okupljenih oko dedinjskih zbivanja te noci i 2001. Nekoliko desetina ocajnika koji su istinski verovali da Sloba ima viziju Srbije. Drugog naroda nije bilo, onako spontanog, a narocito ne kuke i motike.

Ipak, sada ispada da su u narodu popularniji generali, pukovnici i svi koji su bili daleko manjeg znacaja i manje voljeni od samog Slobe. I da svi koji zele da hapse haske osumnjicenike mogu zbog toga da izgube izbore sto ne mora uopste da bude netacno, samo je pitanje kako je do toga uopste doslo. Pre svega, prvenstvenu ulogu u tome je – kad se sada sve proceslja – imao deo “demokratskog bloka” na vlasti (“narodni” ili “patriotski blok” sto sad brani generale nije ni postojao kad je Sloba otputovao) koji je vodio politiku potcenjivanja Tribunala razvijajuci nacionalisticku tezu o ugrozenosti srpskog naroda u Hagu. Time je najdirektnije i najverovatnije ni malo usputno, slucajno ili neocekivano, podstakao stvaranje “novog patriotizma” koji je ubrzo u samoj biti odgajao ideju odmazde onima sto su Slobu poslali u Hag.

Nije, dakle, narod vec odredjeni politicki blok podigao pobunu zbog Slobinog hapsenja i odlaska u Hag. Da njih, demokratskih politicara (!) nije bilo, mozda cak i u narod razocaranih, najverovatnije je da nikakvih, a narocito ne masovnijih “narodnih patriotskih blokova” ne bi bilo rodjeno i delovalo organizovano. Upravo zbog toga bi se citava splet potonjih dogadjanja oko “Slobinog hapsenja” moglo nazvati pobunom ili cak nekim bizarnim oblikom “narodne revolucije dela demokratski orijentisanih politicara i njihovih apologeta” (“dogadjanje demokrata”?).

Logicna posledica toga je ubrzo bilo, oprezno u pocetku, a zatim sve glasnije dizanje glave snaga porazenih na izborima 2000. Onda je dalje u zajednici sa njima u delovima vrhova nove vlasti – cuvajuci vazne “bezbednosne” institucije i narocito uz pomoc njih – sledilo ocuvanje kontinuiteta Slobinog rezima. Cinilo se to paradoksalno, u ime legalizma. Kao da je njegov rezim bio zasnovan sve na zakonima demokratije i pravnoj, pravednoj drzavi. Uz objasnjenje “da nismo za osvetu i odmazdu” (tako je bila shvacena ideja lustracije) – velike demokrate na vlasti su se pocele priblizavati – bivsima. Zato kad se sada prepoznaje u Srbiji vreme restauracije i Milosevicevog i Karadzicevog tipa drzave, pa zakonito tome i sve pretnje o navodnoj narodnoj pobuni zbog Haga sto Srpska radikalna stranka u Skupstini obilato, a mozda i s pravom, koristi (oni se Slobe najvise secaju), reci jednog od uglednika SPS dr Zarka Obradovica imaju znacaj svedoka-saradnika: “One dusebriznike koji nas optuzuju da smo DJindjicevim ubistvom profitirali, podsetio bih da nismo mi trazili da podrzimo trojnu vladu, vec se Kostunica nama obratio za podrsku.”

Posle svega sto se u vrhovima vlasti nije desilo od oktobra 2001, a narocito onoga sto se danas desava, nije izvesno kakvih ce sve “dogadjanja patriota” biti ako pocnu neka najavljena hapsenja, ali su izvesne dve stvari. Jedna je, da uprkos politici “bez osvete i odmazde” u principu, premijer DJindjic je zbog osvete i odmazde bio ubijen,iako se nije protiv njega digla narodna kuka i motika kad je Slobu hapsio. I druga: narod ceo zaista ne moze da bude kriv za ratove i zlocin ne samo sto nije spontano branio Slobu tog Vidovdana kad je izrucen, vec sto je na poslednjim izborima 2000. kad Milosevic vise nije mogao da namesta izbore ili je “namestanje” zanemario losom procenom u sopstvenu korist – izbore izgubio.

Kasno, sigurno. Osvescivanje je trajalo vise od decenije, ali pitanje je koliko moze da traje restauracija njegovog vremena kad ima logisticku podrsku organizovanog “narodnog, patriotskog bloka”?