Transkript drugog dijela intervjua sa Vladimirom Bebom Popovicem, objavljen u emisiji “Insajder” Televizije B92

Piše: TV B92

Gost: Vladimir Popovic
Autor: Brankica Stankovic

B92: Cinjenica da je intervju sa Vladimirom Popovicem napravio potpunu pometnju na srpskoj politickoj sceni i da su reagovali cak i oni koji uopste nisu spomenuti, mozda najbolje pokazuje da ce Srbiji biti potrebno jos dosta vremena da se suoci sa onim sto se ne tako davno desavalo u ovoj zemlji.

Najostrije reakcije u protekloj nedelji onih koji su se javili za rec bile su – Popovic laze, necu da komentarisem gluposti koje on iznosi. Ali, i kao najvaznija stvar istaknuto je – Zasto nije objasnio kako se obogatio? Kako je Popovic stekao bogatstvo, kao i to da li je unistavao i kontrolisao medije, nije tema ove emisije, pa cak i pored toga sto je Televizija B92 u sudskom sporu sa Vladimirom Bebom Popovicem.

Ni tvrdnja bivseg americkog ambasadora Vilijama Montgomerija, da je upravo Popovic stajao iza kampanje koju je Pink vodio protiv B92, nije nas sprecila da uradimo i emitujemo razgovor sa Vladimirom Bebom Popovicem, svidelo se to ili ne svima onima koji imaju razloga da strepe od onoga sto ce reci neko ko je bio svedok mnogih desavanja u Srbiji pre i posle ubistva premijera. Popovic je samo jedan od sagovornika, koji je odgovarao na pitanja vezana za teme obradjene u serijalu ““Rukopisi ne gore”“, a koja se odnose na ono sto javnost najvise zanima, a to je ubistvo premijera Srbije. Na primeru ispitivanja mracne proslosti, ali i na primeru sudjenja za ubistvo premijera, najbolje ce se videti kuda ide ovo drustvo i ima li izgleda da Srbija postane normalna zemlja.

Ako je jedini nacin da se istina o onome sto se desavalo u ovoj zemlji sazna makar i kroz brojne osude svega sto se culo u emisiji ““Insajder”“, onda nam je jedini cilj da takvih reakcija bude sto vise. Jedno je vazno – zavera cutanja je prekinuta i povratka na staru praksu zataskavanja bitnih dogadjaja vise nema.

Bilo je nekoliko pokusaja ubistva Zorana Djindjica. Koliko ste svi vi odgovorni sto ga niste zastitili?

Popovic: Da vam kazem, tesko je da odgovorim sad na to pitanje, u minut-dva koliko smo svi odgovorni. Vreme ce najbolje pokazati koliko smo svi odgovorni. Svako od nas nosi neki stepen odgovornosti. Koliki je ciji? Mislim da nije trenutak da mozemo o tome da razgovaramo. Ali, mislim da najveci stepen odgovornosti… Direktno cu vam odgovoriti. Najveci stepen odgovornosti, sto se tice drzavnih institucija Vlade Srbije, za ubistvo Zorana Djindjica snosi BIA. I tu nema nikakve dileme. Oni mogu da kazu: Nama je izgovor ili alibi sto se to desilo – mislim na Milicevica i na Zivaljevica – sto smo dosli tek krajem januara, i tu smo bili samo mesec dana, pa nismo stigli bas da se organizujemo. I to moze da bude neka vrsta izgovora, ali ne moze da bude da niko nije odgovarao za to. To je ustanova koja je najvise odgovorna za stepen… Mislim, to joj je zanimanje, da se bavi bezbednoscu…

B92: Dobro. U tom slucaju ste vi odgovorni sto za vreme akcije “Sablja” nije ispitana uloga.

Popovic: Tacno je da smo mi najvise odgovorni. Kad kazem “mi” mislim na vladu, ne mislim valjda na mene. Iz organizacije koja se bavi bezbednoscu premijera, u cijoj je ustanovi otkriveno da je dvojica ljudi direktno ucestvovala u pripremi, Gavric i Vezarevic, niko nije odgovarao, niko nije snosio odgovornost, niko nije smenjen, pa niko nije kaznjen.

B92: Vi ste tad vodili akciju “Sablja”. O cemu se radi?

Popovic: Tacno, ali to upravo pokazuje zilavost, koju sve vreme kroz ovaj razgovor pokusavam da vam nekako saopstim, tih monstruma, sluzbi bezbednosti, i vojne i drzavne, tog osmog putnika srpskog drustva, koji se od “45. pa evo do dan danas samo pretvara, menja domacina, a ostaje isti. I iz svakog novog domacina je osioniji, gori, ruzniji, pokvareniji. Znaci, ta nemoc drzave, pa cak i u trenutku “Sablje” kad je bila relativno jaka – mislim na snagu drzave, jer je imala podrsku javnosti itd – nije uspela da bilo koga iz tog… Jer, oni se drze, oni se ne daju. Ta zilavost njihova i ta nemoc drzave da se njima suprotstavi vam se najbolje pokazuje kroz taj primer. Odgovornost nas drugih, ostalih, siguran sam da postoji.

