Bulatovic, BIA i CIA

by PCNEN | feb 21, 2005 | Drugi pišu | 0 comments

Vladimir Beba Popovic uputio je zameniku Okruznog javnog tuzioca, dodatne informacije u vezi s tvrdnjama iznetim u “Insajderu”

Piše: B92, Blic

Nekadasnji sef Biroa za komunikacije u Vladi premijera Zorana Djindjica, Vladimir Beba Popovic, uputio je Dusanu Loncarevicu dodatne informacije u vezi s tvrdnjom koju je izneo u intervjuu za “Insajder”, da je sef Bezbednosno-informativne agencije Rade Bulatovic americkoj obavestajnoj sluzbi CIA odneo kompletnu arhivu sluzbe bezbednosti Srbije.

B92 imao je uvid u sadrzaj dokumenta koji je Popovic, osim okruznom tuziocu, uputio i predsedniku Srbije Borisu Tadicu, predsedniku Narodne Skupstine Predragu Markovicu i clanovima skupstinskog Odbora za bezbednost.

Sta je tvrdio, a sta dopunio Vladimir Popovic

Podsetimo, Vladimir Popovic navodio je da je Bulatovic u Ameriku isao izmedju 17. i 22 maja, u posetu koju je organizovao sluzbenik americke ambasade u Beogradu i u vreme mandata Vilijama Montgomerija, Bert Braun, sada sluzbenik Stejt dipartmenta. U delegaciji su bili i Radisa Roskic, sada nacelnik Prve uprave, a tokom “90-tih nacelnik X uprave, koja je, kako navodi Popovic, bila angazovana za pracenje i pripremu atentata na Vuka Draskovica, Ivana Stambolica i Slavka Curuviju. Popovic je takodje, naveo i da je zatim radnik BIA-e, Rajko Savic, kao i IT menadzer, predstavnik XI uprave, koja se bavi informatikom, i koji je po nalogu Bulatovica nosio laptop sa podacima arhive BIA.

Vladimir Popovic tvrdi i da se tacni podaci o navedenim licima mogu proveriti preko sluzbenih naloga o putovanjima, avionskim kartama. Prema recima Popovica, americki domacini bili su sokirani kada im je Bulatovic predao dokumentaciju. Popovic precizira da je Rade Bulatovic ostavio celokupan izvestaj o radu BIA-e za 2003. godinu. Po povratku u zemlju i saznanja da je Bualtovic predao vazne dokumente, veliki broj radnika BIA-e pokusao je, prema Popovicevoj tvrdnji, da stupi u kontakt sa predstavnicima vlasti kako bi ukazali na ugrozenu bezbednost zemlje krivicnim delom spijunaze koju je ucinio Bulatovic.

Popovic u dopisu Okruznom tuziulastvu napominje da je Rade Bulatovic izvrsio krivicno delo spijunaze iz clana 128. Osnovnog krivicnog zakona. Popovic ocenjuje da najnovija tvrdnja Radeta Bulatovica, da nije on izneo arhivu nego Goran Petrovic, bivsi sef DB-a, vrlo lako moze da se dokaze kao lazna. Popovic postavlja pitanje Okruznom tuzilastvu- kako je Goran Petrovic, koji je sa funkcije otisao 2001, mogao da preda godisnji izvestaj o radu za 2003. godinu. Druga veoma znacajana cinjenica za pokretanje istrage, prema Popovicevim navodima, je pitanje zasto Bulatovic nije ranije prijavio da je Petrovic izneo arhivu, ako to sada tvrdi.

10 dana za opravdanje

U medjuvremenu, predsednik Odbora za bezbednost Skupstine Srbije, Milorad Mircic, izjavio je da BIA i njen direktor Rade Bulatovic, ima rok od 10 dana da napismeno i dokumentovano dokaze ko je izneo kopije arhiva BIA iz zemlje i predao je CIA. Na osnovu odgovora koji ce biti dostavljen Odboru, javnost ce biti obavestena ko je to ucinio, kaze Mircic i odbacuje sva prejudiciranja u javnosti da li je rec o sadasnjem ili bivsem sefu bezbednosne sluzbe.

“Mi na taj nacin dobijamo zvanican dokument na osnovu koga mozemo da se opredelimo kao skupstinski organ, koji ima pravo i ingerenciju da obavesti Skupstinu. Skupstina u slucaju da je cinjeno takvo delo, trazi odgovornost od onih koji su to ucinili ili da eventualno formira Anketni odbora u slucaju nekih nejasnoca pa da se na tom odboru ili pododboru razresi dilema oko toga da li je i ko je to cinio”, rekao je Mircic.

