Niko nema sto Srbija imade. Da su se dzukelama i lopuzama nazivali poslanici u nekoj drugoj drzavi, ovdasnji ljudi mogli bi da ih zale

Piše: Mihal Ramac

Niko nema sto Srbija imade. Da su se dzukelama i lopuzama nazivali poslanici u nekoj drugoj drzavi, ovdasnji ljudi mogli bi da ih zale. Gradjani vecine evropskih, azijskih i africkih zemalja, na njihovu srecu, nemaju priliku da slusaju takve prostakluke. Birali su drugacije poslanike. Takvih poslanika nema ni u komsiluku. U skupstinama Bugarske, Rumunije, Madjarske, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Kosova sede uctivi ljudi. Gospoda. I tamo ponekad ima svadja. Padne i pokoja teza rec. Dalje se ne ide. Postujuci parlament, poslanici postuju gradjane.

Srbija je svagda i svuda izuzetak. Ako neka pravila o pristojnom ponasanju i postoje, poslanici SRS/SPS porucuju da su oni iznad njih. Posto se drugde tako nesto ne moze dogoditi, nemoguce je pretpostaviti sta bi snaslo nesrecnike koji bi se tako poneli u nekoj pravoj skupstini. Jedino se moze pokusati odgonetnuti sta bi ih snaslo da se ovde razmislja i dela na korist drzave i njenih gradjana.
Za oceve nema vece kazne od saznanja da su njihovu sramotu videla njihova i komsijska deca. Kako li se oseca dete kada na televiziji vidi svog oca kako ocu nekog drugog deteta govori: dzukelo jedna! Za prave muskarce nema teze kazne od saznanja da su njegovu bruku videle njihove supruge. Za domacine nema gore kazne od toga sto su tako nisko pali pred ljudima. Ako se roditelji pokaju, deca ce im mozda oprostiti. Mozda ce i ponizene supruge oprostiti muzevima ljagu nanetu porodicnom imenu. Susedi i sugradjani ce jedno vreme okretati glavu od jadnika koji su izneli na zao glas njihovu ulicu i grad, ali ce vremenom mozda i oni omeksati ako se doticni poprave.

Drzavi je najgore. Ceo svet je video njenu muku. Sav svet zna da ona ne moze nista svojim nevaljalcima. Neko je zbog toga zali. Neko prezire. Niko nece da s njom ima posla. Niko je ne razume niti razume zasto ona trpi to sto niko razuman ne bi. I Punisa Racic je, kazu, isprva samo vredjao i laprdao. Posto zbog toga nije zauvek odstranjen iz skupstine, na kraju je zapucao.

Premijerova stranka nije blagoizvolela da se petlja. S razlogom: njoj Slobo nije cinio nista nazao. Cutanjem, ona se jos recitije svrstala uz one koji ga tako vatreno zastupaju.

Hasko svedocenje nekadasnjeg ministra Jovanovica verovatno se slucajno poklopilo s velicanjem optuzenog u sred Beograda. Bese to dosad najveci promasaj odbrane. Vucicu je muka od Srebrenice. Svetski covek Jovanovic jedva da je cuo za nju u vreme kad je o pokolju golorukih brujao ceo svet. Ako su mu i ostali ministri bili tako neobavesteni, siroma Slobo je zaista sve morao sam. Pa ce sva krivica pasti na njega. Ostali su se ionako izvukli.

Tuzilac je pobijao tvrdnje svedoka Jovanovica u Hagu. Ovde su ih u isto vreme pobijali zvanicnici. On mozda zaista nije cuo za proterivanje gotovo dve hiljade Zvornicana. Ovde za to nije znao samo ko nije hteo. Te ljude nisu proterivali stranci kroz svoje drzave. U Srbiju su ih doterali gradjani Srbije. Preko teritorije Srbije prevozeni su ovdasnjim prevoznim sredstvima. U poduhvat su bila ukljucena brojna tela, organi i sluzbena lica. A ministar, gle, nije bio obavesten.

Ministar nije znao ni da je oficira JNA Puhala njegova drzava poslala u Bosnu. Ne radi mirovnih pregovora niti kao saradnika Crvenog krsta, vec da stiti Mladica. Nije znao da je tamo poslat i oficir Milan Gvero. Sa jos mnogima. Koji su za ratovanje placani novcima srbijanskih poreskih obveznika. Nekad je zaista bolje ne znati ponesto. Nije najzgodnije ako ministar ne zna gotovo nista. Onaj koji narodne izabranike naziva dzukelama verovatno ne bi poricao ucesce gradjana Srbije u bosanskohercegovackom ratu. On je u njemu, biva, proglasen vojvodom. S takvim svedocima i dicnim ucesnicima, i u Hagu i u Beogradu, Slobo ce tesko dokazati da se nasa zemlja nije mesala u rat koji on velikodusno naziva gradjanskim.

Rezolucija o Slobu nije predlozena njega radi. Predlozena je s ciljem da se gradjanima sto vise ogadi Skupstina. Da se slave ratovi i da se izbrisu ratni grehovi. Predlagaci nastoje dokazati da ovde nista nije sveto. Njihov konacni cilj je razbijanje Srbije.

Sudeci po istrazivanjima javnog mnenja, najbolje stoji stranka koja bi da ozvanici dzukelasti recnik. Ako ona pobedi na narednim izborima, moglo bi se desiti da buduci premijer prvo obracanje naciji otpocne recima: Dzukele jedne lopovske, muka mi je od vas!

Danas