B92: Jeste li vi upozoravali Zorana Djindjica posle tih nekoliko?

Popovic: Pa ja licno da, i mnogi od nas da. Ja sam bio osoba koja je isla Zoranu na zivce zbog toga sto sam se samo i iskljucivo time bavio. Kad kazem “iskljucivo” i “time bavio”, to je da sam ga samo na takve stvari upozoravao.

B92: Znaci, niste bili u sukobu sa Djindjicem pre nego sto je ubijen?

Popovic: Ne, nisam bio ni u kakvom sukobu sa Djindjicem privatno i licno. Ja sam sa Zoranom Djindjicem imao jednu pauzu u komunikaciji i saradnji koja se desila oktobra meseca 2002. godine, kada sam ja napustio posao kojim sam se bavio, jer vise nisam mogao zdravstveno to da izdrzim, a bio je jedan trivijalni povod koji me je iznervirao, koji se desio u vladi. Ja sam njemu rekao da ja vise ne zelim da se bavim poslom sefa Biroa za komunikacije i da radim taj posao koji radim. Nije mu bilo prijatno to sto sam ja to uradio. Nije mu odgovaralo, jer je stalno vodio racuna o tome, ne zato sto sam ja njega nesto kao prijatelj tada izdao, ne, nego jednostavno zato sto mu nije odgovaralo da se desavaju stvari koje nisu pod njegovom kontrolom. Ja sam vladu tad napustio, otisao sam iz zemlje i bio sam dva meseca odsutan. I u tom periodu, tih dva meseca komunikacija izmedju njega i mene je bila retka. Mi smo se culi samo dva ili tri puta, ali smo se posle toga, kad smo se videli, dogovorili da taj moj… Prihvatio je to da necu vise da se bavim tim poslom, sto mislim da je i njemu tad odgovaralo, jer je oko mene vec stvorena prica da sam neko ko je strasno negativan i ko vrsi pritisak na medije itd. Nisam ja to radio zbog Bebe Popovica nego naravno zbog vlade i Zorana Djindjica, ali svejedno. Bolje je jednim udarcem dve muve super da se rese, em sto ja necu biti tu, vise niko nece moci da prica oko medija, em sto cu moci da se bavim nekim drugim stvarima, em sto je to moj izbor. Naravno da nisam bio u sukobu. A kako sam mogao da budem u sukobu ako sam s njim proveo Novu godinu?

B92: I desava se ubistvo. Vi se vracate u vladu. Ali, odakle se vracate? Znaci, vi tad niste bili vise u Birou ili?

Popovic: Ne, ne vracam se u vladu, ja sam u vladi bio, ali se vracam na eksponiranu funkciju…

B92: Niste bili neki prethodni period.

Popovic: Malopre sam vam objasnio. Ja sam oktobra meseca Zoranu Djindjicu rekao da ne zelim vise da se bavim poslovima Biroa za komunikacije. On je to prihvatio. Mi smo se krajem decembra dogovorili da ta neka funkcija koju ja budem dalje radio i kad budem bio u vladi bice ta neka tu njemu bliska, videcemo, definisacemo jos kakva. Formalno sam ja jos bio na mestu sefa Biroa za komunikacije. I kao sto imate ministra koji podnese ostavku, ali do postavljenja novog ministra on obavlja tu funkciju. Ja nisam operativno tu funkciju radio dva ili tri meseca. Radila je moja zamenica, zato sto je to jedna tehnicka funkcija. Taj kontakt sa medijima nisam obavljao ni dok sam bio na mestu sefa tog Biroa. Ali se po ubistvu Zorana Djindjica vracam na eksponiranu funkciju predstavnika tog Biroa u kontaktima sa medijima, zato sto sam formalno i dalje bio sef tog Biroa. Ne vracam se zbog toga sto sam bio na mestu sefa Biroa nego zato sto nije postojao niko drugi koji je bio spreman da taj posao radi. A taj posao je bio neophodan policiji da bi mogla da sprovede istragu onako kako je htela.

B92: Popovic tvrdi da je potpuno izmisljena prica da je Zoran Djindjic njega izbacio iz vlade cetiri meseca pre nego sto je ubijen. “Objasnio sam vam da od oktobra do decembra nisam bio u zemlji, da sam otisao iz vlade. Ali, kada sam se vratio resili smo nesporazum koji smo imali dogovorom da vise necu obavljati funkciju sefa Biroa, ali sam to formalno i dalje ostao.”

