Biracko pravo se stice na osnovu drzavljanstva i prebivalista, ali neki smatraju da je za izjasnjavanje o buducem statusu drzave dovoljno samo drzavljanstvo

Piše: Bane Radivojsa

U zavodima za statistiku ne raspolazu podacima o tome koliko je drzavljana Srbije sa stalnim prebivalistem u Crnoj Gori i drzavljana Crne Gore u Srbiji. Statisticari jedino znaju koliko je nacionalno opredeljenih Srba u Crnoj Gori i Crnogoraca u Srbiji. Matija Beckovic je, medjutim, rekao da u Srbiji zivi 270.000 drzavljana Crne Gore. Otkud ovaj podatak? On kaze da je iz pouzdanih izvora, a i da je u pripremi knjiga–imenoslov o tome. Neki, medjutim, smatraju da je pomenuta brojka preterano velika.

Nezavisno od toga, pitamo dr Gasu Knezevica, profesora medjunarodnog privatnog prava, sta bi se dogodilo sa statusom drzavljana dve republike u slucaju da dodje do njihovog razdruzivanja. Knezevic objasnjava da odvajanje ne bi promenilo njihova privatna prava, ali bi uticalo na javna. U privatna prava spadaju radna i imovinska. To znaci da cin razdvajanja dve republike ne bi promenio polozaj njihovih drzavljana na poslu, niti bi bila ugrozena njihova imovina. Medjutim, razdvajanje bi, prema sadasnjim propisima, dovelo do gubitka nekih politickih prava, sto znaci da drzavljani Crne Gore sa prebivalistem u Srbiji ne bi vise mogli da glasaju, a ni da obavljaju funkcije od takozvanog javnog poverenja. Rec je o raznim imenovanim i izbornim polozajima u pravosudju, vladi i drzavnoj upravi. Ove restrikcije bi se odnosile i na drzavljane Srbije u Crnoj Gori.

Pomoc u bilaterali

Knezevic podseca da su probleme s ukinutim pravima imali drzavljani bivsih jugoslovenskih republika, mada se trenutno radi na zakljucivanju bilateralnih sporazuma o dvojnom drzavljanstvu. Takav sporazum postoji izmedju SCG i BiH, ali ovaj profesor Pravnog fakulteta u Beogradu podseca da “bipatridija”, u principu, otvara mnoga sporna pitanja kao sto su: gde sluziti vojsku, gde placati porez itd.

Knezevic, inace, nije zeleo da “bez detaljnog uvida u ustavnu materiju” odgovori na pitanje da li bi drzavljani Crne Gore s prebivalistem u Srbiji trebalo da glasaju na eventualnom referendumu o buducem statusu ove republike. Matija Beckovic nam je, medjutim, imajuci u vidu kritike upucene ovih dana na racun “beogradskih Crnogoraca”, o tome rekao sledece:

– Nasuprot onima koji tracaju da smo “ovakvi ili onakvi”, mi koji se zalazemo za ucesce na referendumu smatramo da nam to pravo ne pripada “jer smo dobri”, nego zato sto – imamo pravo glasa. Nekome je, zato sto je “ovakav ili onakav”, oduzimano pravo glasa 1945. godine a valjda to pravilo sada ne vazi? Mi hocemo samo da kazemo da bez obzira na to kakvi smo – imamo pravo glasa. Jer, kod nas imaju pravo glasa i ljudi u zatvorima. Ne treba, dakle, ispuniti nikakav uslov da biste glasali, sem da ste drzavljanin. A po nekima, imate pravo glasa ako ste u jednom cosku drzave, a ako ste u drugom – ne!

Na primedbu da vlasti u Crnoj Gori smatraju da drzava nije jedna, zajednicka, i da zato biracko pravo nije isto, Matija Beckovic odgovara: “Ako drzava nije zajednicka, cemu onda referendum! A ako jeste, onda bi trebalo oni koji su u njoj da glasaju, ako su drzavljani. Jer, odlucuje se o drzavi, a ne o vlasti. Niti mi trazimo da odlucujemo o tome ko ce biti predsednik opstine Podgorica. Rec je o sudbini drzave, o necem jedinstvenom u njenoj istoriji, i tada bi svi njeni drzavljani trebalo da iskoriste svoje biracko pravo.

Pola-pola

Ovo insistiranje drzavljana Crne Gore, stanovnika Srbije, da ucestvuju na referendumu o sudbini SCG ne odgovara, inace, zagovornicima ideje o potpunom razdvajanju dve republike. Pogotovo ako bi se pokazalo da je Beckoviceva procena o 270.000 drzavljana CG u susednoj republici i priblizno tacna. Jer, mnogobrojne ankete pokazuju da ideja o “razdruzivanju” deli stanovnistvo Crne Gore na dva manje-vise podjednaka “bloka”. Deo objasnjenja za ovu podelu mozemo naci i u rezultatima popisa stanovnistva u ovoj republici 2003. godine. Tada je bilo 273.000 Crnogoraca i 201.000 Srba (znatno manje Bosnjaka i Albanaca). S druge strane, broj Crnogoraca u Srbiji se smanjuje. Na popisu 2002. bilo ih je oko sedamdeset hiljada, a 1991. oko 120.000, sto znaci da se mnogi drzavljani Crne Gore u Srbiji (iz Beckoviceve procene) nacionalno ne izjasnjavaju kao Crnogorci.

Ovoj dilemi o (ne)ucescu drzavljana Crne Gore – stanovnika Srbije na eventualnom referendumu o razdvajanju treba dodati i podatak da izborni zakoni Srbije i Hrvatske omogucavaju njihovim drzavljanima u dijaspori da glasaju, iako imaju pravo glasa i u drzavama u kojima zive. Mada i drzavljani Srbije sa stalnim prebivalistem u inostranstvu imaju, zapravo, dvojno drzavljanstvo, pa na osnovu toga i dvojno pravo glasa. A sto se Ustavne povelje SCG tice, u njenom clanu 8 pise da “drzavljanin drzave clanice ima jednaka prava i obaveze u drugoj drzavi clanici kao i njen drzavljanin, izuzev izbornog prava”. Koliko je ova odredba znacajna za status drzavljana Crne Gore – zitelja Srbije na eventualnom referendumu – stvar je za strucnu raspravu.

Politika