Predlog iz Beograda je da se odrzi ustavna sustina i ustavno slovo o izborima i referendumu, kaze savjetnik srpskog premijera Kostunice

Piše: Politika

Cim stigne odgovor iz Solaninog kabineta, javnost ce biti obavestena o potpunom sadrzaju predloga koji je iz Beograda nedavno upucen Briselu za resenje spora oko izbora za parlament drzavne zajednice, obecanje je Slobodana Samardzica, savetnika premijera Srbije, koji, u razgovoru za “Politiku”, kaze da nesto jeste “procurelo”, ali nije celina predloga u onome sto se saznalo preko podgorickih novina.

– Ono sto mogu da kazem jeste da taj predlog ide ka tome da se se odrzi ustavna sustina i ustavno slovo odredaba o izborima i referendumu. Znaci, izbori su obavezni, a referendum je fakultativan. Izbora mora biti po Ustavnoj povelji, a referenduma moze biti. I drugo, prvo se obavljaju izbori, pa se onda obavlja referendum – objasnjenje je koje moze da nam pruzi u ovom casu, uz napomenu da ta ponuda ne krsi ta dva osnovna principa Ustavne povelje, a daje, dakle, resenje za izlazak iz izborne blokade koju danas imamo.

I premijer Crne Gore tvrdi da nista ne zna o sadrzaju tog dokumenta, pa da ce, ukoliko ga dobije iz Brisela, Srbiji dostaviti odgovor preko Njujorka. Sta kazete na to?

– To je jedna neslana sala. Beograd se, naime, obratio Briselu iz jednog jednostavnog razloga: visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost EU potpisao je beogradski dokument, zajedno sa jos jednim brojem odgovornih ljudi iz Srbije i Crne Gore i tadasnje federacije. Taj potpis je zapravo dat u svojstvu svedoka jednog politickog dogovora. A funkcija svedoka je da svedoci o jednom fer dogovoru. Osim toga, da svedoci i o njegovom fer sprovodjenju.

Ovo sto crnogorska vlast najavljuje od proslog leta jeste najava krsenja Ustavne povelje. Mi smo u ovu blokadu zapali zbog njihovog, tako da kazem, verolomstva.

Oni, navodno, idu za tim da se napravi novi politicki dogovor, ali se vlasti u Beogradu pitaju zasto praviti novi politicki dogovor, kada ovaj prvi nije ispostovan. Osim toga, ako je za prvi politicki dogovor i Ustavnu povelju bilo potrebno dve godine, koliko ce nam vremena biti potrebno da napravimo novi dogovor, jer on bi, opet, isao linijom kompromisa, a ne ostvarivanja samo jednog interesa, dakle, interesa Crne Gore da izbegne obavezu izbora.

Izjavili ste da ste u novom predlogu bili „maksimalno fleksibilni”. Pod pretpostavkom da ga Crna Gora ne prihvati, znaci li to da dalje od ovoga Srbija ne moze da ide?

– To se ne moze nikad reci. Mandat koji imam jeste da pokusam da iz postojece situacije predlozim resenje, imajuci u vidu osnovne koordinate politike koju vodi vlada i predsednik Vojislav Kostunica. Te osnovne koordinate jesu ustavno-pravne. Znaci, treba Ustav postovati, ne samo, eto, radi neke dogmatske sklonosti zakonskom tekstu, vec zbog toga da se konacno u ovoj zemlji stvori navika da se ustav i zakoni postuju.

Razume se, taj ustav je vec bio krsen, nama je to sasvim jasno. Ali su ga krsili drugi. To sto su drugi krsili taj ustav ne znaci da sada vlada koja dodje posle te prethodne vlade treba isto to da radi. Ona, zapravo treba da pokaze da je verna tom ustavu, ukoliko smatra da taj ustav ima neceg racionalnog. U suprotnom, moramo sesti i razgovarati o nekim sasvim drugim resenjima.

Tu se sada poteze pitanje uloge Brisela, jer je do Beogradskog sporazuma i Ustavne povelje doslo zahvaljujuci Briselu.

Kada se posle jedne runde razgovora, a bar deset ih je bilo, koji su trajali godinu dana, doslo do toga da Beograd i Podgorica ne mogu medjusobno da rese taj problem buduce zajednice, Brisel je odmah usao kao posrednik, koji je pomogao da se dodje do Beogradskog sporazuma i Ustave povelje. Zbog toga je Brisel i odgovoran. On se, doduse, u svim sporovima, i kada je rec o prethodnom Akcionom planu za harmonizaciju ekonomskih sistema, i o problemu izbora itd. ponasa nevesto. Kazu: „Mi smo pomogli da napravite dogovor, a vi ga sad sprovedite”.