Popovic: Poslednji taj zajednicki privatni period koji smo on i ja proveli, docek te 2003. godine i tih 10-15 dana koliko smo bili u Brazilu, izmedju ostalog smo i otisli da bi razgovarali na temu – kako i na koji nacin ce on da zavrsi tu borbu protiv kriminala? Jer je posle dizanja Difensa u vazduh on shvatio da se zakasnilo sa smenom Bracanovica i Andrije Savica, da je to moralo da se uradi mnogo ranije, i trazio je tog dana da budu smenjeni, sutradan ujutru. Ja sam bio tu kad je trazio da se sutradan ujutru smene. Medjutim, opet to tehnicki nesto nije moglo. I mi smo posvetili tih 15 dana iskljucivo u razgovorima… Njemu je tad bilo potpuno sve jasno sta se desava. I sve ono sto je mislio da je pricao o teoriji zavere i da se stvari desavaju zato sto su takve… On je bio covek koji je verovao da se uvek lose stvari ne desavaju zato sto to neko hoce, a dobro je zato sto to nece, nego da to nekad mogu da budu i slucajnosti. Shvatio je da to bas nije tako.

B92: Da je Zoran Djindjic bio ozbiljan kada je porucio da ce 2003. godina biti godina borbe protiv organizovanog kriminala, mozda najbolje pokazuje cinjenica koja se saznaje tek danas. U maju mesecu 2002. godine prilikom posete Zorana DJindjica Engleskoj iz susreta sa Tonijem Blerom postignut je dogovor da engleska vlada i njihove obavestajne sluzbe konkretno pomognu toj borbi.

Da li je formirana nekakva posebna grupa, nesto sto je bilo pod kontrolom Engleza, koja se ovde bavila…

Popovic: Nije formirana nijedna grupa koja je bila pod kontrolom Engleza. Postojala je jedna specijalna jedinica pri odeljenju Uprave i borbe za organizovani kriminal. Problem veliki…

B92: Znaci, u okviru MUP-a.

Popovic: Da, u okviru MUP-a, ali je ona formirana od nasih ljudi, pripadnika MUP-a, koji su prethodno isli na kurs, obuku i trening kod Engleza.

B92: Da li je to bilo pod kontrolom Engleza?

Popovic: Ona je bila pod kontrolom MUP-a u koordinaciji sa predstavnikom engleske sluzbe. Njihov zadatak je bio da pomognu onom delu MUP-a koji se pripremao za borbu s organizovanim kriminalom. Kad kazem to mislim na Zemunsko-surcinski klan. Ali, iz razloga sto je na celu BIA bio clan te grupe, i zbog toga sto su sve akcije koje bi UBPOK ili Beogradski centar ili bilo ko pokusao da sprovede u delo vrlo brzo zavrsavale tako sto su bile provaljene, onda je bilo dogovoreno da se napravi jedna grupa za cije ce upravljanje da zna samo nacelnik tog odeljenja, sto je tada bio Knezevic, i predsednik vlade.

B92: Nije znao ni ministar policije?

Popovic: U prvom trenutku nije znao ni ministar policije, u prvom trenutku kad je to dogovoreno. Ali, to je bila faza pripremanja, ne kad su poceli da rade. Pripremne radnje su trajale sedam, osam ili devet meseci. Medjutim, problem je bio sto je tada na celu tog odeljenja bio covek u ciju lojalnost i u ciju sigurnost nismo bili sigurni, mislim na Knezevica. A ispostavice se kasnije, narocito kod rada Anketne komisije Zarka Koraca, da je on jedan od ljudi koji je najvise opstruisao proces borbe protiv te Zemunsko-surcinske grupe.

B92: Milorad Bracanovic i u to vreme zamenik nacelnika BIA Andrije Savica, njih dvojica su na te funkcije postavljeni posle pobune “crvenih beretki”, kada je Zoran DJindjic, kako se ispostavilo, bio prinudjen da napravi kompromis i ispuni zahteve JSO-a. To je, medjutim, kako mnogo tvrde, bila velika greska, jer su pripadnici Surcinskog i Zemunskog klana preko svojih ljudi u BIA bili obavesteni o svemu sto policija radi. Oni su smenjeni tek dva meseca pre ubistva premijera Srbije.

Popovic: Akcija pripremanja hapsenja Zemunskog klana traje par meseci duze, ali traje tako sto interventna brigada Milana Obradovica s vremena na vreme odlazi u Silerovu ulicu. Pa zatvori Silerovu ulicu, da im pokazemo da ih se ne plasimo. Odu u Silerovu ulicu, oni ne izlaze, ne pojavljuju se. Pratimo ih, imamo informacije o njima. Oni znaju da su svi na merama. Bracanovic im je dao podatke da su svi na merama. Dusan Spasojevic uzima svoj mobilni telefon da bi pokazivao da zna da su svi na merama, i taj telefon daje najpoznatijoj narodnoj pevacici u zemlji, da ona s tim telefonom razgovara. I policajci dok snimaju te razgovore i stenograme slusaju, u stvari, njene razgovore. Desetine tako nekih sitnih akcija postoji, gde i mi i oni znamo da se priprema dan konacnog obracuna.

B92: Da li je tacno da ste vi pisali saopstenje istog dana, kada je objavljenja poternica dva sata…

Popovic: Ko stoji iza ubistva Zorana DJindjica? Da, tacno, ja sam pisao.

B92: Kako ste znali odmah dva sata posle ko sve stoji, toliko sigurni da ste mogli da objavite i poternicu?

Popovic: Pa, evo, odgovorio sam vam i pre nekoliko minuta, rekao sam i malopre.

