Vlada je zakrpljena, G 17 jos neko vreme nece morati da smislja neki novi razlog da prvo zapreti a onda odustane od napustanja izvrsne vlasti, predsednik Boris Tadic jos ce se malo pozabaviti konsolidacijom svoje stranke, radikali i socijalisti uzivace plodove konkubinata sa premijerskom strankom

Piše: Teofil Pancic

Nakon cele nedelje jednog pomalo grotesknog i nesumnjivo pompeznog teatra u reziji Vlade Srbije, a u kojem je sudelovao i poveci broj kostimiranih likova, general Vladimir Lazarevic odleteo je u Hag, ispracen kitnjasto kao nekakav postmoderni Obilic. Ovaj haski optuzenik tamo se, koliko danas, izjasnjava o svojoj krivici ili neduznosti, nakon sto su se o njoj, ni od koga pitani, prethodno vec izjasnili svi oni koji su poslednjih dana – sa dobrim razlozima – u Lazarevicu videli spasioca, ne drzave nego svojih politickih polozaja i projekata. Da Lazarevic, naime, na kraju nije prelomio kako je prelomio – da ostavimo sada po strani mozda vec irelevantnu radoznalost o tome da li mu je, i kako, neko od nadleznih odlucno pripomogao da se odluci – ceo bi se politicki establisment i dalje suocavao sa ogromnim a neodloznim problemom, s necim poput rucne bombe koju bi nastavili panicno da dobacuju jedan drugom u narucje, ali koja bi na kraju eksplodirala u rukama Vlade. Naprosto zato sto je demontiranje ovakvih naprava, uz sve pratece rizike, u opisu njenog posla.

Ovakav privremeni, odnosno delimicni hepiend omogucio je svima dragocen predah, ali ne i bilo sta vise od toga: rokovi su i dalje tesni i Srbija bi se vec najkasnije do kraja marta mogla naci u nekoj slicnoj iznudjenoj dramaticnoj situaciji, nadajuci se da ce se i ona okoncati na neki slican nacin. Necemu bitno boljem od neke nove ture ovakvog mrcvarenja izgleda da se niko vise ni ne usudjuje da se nada. Kako god bilo, Vlada je zakrpljena, G 17 jos neko vreme nece morati da smislja neki novi razlog da prvo zapreti a onda odustane od napustanja izvrsne vlasti, predsednik Boris Tadic jos ce se malo pozabaviti konsolidacijom svoje stranke, radikali i socijalisti uzivace plodove konkubinata sa premijerskom strankom, i to od one najlepse vrste, one koja donosi slatku, a javnosti slabo vidljivu vlast i beneficije, ali ne podrazumeva i bilo kakvu odgovornost. Poslovicna Studija o izvodljivosti pridruzenju Evropskoj uniji i dalje ce bar izdaleka izgledati izvodljivo i zavodljivo, da bi se vec s proleca konacno rasplelo kako uistinu stoje stvari, to jest da li vlast opet samo kamci mrvice vremena za sebe, a kolateralno i za zemlju, ili ce se ovaj put ozbiljno pristupiti poslu u kojem Srbija epohalno zaostaje: saobrazavanju zemlje evropskim standardima svih vrsta.

Vec smo se navikli na to da sve sto nije izrazito losa vest prihvatamo kao dobru vest, pa neka tako bude i sa raspletom Lazarevicevog slucaja. Nevolja je samo u tome sto taj cuveni hod Srbije ka zavicajnoj Evropi i nakon ovoga deluje podjednako tromo, mlitavo, bezvoljno, kao od bede, vise kao neprijatna duznost i danak vremenu nego nesto cemu se poletno stremi. To je, dakle, onaj tisteci izvor nespokojstva: da li je Lazarevic odleteo u Hag da bi Srbija odletela u Brisel, ili samo zato da neko ovde ne bi sleteo sa polozaja na kojem se bas lepo oseca?

Radio Slobodna Evropa