Ko bi trebalo da se pozabavi celim slucajem

Medjutim, potpredsednik tog Odbora, Dragan Sutanovac, za B92 kaze da pitanjem iznosenja arhive BIA treba da se pozabavi nadlezno tuzilastvo: “Tako ozbiljnim pitanjem treba da se pozabavi Tuzilastvo. Nije mi jasno sta bi Mircic s tim eventualnim dokazima mogao da radi. Mislim da je slucaj mnogo ozbiljniji i da bi na njega morao da reaguje drzavni tuzilac i da drzavni organi zaduzeni za taj posao rade svoj posao, a ne da cekamo prepisku predsednika Odbora i sefa BIA, u kojoj se oni medjusobno hvale, a optuzujeu nekog treceg za tu situaciju.”

Sutanovac, za razliku od Mircica, tvrdi da ne postoji parlamentarna kontrola bezbednosne sluzbe. “Svaka prica vezana za Odbor za bezbednost i za nasu mogucnost da mi nesto utvrdimo je, u stvari, prica u kojoj zelite da sakrijete nesto. Ukoliko zelite da ne dodjete do istine onda to prebacite na parlament i parlamentarce, koji bi anketnim, ili nekim drugim odborom, trebalo da utvrde cinjenicno stanje, sto se uglavnom ne zavrsava tako”, rekao je Sutanovac.

Podsetimo da je prvi covek BIA-e, Rade Bulatovic, prvo demantovao da je arhiva BIA predata tajnoj sluzbi SAD, dok sada tvrdi da je to istina, ali da to nije uradio on, vec bisi sef DB-a Goran Petrovic.

B92, Blic

ZANIMAJU IH TERORISTI I PUTEVI PRLJAVOG NOVCA

Britanski obavestajac Krispin Blek ocenjuje za “Blic” vrednost arhiva BIA

MOTIV da neko preda arhivu jedne tajne sluzbe nekoj stranoj obavestajnoj sluzbi mora biti veoma jak. To moze biti novac, pridobijanje necije naklonosti ili pravljenje licnih dilova i dogovora poput dobijanja imuniteta za krivicna dela koja je donosilac pocinio ili tek planira da pocini.

Ovu pretpostavku u razgovoru za „Blic” iznosi britanski porucnik Krispin Blek, direktor firme „Janusian Security Risk” koja se bavi izradom obavestajnih i bezbednosnih analiza za privatna lica, kompanije i vlade.

– Sve tajne sluzbe imaju snazan apetit za tajnim arhivskim materijalom – kaze Blek.

Ovaj vojnik, sa obavestajnom karijerom dugom 22 godine, bio je na celu takozvane jugoslovenske krizne celije pri britanskoj vojnoj obavestajnoj sluzbi tokom rata u Jugoslaviji 1999. godine i u njegove ruke su se slivali obavestajni podaci svih britanskih agenata i informacije dobijene na drugi nacin. Blek je dve godine bio savetnik za obavestajna pitanja premijera Tonija Blera.

– Da je meni neko doneo celu arhivu srpske tajne sluzbe, debelo bih ga nagradio – kaze uz osmeh.

Nas sagovornik tvrdi da u svetu nije poznata praksa da neko dobrovoljno stranoj tajnoj sluzbi preda svoje podatke. Za sada je poznat samo jedan takav slucaj iz 1940. godine, kada su Francuzi predali svoje materijale Berlinu. Arhivu je po zauzimanju nemacke prestonice 1945. godine u Moskvu odnela ruska vojska i ona se jos uvek tamo nalazi.

– Pet godina nakon sto su dokumenta dostavljena Nemcima, ti papiri su i dalje bili interesantni Rusima. To dovoljno govori koji je znacaj obavestajnih arhiva – objasnjava Blek.

Sta bi moglo da bude interesantno za CIA u arhivama BIA? Blek ima cetiri odgovora na to pitanje.

Prvo je problem terorizma. Svaka informacija o bazama islamskih terorista na Balkanu bila bi veoma znacajna za SAD i njen rat protiv terorizma.

Drugo, to su putevi novca koji se veoma cesto preplicu sa putevima terorizma, posebno u domenu kupovine i prodaje oruzja i narkotika. Milosevicev rezim je bio veoma aktivan u ovoj oblasti i Amerikancima su ti podaci bili veoma dragoceni.

Trece, to je, uslovno govoreci, obrazovni razlog. Ne tako davno Vasington i Beograd su bili neprijatelji. CIA je radila svakodnevne izvestaje i procene i sada bi bilo dobro uporediti ih sa onim sto se nalazi u arhivi BIA i odatle izvuci lekciju za neke sledece sukobe. CIA je do sada teoretski znala kako je funkcionisala Miloseviceva tajna sluzba i njegova diktatura, a sada bi bila u mogucnosti da to i prakticno proveri. Nesto slicno se desava u Iraku.

– I na kraju, cetvrti razlog koji nikako ne bi trebalo potceniti – nikada ne znate ko je sve pomenut i na koji nacin u izvestajima BIA – zakljucio je iskusni britanski obavestajac Krispin Blek.