B92: Posle slucaja “Bagzi” ste rekli, ali vi ste objavili poternicu…

Popovic: Posle slucaja “Bagzi” smo bili potpuno sigurno ko to stoji. Da vam kazem, ubistvo Zorana DJindjica se desava kada vec 15 dana ne postoje pripadnici Zemunskog klana, nestali su. Kako su nestali? To treba da daju odgovore Misa Milicevic i njegov zamenik Zivaljevic.

B92: Zasto nisu uhapseni ranije? Ne bi nestali. Zasto se cekalo njihovo hapsenje?

Popovic: Zasto da budu uhapseni?

B92: Pripadnici su Zemunskog klana, znaci kriminalci.

Popovic: Pa nije postojao nijedan jedini element zbog cega bi oni bili uhapseni. Znaci, mi smo se pet meseci bavili iskljucivo i samo time – kako i na koji nacin cemo njih uhapsiti? Jedina mogucnost se nalazila u pokusaju ubistva Vuka Draskovica u Budvi, jer je to proces koji nije vodjen u Srbiji, vec je vodjen u Crnoj Gori. I onda bi mogli na osnovu toga sto taj proces nije vodjen u Srbiji, sto u Srbiji nisu lezali za to krivicno delo, da budu privedeni. I Zoran je napravio dogovor sa Milom i sa Crnom Gorom, da se taj predmet koji je vodjen u Budvi i koji je zatvoren prebaci nama, i da mi krenemo da ga procesuiramo. Paralelno sa tim smo cekali da Cume da izjavu specijalnom tuziocu. Donet je zakon krajem januara, pa je trebao da se nadje specijalni tuzilac, da se postavi specijalni tuzilac. Pa smo cekali postavljenje specijalnog tuzioca, pa onda odlazak specijalnog tuzioca kod Cumeta da da tu izjavu. Mogli smo ili na osnovu toga, jer je to po novom zakonu bilo moguce ili na osnovu tog procesa u Budvi. Oni kad su saznali sta mi radimo, jer su imali neuporedivo vise ljudi u vrhu drzave odnosno policije, bez obzira sto smo smenili Bracanovica i Savica – ali nisu Bracanovic i Savic jedini bili, videli ste kasnije kroz akciju “Sablja” itd, koliko je bilo vec njihovih placenika – onda su oni prakticno kad su saznali, apsolutno se sakrili potpuno i nestali.

B92: U vreme akcije “Sablja” i vanrednog stanja jedna od glavnih tema postaje – zasto je Vladimir Beba Popovic preuzeo stvari u svoje ruke, i ko je on da to uradi?

I tada je Kostunica rekao za vas da ste vi uzeli pravdu u svoje ruke. Dakle, kakva je bila vasa uloga za vreme akcije “Sablja”, vanrednog stanja?

Popovic: Moja uloga je bila tehnicka, rekao sam vam malopre.

B92: Jeste li bili samostalni u donosenju odluka ili ste samo…

Popovic: Ne, ja nisam donosio nikakve odluke.

B92: Nizasta se niste pitali?

Popovic: Ne. Ja sam sprovodio tehnicku realizaciju, koja je podrazumevala – sta je to sto je nama vazno… Kad kazem “nama” mislim na one koji su vodili akciju “Sablja”, na drzavu, na policiju, na BIA, na pravosudje, ko je u sve to bio ukljucen. Sta je nama vazno i na koji nacin nama javnost, javno mnjenje, moze da pomogne da bi ovo sprovodili brze i lakse? Jer, jasno vam je da za svaku akciju koju zelite da uradite bitna vam je podrska javnosti. I nije mi bila potreba da to radim, ali sam to prihvatio da radim iz razloga jer sam znao da je to vazno za posao i za istragu. I ono sto sam ja tu radio je bilo, saopstenja koja sam davao su bila ona koja sam ja dobijao od ljudi koji su vodili istragu. Moje nije bilo da proveravam da li je tacno ili nije tacno, da li to nekom smeta ili ne smeta. Moje je bilo da to na najbolji moguci nacin javnosti saopstim. Problem je sto rezultati istrage nisu isli u prilog kabinetu Vojislava Kostunice i njegovim savetnicima, i ljudima bliskim njemu, i sto sam ja to saopstavao.

B92: Na jednom od brifinga ste rekli, ne znam da li ste vi, ali je na jednom od brifinga u Vladi Srbije receno da je istraga dosla do najblizeg okruzenja Vojislava Kostunice, i tu se stalo.

Popovic: Tacno, to sam ja rekao.

B92: Pa jeste li vi svesni odgovornosti koju imate za takvu izjavu ukoliko ona nije tacna?

Popovic: Pa ne, ali ja to nisam izmislio.

B92: Ukoliko je tacna, i tad imate odgovornost, posto se nije islo do kraja.

