Ustavna kriza drzavne zajednice se nastavlja i nema ozbiljnijih najava da ce uskoro biti okoncana

Piše: Biljana Cpajak/ Politika

Kada su 3. marta istekli poslanicki mandati u zajednickom parlamentu, receno je da poslanici nastavljaju da rade do izbora novih. Trenutno, niti se zna kada ce tih izbora biti niti da li ce ih uopste biti. Poznato je jedino da u takvim prilikama nije na parlamentu da se bavi krupnim odlukama.

Da li se u takve moze ukljuciti namerena i zakazana rasprava za predstojeci ponedeljak – koju je inicirala Demokratska srpska stranka, a podrzali su je Socijalisticka narodna partija, Srpska radikalna stranka i Socijalisticka partija Srbije – o predlogu 40 poslanika za pokretanje postupka za utvrdjivanje da li je predsednik SCG, povredio Ustavnu povelju i izazvao ustavnu krizu zato sto nije raspisao neposredne izbore u roku predvidjenom Poveljom? Cak i da se taj predlog prihvati i sumnja ustanovi, da li bi uopste bilo ikakvih posledica, buduci da u stanju narusenog legitimiteta institucija SCG sve, jos vise nego ranije, fakticki zavisi od unapred usaglasenih stavova predstavnika Srbije i predstavnika Crne Gore?

Uz posredovanje Brisela

Nedavno su izrazena ocekivanja da ce Savet za evropske integracije, na kojem, u vise navrata, krajem prosle godine, nije bilo saglasnosti o buducnosti drzavne zajednice o prevazilazenju problema u vezi sa daljim funkcionisanjem SCG, razgovarati o daljem radu parlamenta. Ali, od toga zasad nema nista.

Pre desetak dana i predsednik Marovic izjavio je da Brisel pomaze dogovor o otvorenim pitanjima SCG i pri tome, najavio i da bi uskoro, uz posredovanje Brisela, mogao biti postignut sporazum Beograda i Podgorice oko “nekih otvorenih pitanja funkcionalnosti drzavne zajednice”.

– Uveren sam da cemo biti u prilici da veoma brzo izadjemo sa sporazumom Beograda, Podgorice i Brisela u vezi sa nekim otvorenim pitanjima funkcionalnosti drzavne zajednice”, rekao je tada on.

U medjuvremenu, javnost nije obavestena ni o jednom koraku koji bi blize objasnio tekuce poslove u ovom “trouglu”, na temu ustavne krize.

Usledilo je, umesto toga, saopstenje o jednom “bilateralnom” susretu, na kojem je bilo reci o drzavnoj zajednici: razgovorima predstavnika Demokratske stranke i Demokratske partije socijalista, u Beogradu.

Buducnost drzavne zajednice Srbija i Crna Gora “zavisi iskljucivo od dogovora najvaznijih politickih cinilaca u SCG”, zajednicki su prekjuce ocenili predstavnici DS i crnogorske DPS.

Uz zajednicki stav da je za gradjane Srbije i Crne Gore prioritetno pitanje evropskih integracija i brzih, temeljnih ekonomskih i drugih reformi, receno je da su na tom putu DS i DPS “najprirodniji partneri”, koji ce se i ubuduce susretati, sledeci put u Podgorici.

Njihovi sastanci nisu neocekivani, buduci da je jos prilikom ponude koja je stigla iz Podgorice o savezu nezavisnih drzava, pomenuta stranka iz Srbije pokazala spremnost da cuje argumente druge strane i da radi na utvrdjivanju postupka za prevazilazenje pat-pozicije u kojoj se trenutno nalazi SCG.

Izbori nisu tema

Koliko su trenutne prilike, ipak, “zakovane” svedoce i neke najnovije izjave crnogorskih politicara. Tako je sef crnogorske diplomatije Miodrag Vlahovic izjavio da je parlament SCG beskorisna institucija, a predsednik Skupstine Crne Gore Ranko Krivokapic rekao da je Crna Gora platila preveliku cenu sto je 15 godina ostala sa Srbijom.

– Skupstina SCG ne funkcionise jer je federalni element unutar jednog labavog saveza nezavisnih drzava – rekao je Vlahovic, tvrdeci da ove godine izbor za skupstinu SCG “nije vise tema”.

Crna Gora, prema njegovim recima, ne ocekuje da se Srbija odmah izjasni o njenom predlogu o savezu nezavisnih drzava.

– Ima vremena za to. Ima i Srba za to – uveren je je Vlahovic.

Krivokapic je, pak, misljenja da sto se Crna Gora bude vise udaljila od Beograda, to ce doziveti veci, i ekonomski i politicki, napredak.

Miroljub Labus, potpredsednik Vlade Srbije, smatra da pitanje odnosa Srbije i Crne Gore nece biti resavano ove godine, i uveren je da bi u 2006. godini trebalo doneti definitivnu odluku o drzavnoj zajednici.

Ukazujuci na to da trenutno postoji “paraliza” u odnosima Beograda i Podgorice, Labus je, pre dva dana, naglasio da ove godine “niti ce biti izbora niti promene Ustavne povelje, niti referenduma u Crnoj Gori”.

– Treba da odlozimo izbore za parlament drzavne zajednice na godinu dana, da pocetkom iduce godine i Srbija i Crna Gora organizuju referendume na kojima ce gradjani odluciti koja je to drzava u kojoj zele da zive – rekao je Labus, ciji su osnovni stavovi o zajednickoj drzavi dobro poznati ovdasnjoj javnosti.

Bez obzira na to da li ce uskoro, ipak, biti ili ne nekih poteza u vezi sa institucijama SCG, jedno je izvesno: prica o njima trenutno je u senci nade da cemo krajem marta, najzad, dobiti pozitivnu studiju o izvodljivosti. Ocigledna je saglasnost obeju strana da u 2005. godini ona bude prioritetna, kao i ubrzani pocetak pregovora o pridruzivanju Evropskoj uniji.