Savez suverenih drzava mnogo je realniji od zajednice i ekonomskog sistema koje je unija trebalo da uspostavi izmedju Srbije i Crne Gore

Piše: Intervju: dr Danijel Gros

Savez suverenih drzava mnogo je realniji od zajednice i ekonomskog sistema koje je unija trebalo da uspostavi izmedju Srbije i Crne Gore. Taj se projektovani model u praksi nije mogao materijalizovati iz objektivnih razloga koji proisticu iz razlika dvije privrede. Sadasnji prijednog Podgorice korak je naprijed, jer predvidja da dvije vlade – i srpska i crnogorska, mogu samostalno odlucivati o onom sto je najbolje za njihove drzave i za specificne ekonomske potrebe koje dvije clanice unije imaju”, kaze na pocetku razgovora za Monitor, Danijel Gros, ekonomista i direktor Centra za evropske politicke studije iz Brisela.

MONITOR: Da li se Crna Gora moze brze harmonizovati sa EU kao samostalna drzava, ili bi, pak, to bilo lakse ako ostane u zajednici?

GROS: Brze bi se harmonizovala sa EU ako ide samostalno. U tom slucaju, Crna Gora se moze koncentrisati na pitanja sopstvenog razvoja koja su od presudnog znacaja za njenu ekonomiju. A to su, prije svega, turizam, usluge i, u odredjenom smislu, energetika. Srbija ima druge ekonomske prioritete, poljoprivredu, tekstilnu industriju, tesku industriju sto moze donekle usporiti njen proces pridruzivanja Evropi.

MONITOR: Da li su Srbija i Crna Gora izgubile mnogo vremena u pokusajima da medjusobno harmonizuju ekonomije?

GROS: Kao neko ko posmatra proces sa strane, mogu reci da ideja harmonizacije ekonomskih sistema Srbije i Crne Gore nije bila dobra. Mislim da je vrijeme koje je potroseno u pregovorima oko harmonizacije izmedju Beograda i Podgorice moglo da se iskoristi mnogo bolje za neke druge stvari. Crna Gora i Srbija funkcionisu kao dvije odvojene ekonomije. Kao sto sam vec rekao, te dvije clanice imaju drugacije ekonomije.

MONITOR: Vi ste bili protiv harmonizacije od samog pocetka. Smatrali ste da ce to mnogo kostati Crnu Goru?

GROS: Tacno. Smatrao sam da bi bilo veoma lose za Crnu Goru da harmonizuje svoj ekonomski sistem sa Srbijom, prosto zato sto Crna Gora ima razlicite prioritete od Srbije. Sreca je sto do toga nije doslo, iako je u pocetku EU veoma snazno pritiskala Crnu Goru i insistirala na harmonizaciji, iako je, recimo, podizanje carinskih stopa bilo protiv ekonomskog interesa Crne Gore. Konacno, EU je uvidjela da takav koncept nema smisla i tiho je odustala od te ideje.

MONITOR: Da li je sada EU tolerantnija prema zahtjevima Crne Gore nego prije nekolike godine?

GROS: Da, to je jasno. Za to ima vise razloga. Proslo je dosta vremena, smirila se kosovska kriza, tamo je sada bolja situacija. Vjerujem da je jos jedan razlog uticao na vece razumijevanje prema zahtjevima Crne Gore. Naime, u Briselu se jedno vrijeme vjerovalo da je Srbija reformski orijentisana, a da Crna Gora to nije. Mislim da su se takva uvjerenja o Srbiji promijenila i da se stvari sada sagledavaju na drugi nacin.

U Evropskoj uniji sve je izrazenije misljenje da Crna Gora i Srbija same treba da odluce o nacinu medjusobnih odnosa.

MONITOR: Znaci li to da Crna Gora, ovaj put, nece biti pod snaznim pritiskom kao prije potpisivanja Beogradskog sporazuma, kada je fakticki sprijecen referendum?

GROS: Pritisak ce samo slabiti. Sada bi bilo najpametnije, kada je ekonomija u pitanju, da Crna Gora i Srbija idu svojim putem. One, mozda, u ovom momentu mogu zadrzati neku vezu, ali je jako znacajno da srpska i crnogorska vlada same odlucuju o sopstvenoj ekonomskoj politici. To bi bilo vazno zbog svih onih razlika o kojima smo vec govorili.

MONITOR: Da li su reforme u Crnoj Gori mogle biti snaznije?

GROS: Mislim da su reforme mogle biti odlucnije. Trebalo je rezati javnu potrosnju da bi se povecala stopa privrednog rasta. Ona je u Crnoj Gori kao i u drugim zemljama u regionu, na nivou one u Srbiji i Bosni. Albanija je izuzetak, njena stopa je mnogo visa. Iskustvo pokazuje: sto su reforme odlucnije i jace, stopa rasta je visa.

MONITOR: Sto bi crnogorska vlada trebalo da uradi da ubrza ekonomski oporavak?

GROS: Privatizacija koja se upravo sprovodi veoma je znacajna. Jedna od kljucnih stvari je rezanje javne potrosnje. Trebalo bi mnogo vise da se stedi, ne moze toliko da se trosi na javna davanja, penzije i druge potrebe javnog sektora. Naravno, znacajna je i fiskalna politika. Sve to je vazno na kratke staze.

Na duge staze, najvaznija je obrazovna reforma. Ako imate ekonomiju koja se oslanja na usluge, od presudnog znacaja su ljudski resursi – koliko oni jezika govore, kako su obrazovani, umiju li da komuniciraju i na koji nacin to rade sa svijetom. Na tom planu mnogo bi moglo da se uradi.

MONITOR: Reforma obrazovanja je pocela.

GROS: Ta reforma zahtijeva mnogo vremena i truda. Ne moze se zavrsiti za nekoliko mjeseci ili nedjelja, potrebne su godine i godine. A ako se nesto hoce brzo postici u ekonomiji, onda je jedino rjesenje da vlada stedi, da smanji javne troskove, a i da se gradjani mobilisu da, recimo, pripreme zemlju za nove turiste sa strane, da ciste hotele i plaze, da podignu nivo usluga…

MONITOR: Da li ste culi za plan o potapanju kanjona Tare?

GROS: Ne znam mnogo o tome. Mogu samo reci da je za Crnu Goru vazno unapredjenje energetike. Ali, od neobicne je vaznosti i pitanje zastite zivotne okoline i prirodnih ljepota. Vjerujem da bi se jako isplatilo Crnoj Gori da vodi racuna o ekologiji – prolazi vrijeme masovnog turizma. Ekoloski ocuvane zemlje u buducnosti bice veoma atraktivne, kvalitetan turizam podrazumijevace ocuvanu okolinu.

Milka Tadic Mijovic

Monitor