Popovic: Ne, nemam odgovornost. Sad cu vam reci, nemam odgovornost. Ja sam sluzbenik vlade. Ja saopstavam ono sto dobijem od nadleznih organa vlade. Ja sam to rekao ne zato sto sam ja to izmislio nego zato sto je to meni receno da kazem, i zato sto je to bilo tacno, i zato sto je istraga u ubistvu Zorana DJindjica kako se otvarala dosla do jednog savetnika predsednika Kostunice, i to ne bilo kog nego savetnika za bezbednost. Dosla je do Kostunicinog sefa Vojne sluzbe bezbednosti. Dosla je do finansijera ili simpatizera stranke Vojislava Kostunice, i do jos desetine nekih likova cija imena nikad niste ni culi, koja se nisu pojavila, jer je odmah posle toga, dan posle toga ili dva dana posle toga, Kostunica odrzao odbrambeni sastanak u Skupstini grada, glavni odbor DS-a kao priprema za rat, gde je da bi se odbranio krenuo u napad na mene. Nije on trebao mene da napadne. On je trebalo da napada one koji su to meni dali, koji su taj podatak meni dali, koji su rekli da to kazem. Ali, bilo je mnogo zgodnije da se kaze: Sad cemo da kompromitujemo njega – jer, to je metodologija tih vojnih sluzbi – i ako uspemo da dokazemo, posto on inace nema neku politicku tezinu i politicku zastitu – jer ja nisam politicar – a vec smo uspeli u ovih prethodnih dve godine da ga kompromitujemo i satanizujemo dovoljno, i ako uspemo da dokazemo da je on covek koji laze i da je on los covek, i da on to sto radi tamo izmislja, onda cemo time dokazati da sve ovo sto se nama prica je neistina i laz. I taj njegov glavni odbor, i ta podrska koja je bila, i sve ono sto su mediji kasnije radili je bila odbrana Vojislava Kostunice. Meni je to bilo jasno kada je trazio da se sa mnom vidi Mauricio Masari i njegov pomocnik za medije DJovani Porta, iako se u prethodne dve godine sa mnom nikad u zivotu nije video, i nikad nije sreo, i nikad nista nismo imali potrebe da pricamo, niti ja njega, niti on mene. Ali, tad je trazio hitno da se vidimo, kao razgovor oko medija. Posle toga je odmah krenuo na pricu: ““Sta ce biti sa Kostunicom? Sta ce biti ako istraga dodje do Kostunice?”“ Ja kazem: ““Pa ne znam sta ce biti. Bice ono sto treba da bude.”“ ““Pa ne,”“ kao, ““ali ako se ispostavi da je on u to umesan?”“ Ja kazem: ““Sta ce biti? Bice kao sto bi bilo u vasoj zemlji.”“ ““Pa ne, znate, mi smo demokratska drzava… ali, vi ste ipak… Kostunica je glavni politicar.”“ I to je mene iznerviralo. Onda sam ja njemu rekao: ““Pa cekajte, ne razumem. Sta hocete da kazete? Da zbog toga sto mi nismo dovoljno razvijena drzava, onda ovde ne vaze pravila? Pa ako se ispostavi da je Kostunica umesan, onda kao nema veze? Bolje da pustimo sto je Kostunica umesan nego da dodju radikali na vlast.”“ I to je jedino kad sam ja ikad ista pomenuo, ali ne zato sto sam ja to hteo da pricam nego zato sto me je neko pitao. I dva-tri dana posle toga se pojavilo u ““Blicu”“ na naslovnoj strani, Kostunica… on je odgovorio – Ne mislim da trebam da budem uhapsen, ili tako neka glupost. I onda, odjedanput je pocela da se spinuje prica – Aha, hapsenje Kostunice, hapsenje Kostunice… I naravno, ko organizuje to hapsenje? Pa ja organizujem to hapsenje, jer ja sam to resio da mu se osvetim itd. Mislim, jasno je svakome ko hoce da razmislja da su to podmetacine, da su to gluposti, da su to besmislice, da je to kukanje da bi se sakrila istina. Umesto da ga neko pita da odgovara – sta su njegovi savetnici radili sa ubicama Zorana DJindjica? Kako je on to bas 12. marta prvo sto je izjavio rekao: ““Pa, eto, ja sam pricao… Kriminal, znate…”“ Hajde, koncentraciona vlada.

B92: Zasto ste Vojislavu Kostunici zabranili, kada je dosao u hram, da izjavi saucesce porodici DJindjic?

Popovic: Zabranio sam mu iz dva razloga. Prvi, sto smatram da je to bio cin vrhunskog cinizma i bezobrazluka, da dovede clanove kabineta koji su prethodno dve i po godine ili vec koliko iskljucivo i jedino radili na satanizaciji Zorana DJindjica, i da te ljude sad dovede na sahranu i da po onom starom obicaju u Srbiji – Pa nema veze sta smo govorili. Ali, eto, covek umro. Hajde sad, sta je bilo bilo je. Hajde da se dogovorimo. I druga stvar je sto on ne bi samo izjavio saucesce nego bi on ostao da stoji tu. Jer, ako se secate, tu nije bila samo porodica. Tu je bio deo gde je bila porodica i gde su bili politicari. I to je bio razlog sto ja njega nisam pustio da bude tu.