Sticete li utisak da u poslednje vreme EU zaista daje manje od onoga sto se ovde ocekuje?

– Da. Mislim da Evropska unija mora da deluje u skladu sa Ustavnom poveljom, kao njen garant. Ako to ne misli, treba to javno da kaze. Jer, evidentno je da je Crna Gora, posto ide na nezavisnost, sve ucinila da se ne sprovodi Ustavna povelja, da se vrsi permanentna opstrukcija Ustavne povelje, i, onda, imate finale toga, da se kaze, evo, vidite da zajednica ne funkcionise.

Ona ne funkcionise iz cisto subjektivno-politickih razloga, dakle iz politicke volje crnogorskog rukovodstva da ne sprovodi svoje obaveze.

Zasto bi se sad neciji politicki razlozi naknadno respektovali?

Mandat sadasnjim poslanicima Skupstine SCG istice za nekih mesec dana. Razmislja li se sta s tim?

– Ako bi se ostvario predlog oko izbora koji je na stolu i ako bi se izbori odlozili, onda bi mandat Skupstine SCG mogao da se pomeri do novih izbora. To bi bio opet jedan efikasan, brz i lak politicki dogovor, na bazi kompromisa.

Nema politickog dogovora gde mi treba da pristanemo na ultimatum jedne strane. Ako se otvara pitanje necega drugog, onda imate potrebu da se dogovorite, da vidite da li to drugoj strani odgovara. Onda se moze i promeniti Ustavna povelja, postupkom koji je predvidjen za njenu promenu ili se, pak, moze, ako se ona ne krsi, doneti neki zakonski akt koji regulise postojecu situaciju, recimo oko pomeranja izbora.

Proteklo je dve godine SCG. Vasa ocena tog perioda?

– Ustavna povelja je resila jedan veliki problem koji je bio u tom momentu zajednicki problem svih nas koji zivimo na Balkanu, pre svega Srbije i Crne Gore, ali koji, sem EU i tadasnjeg predsednika savezne drzave, niko nije percipirao kao ozbiljan problem. To je problem bezbednosti.

Smatralo se, negde, da, iako su odredbe o ustavnoj vezi Srbije i Crne Gore bez nekih velikih garancija (jer su konstituisale jednu konfederalnu vezu), da ce dobra volja – pre svega u vezi sa ulaskom u evropske integracije, u proces stabilizacije i pridruzivanja (u koji je SRJ vec bila usla) – i Ustavna povelja da omoguci postepeno jacanje funkcija drzavne zajednice i samim tim da sa dnevnog reda skine ambicije za nezavisnoscu i velike neizvesnosti koje je to nosilo. Medjutim, ta procena Brisela, bila je jako losa.

Sta kazete na vest da Beograd ne moze da ucestvuje u procesu decentralizacije vlasti u Pokrajini?

– To nas nije iznenadilo, buduci da smo mi u stalnom kontaktu sa predstavnicima zemalja Kontakt grupe. Mogu da kazem da je tu jedino stav Rusije disonantan. Rusija podrzava direktno ucesce Beograda u razgovorima oko decentralizacije. Ali, ocigledno je da je (u sredu) preovladao vecinski stav. Oni se prosto boje da naprave taj odlucujuci i hrabar korak ka smirivanju stvari na Kosovu i Metohiji i da se napravi pomak u obelezavanju novog polozaja Srba. Dakle, institucija koja ce im garantovati opstanak i povratak.

Decentralizacija u reziji onog plana koji je vlada Srbije dala zaista to omogucava. Medjutim, sve te zemlje imaju jedan jako los pragmatican stav prema toj stvari. One smatraju da se u ovom trenutku treba vise plasiti Albanaca i njihovog ponavljanja 17. marta nego negativnog stava Beograda. Tako da na toj klackalici jos postoji ona inercija od 1999. godine – zadovoljiti albanske konacne i ultimativne zahteve, a ne zadovoljiti legitimne zahteve Beograda, i, pre svega, kosovskih Srba koji dole zive.

Tu, dakle Kontakt grupa i najveci deo njenih predstavnika, ide jednom losom inercijom. Ide jednom politikom svrsenog cina, kao da je u pitanju 1999. a ne 2005. godina.

Biljana Cpajak
Politika