Eto nevolje! Hag je konacno uvazio tvrdnje ovdasnjih zvanicnika. Tacnije, odavde dostavljene dokaze o zlocinima Ramusa Haradinaja. Nevolja nije u tome sto je doticni iz premijerskog obilja dobrovoljno presao u skucene odaje haske apsane. Ona je u tome sto je optuzenik otisao na prvi mig

Piše: Mihal Ramac

Eto nevolje! Hag je konacno uvazio tvrdnje ovdasnjih zvanicnika. Tacnije, odavde dostavljene dokaze o zlocinima Ramusa Haradinaja. Nevolja nije u tome sto je doticni iz premijerskog obilja dobrovoljno presao u skucene odaje haske apsane. Ona je u tome sto je optuzenik otisao na prvi mig. Ovdasnja drzava i njeni okrivljeni stalno nesto vrdaju, praveci se da niko nema nista s ratovima i zlocinima.
Haradinaj je znao da nema izbora. Izabrao je najbezbolnije resenje. I za sebe i svoje sunarodnike. Da se opirao ili izigravao bolesnika, navukao bi bes onih od kojih zavisi nezavisnost Kosova. Odlaskom u Hag proglasio se za zrtvu. Oni koji su ga nagovorili da se preda znaju sta se od njih za uzvrat ocekuje.

Posto nisu sposobne da se same brinu o sebi, mladjane balkanske drzavice stalno moraju da trguju sa evropskim i svetskim redarima. Ako isporuci Gotovinu, Zagreb ce biti nagradjen pocetkom pregovora o pristupanju Evropi. Ako isporuci svoje, Beograd ce biti nagradjen studijom o izvodljivosti. Sto mirnije podnese isporucivanje Haradinaja i jos ponekog, Pristina ce dobiti vecu meru nezavisnosti.
Spoljni staratelji govore o politickoj zrelosti bivseg kosovskog premijera. Kad bi u svojim kucama pokusali da laskaju vucibatinama i barabama, brzo bi im preselo. Tu gde kroje pravdu mogu kako hoce. Shvativsi da je licemerje unosno, mladjane demokratije se nadmecu u velikodusnosti. Hrvatska svaki cas nudi neka prava izbeglim Srbima. Tesko onom ko pokusa da ih koristi. Kosovski celnici takodje nemaju mere u hvaljenju svoje demokratije, koja kobajagi vazi i za pripadnike manjina. U Beogradu je jedna od omiljenih postapalica ona o najvisim evropskim standardima za manjine. I ova laz je besmislena, jer po tim standardima zivi ne vise od tri i po procenta Srba. Dok vecina ne zivi pristojno, manjinama sleduje manje. Ne samo u Srbiji.

Kada odu u Evropu ili Ameriku, Srbi, Hrvati, Bosnjaci ili Albanci nemaju nikakva manjinska prava. Imaju ljudska i gradjanska. Na osnovu njih tamo mogu da zive bolje nego u svojim zemljama. Niko ih ne kinji zbog porekla. Jer ih i ne razlikuje. Zato su ovdasnji kosarkasi ili fudbaleri, u stranim dresovima, napolju igrali na istim terenima i kad se ovde ratovalo. Dobro prolaze i ostali vicni necem korisnom. Ne traze se jedino oni koji ovde, u ex-Yu, stvaraju javno mnjenje: politicari i pevaci.

Na Kosovu se vec sastavljaju spevovi u cast heroja Ramusa. Ovdasnji strucnjaci za zavere vec su ustvrdili da je po sredi gadna namestaljka. Haradinaj se, vele, samoisporucio samo radi toga da bi napakostio Srbiji. Drsko se zrtvovao kako bi njegov narod dobio nezavisnost. Zaverasi time, nesvesno, otkrivaju u cemu je zvrcka: ovdasnji najveci heroju nemaju petlju da se zrtvuju za svoj narod. Dosta im je sto su zrtvovali narod za svoju jeftinu slavu.

DJaku iz magarece klupe ne daju peticu ni kad nabuba sve sto znaju odlikasi. Predaja Haradinaja zasenila je dobrovoljne odlaske u Hag petorice srpskih generala. Medjunarodna zajednica, u ulozi stroge uciteljice, potrudila se da u predstavi, uz brda slavopojki, bude i more suza. Licemernih ali delotvornih. Svi na Kosovu znaju ko je Haradinaj i cime se bavio. Ipak, haski tuzioci nece naci nijednog Albanca da to posvedoci. Kao sto nijedan Hrvat ne bi protiv Gotovine. I nijedan Srbin protiv Mladica. Svoj djavo miliji nego tudji andjeo. U tom je najveca nesreca ovdasnjih naroda. I manjina, nego sta!

Da im nije priznato da su bile zrtve, Hrvatska te Bosna i Hercegovina tesko bi postale nezavisne drzave. Kosovo je na dobrom putu da naplati ulogu stradalnika. Srbija ne tezi nezavisnosti pa svoje zrtve koristi samo zarad domaceg gledalista. A cini to toliko neubedljivo i posredstvom tako sumnjivih lica da joj se retko veruje i kada govori istinu. Stoga nece biti cudo ako spoljni ocenjivaci u nedalekoj buducnosti zakljuce da je Kosovo ispunilo trazene standarde, a da Srbija i dalje kasni. Nije sala. Pristinska vlast je u stanju da ubedi staratelje kako je uradila sve domace zadatke. Caskom ce doneti hrpe zakona o ljudskim pravima, slobodi kretanja, povratku otete imovine… Beogradskoj se nadje neka zamerka cak i kad se iz vasione vidi da je ona ispred Kosova bar toliko koliko je iza Norveske.
Da Srbija ima valjane zakone i pravosudje koje postupa po njima, ne bi je niko gnjavio. Stavise, dalo bi joj da sudi i Haradinaju. Da sa manje zara prihvata ulogu ponavljaca iz magarece klupe, lakse bi dospela u bolje drustvo. Makar medju dvojkase.

Danas