B92: Sta ste mu rekli?

Popovic: Ne, nisam njemu rekao nista, nego kad su krenuli on i njegovi clanovi kabineta, rekao sam: ““Ne moze.”“

Amfilohije Radovic u Hramu Sveto Save: Ubila ga je bratska mrznja kratkovida i slijepa, koja previdja vijecnu istinu da ko se maca masi od maca ce i poginuti.

B92: U hramu Svetog Save Anfilohije drzi govor, koji je mnoge u tom trenutku iznenadio. Nekako je bila procena da nije prikladan trenutku. Sledeci dan se pojavljuje pismo po novinama, odnosno odgovor Anfilohiju u ime porodice i prijatelja Zorana DJindjica. Je l” tacno da ste to pismo vi pisali?

Popovic: Tacno je, da. Pisao sam i to pismo ja. Napisao sam ga tako sto sam se konsultovao sa Ruzicom oko tog pisma. Morao sam da mu odgovorim na taj njego sraman cin koji je on uradio. Prvo, on se pojavio bez dozvole tamo.

B92: Kako bez dozvole?

Popovic: Pa bez dozvole. On se pojavio, u stvari… On je patrijarh Srpske pravoslavne crkve. On upravlja pravoslavnom crkvom. On ima najvisi cin medju oficirima vladikama, posto je Srpska pravoslavna crkva, nazalost, u poslednjih desetak godina postala jedna paramilitarna organizacija kojom upravljaju ziloti, koji su u medjuvremenu kroz ove ratne godine postali oficiri Srpske pravoslavne crkve. I on ima najvisi cin, to je cin pukovnika. I onda, ne samo sto se pojavio nepozvan, nego sto je uzeo za sebe da cita govor koji je bio unapred pripremljen. To je govor koji je unapred pripremljen.

B92: To su jake optuzbe, na osnovu cega se to tvrdi.

Popovic: Pa jesu. Ja stojim iza toga imenom i prezimenom. I smatram da je jedan od ljudi koji su odgovorni za stanje u kojem se drzava danas nalazi, taj covek, vladika sa masinkom i sa kalasnjikovim. To su ljudi koji su zastitinici Karadzica i Mladica. To su ljudi koji su nesrecni sto nismo pobili pet miliona balija i cetiri miliona ustasa. Oni su zato nesrecni. Oni zato mrze Milosevica, ali su mu na kraju ipak oprostili, jer ipak ih je dovoljno pobio. On je dosao na sahranu predsednika vlade i odrzao politicki govor, koji je bio napad na Zorana DJindjica.

B92: Sta vam znaci unapred pripremljen govor?

Popovic: Unapred pripremljen govor znaci govor…

B92: Je l” to procenjujete ili imate neke…

Popovic: Ne, ja to govorim figurativno, zato sto je on zastitnik tih ljudi koji su ubili Zorana DJindjica, on je deo njih. Ja ne tvrdim da je on znao da ce Zoran DJindjic biti ubijen. I ne tvrdim da je jedan od onih koji se veselio i radovao, kakvih popova po Srbiji je bilo, ako se secate, koji su 12. marta pucali iz pistolja i pili rakiju, jer je Zoran DJindjic bio ubijen. Ne tvrdim da je to, ali je jedan od onih koji pripada tom krugu ljudi, koji je smatrao da je Zoran DJindjic izdajnik. I njegov govor… Uzmite njegov govor, pa procitajte danas njegov govor. Otprilike njegov govor je – Dobro, posto si ti bio dete srpske crkve, eto, mi oprastamo i tebi, ali da ti kazem… I zato sam napisao to pismo, i zato sam mu odgovorio, zato sto sam smatrao da ne moze da ostane to njegovo poslednje. I za to sam imao dozvolu Ruzice.

B92: Da li su bila planirana politicka hapsenja, odnosno hapsenja politicara za vreme akcije “Sablja”, konkretno – Kostunice, Covica itd?

Popovic: Bila su planirana hapsenja svih koji su umesani u ubistvo Zorana DJindjica. A da li su oni bili popovi, politicari, kriminalci, to nije vazno, i to nije bitno. Prema tome, prica o politickim hapsenjima je izmisljena i nametnuta prica da bi se jedan broj ljudi koji su uhapseni tokom akcije “Sablja” i za koje nije uspelo da se dokaze da su direktno u tome bili ukljuceni, sto ne znaci da nisu – ne znaci da jesu, ali ne znaci ni da nisu – i koji su… Jer, nije zgodno da vas uhapse u akciji gde se hapse ljudi koji su ucestvovali u ubistvu predsednika vlade jedne drzave. To nije zgodno ni za koga. I onda je bilo mnogo lakse da se izmisli prica – Pa ne, ja sam politicka zrtva. I danas cujem da su svi politicke zrtve. Politicka zrtva je jedna pevacica. I ona se danas pojavljuje kao politicka zrtva, samo sto ne kaze javnosti da je ona bila u super bliskim odnosima i kontaktima dnevnim sa ljudima koji su tri meseca pripremali ubistvo Zorana DJindjica, i ona je bila svakodnevno s njima. Ne kaze da je telefon glavnog od njih, vodje, kad je policija krenula da ga slusa bio kod nje, i da je on rekao – Evo ti telefon, da koristis moj telefon, posto policija slusa, da bi lozila one policajce. Nije rekla da je trebala da bude jedna od osoba koja je trebala da pomogne kad se napravi jos jedna otmica, i da ona bude posrednik, posto je te ljude poznavala. Nije rekla da je trebala da bude alibi kad se ubije Zoran DJindjic, da se u njenoj kuci ljudi kriju, jer to nije zgodno. Nije zgodno da se to kaze. Mnogo je zgodnije da se kaze – Ja sam politicka zrtva.

B92: Tokom akcije “Sablja” sve do danas nije otkrivena ta politicka pozadina o kojoj se toliko govorilo. Zasto?

Popovic: Jedan od razloga je taj sto otkrice ubistva Zorana DJindjica, odnosno inspirator ubistva Zorana DJindjica, podstrekaca, organizatora, onih koji su davali tu podrsku, podrazumeva otvaranje 60 i nesto godina cvrsto cuvane price, koja je prezivela od Staljina, pa Slobe, pa evo do dan danas, i sto su oni toliko jaki i toliko mocni, i sto su oni toliko infiltrirani u ovo drustvo.

B92: Ko?

Popovic: Ta organizacija koja stoji iza toga, koju cini Vojna sluzba bezbednosti kao stozer te grupe, kojoj u poslednjih desetak-15 godina pripada i Srpska pravoslavna crkva, kojoj pripada Akademija nauka. Znaci, sve institucije od najveceg poverenja gradjana, kojoj pripadaju tajkuni iz Milosevicevog vremena, kojoj pripadaju ratni zlocinci koji su prethodnih deset godina klali, ubijali, pljackali, otimali i kojoj pripadaju ratni profiteri.

B92: To je vas odgovor na pitanje koja je politicka pozadina?

Popovic: To nije odgovor, to je odgovor na pitanje – ko su ti ljudi i zasto se ti ljudi medjusobno stite.

B92: Da, ali pitala sam vas zasto nikada nije otkrivena politicka pozadina o kojoj se toliko govorilo? I ko je ta politicka pozadina?

Popovic: Zato sto to podrazumeva otvaranje vojske i otvaranje vojne Sluzbe bezbednosti.

B92: Pa sta?

Popovic: Pa ko to da uradi? Kako to da uradi? Jedan od razloga sto je Zoran DJindjic ubijen je sto je za pet dana Zoran DJindjic trebao da preuzme vojsku i vojnu Sluzbu bezbednosti i sto bi se za 10, 15, mesec, dva ili tri otvorilo skoro identicno kao sto je pocelo da se otvara ili otvoreno je kad smo preuzeli Sluzbu drzavne bezbednosti. Izmedju te dve organizacije ne postoji nikakva razlika.

B92: Da li hocete da kazete da vojska stoji iza ubistva Zorana DJindjica?

Popovic: Kako ne? Hocu da kazem, kako ne?

B92: Pa, na osnovu cega to tvrdite?

Popovic: Kako mislite na osnovu cega?

B92: Imate neke dokaze za to ili to tako ste analizirali pa dosli do zakljucka?

Popovic: Pa, dosao sam na osnovu desetina zakljucaka do kojih svako moze da dodje ako hoce da dodje.

B92: Dobro, ali onda ste odgovorni sto nam to niste saopstili ranije.

Popovic: A sta da vam saopstim? Ja ne znam ko je konkretno. I sta to znaci vojska? Pa, sigurno nije neki castan pukovnik iz Uzica koji je komandant neke tamo jedinice, nekog garnizona i koji ima platu 3.000 ili ne znam cega, 4.000 dinara, sigurno nije on, sigurno ne mislim na njega. I sigurno ne mislim na nekog sluzbenika vojske koji ide u institut nemam pojma koji i casno radi, nego mislim na onaj olos i sljam koji je u prethodnih 15-20 godina uspeo da dodje do pozicija bez znanja, bez kvalifikacija, preko rodjackih, kumovskih, bosanskih, zavicajnih, partijskih veza. Aca Tomic, nacelnik vojne Sluzbe bezbednosti, jedan neuspesni vojnik, jedan potpuno neuspesni bezbednjak koji spletom nekih zivotnih okolnosti dolazi u upravu grada. Covek koji tri puta dezertira sa Kosova tokom bombardovanja, znaci triput dezertira, bezi tokom bombardovanja sa Kosova, ali ga Aca Vasiljevic ne smenjuje nego ga salje u Novi Pazar. Koji posle toga iskoristi priliku i vezu sa Ljiljanom Nedeljkovic da se dodvori Kostunici, da postane njegov glavni i najvazniji covek. Napada Zorana DJindjica, organizuje tekstove, afere, sve zivo radi. Imate posle pobune crvenih beretki da je njegov zamenik general, zaboravio sam kako se zove, Perovic ili slicno nesto tome, podneo ostavku zbog toga sto mu je rekao da ne zeli da bude servis, vojska ne zeli da bude servis Ljiljane Nedeljkovic i Vojislava Kostunice, jer su direktno bili ukljuceni u pobunu crvenih beretki i rekli su Legiji – nemoj da brines, mi se u to necemo mesati. To je covek koji je mesec dana ili dva meseca pred ubistvo Zorana DJindjica se vidjao sa ubicama Zorana DJindjica, to je covek koji tvrdi danas da je vojna Sluzba bezbednosti imala informaciju da je prsten bezbednosti oko Zorana DJindjica popustio. Zasto tu informaciju nije dao? Tvrdi da je poslao ali je nema, on ima kopiju u Sluzbi bezbednosti. Pa se upetljao u lazi je je rekao da je to informacija koju je on dao u decembru 2002. godine, a nije tacno. Taj podatak se pojavio februara 2003. godine.

B92: Aca Tomic je uhapsen u akciji Sablja, pusten i ne postoji optuznica. Je li on uhapsen na politickoj osnovi ili…?

Popovic: Ne, nije i specijalni tuzilac je optuznicu protiv njega i protiv Bulatovica i ostalih povukao kao deo politicke nagodbe, politickog dila da ostane na tom mestu, a tuzilac je iskoristio jedan element da u toj podignutoj optuznici protiv njih nekoliko tu ima, da tako kazem, najmanje materijala za nastavak sudskog gonjenja. I tu je, delimicno ga razumem, i razlog sto je to tako, sto je dan nakon njihovog hapsenja prakticno zaustavljena akcija Sablja. Akcija Sablja nije zaustavljena onog dana kad se akcija Sablja zavrsila, nego onog dana, kad je Kostunica u nedelju 13. aprila odrzao taj svoj cuveni ratnicki govor, a kada je u ponedeljak, 14. aprila na kolegijumu Vlade Srbije, svi bili manji od makovog zrna, otprilike – ono, jako, kao gde smo usli u ovo, zasto to sad radimo, zasto to politika, nemoj to da radimo i od tog trenutka, od tog 14. aprila, mozda je vanredno stanje trajalo ne znam jos koliko, deset dana, mesec dana, ne znam, nije ni vazno, prakticno istrage vise nije bilo. Sa tim ljudima niko nije razgovarao. Oni su dali svoje izjave, njih su pitali i rekli – ej, sta je bilo, oni rekli, prvo su nesto slagali kao sto znate, oni su lagali da nisu, pa onda jesu, pa kao mi smo se videli ustvari poslovno, nismo se videli poslovno i dobro, sta imate da kazete – nemam da kazem nista. I drzani su u zatvoru narednih 15 dana i niko ih nista nije pitao. Pa, i ove prethodne da niko nista nije pitao i oni isto tako ne bi priznali.

B92: Demokratska stranka Srbije vas je tada optuzivala, odnosno Vladu Srbije za vreme vanrednog stanja da krsite ljudska prava i da ste uveli pritvor od 60 dana, ukinuli pravo na advokata i tako dalje. Mislim, logicno, zasto ste to radili, zasto ste ukinuli pravo na advokata?

Popovic: Da vam kazem, vrlo malo se razumem u ljudska prava da bih to mogao da komentarisem, da bih o tome mogao da pricam. Niti sam ja uvodio taj zakon, niti sam uvodio te norme i ta pravila, znam ono sto znam kao obican gradjanin koji prosudjuje i zakljucuje na osnovu elemenata koje ima,a to je da su to uveli ljudi na osnovu nekog elementa zakona, a da su stranci koji su dosli to videli i rekli – to je apsolutno sve u redu i primili su nas u Savet Evrope u sred vanrednog stanja. I verujem da je to sto me vi pitate ili sto drugi pokusavaju da podmetnu ili sto, ne znam, Vucetic pokusava da kaze da to ustvari nije u redu, ja verujte mi, verujem vise ljudima iz Saveta Evrope, ne zato sto ne verujem nasim ljudima, nego sto kad su takve stvari u pitanju, ljudska prava ili tako, vise verujem jednom predsedniku suda iz Strazbura nego jednom Milosevicevom sudiji, Slobi Vuceticu, koji danas izigrava nekog velikog demokratskog sudiju.

B92: Mislite da je normalno da se ukine pravo na advokata, cak i u vanrednom stanju?

Popovic: Pa, rekao sam vam, nisam dobar sagovornik, ja o tome ne mislim, zato sto stvarno ne znam, ali vam kazem…

B92: Pa, kako to bas samo za to da ne znate nista?

Popovic: Pa, ne, ne znam za ljudska prava, uglavnom sve znam, ali..

B92: Ljudska prava vas ne zanimaju?

Popovic: Pa, ne da me ne zanimaju, nego nisam strucan da mogu da komentarisem, pritom nije tacno da oni nisu imali advokate, imali su advokate samo su imali advokate po sluzbenoj duznosti. Znaci, imali su advokate, nije da nisu imali advokate, a nisu mogli da imaju advokate placenike mafije, koji brane okrivljene ne zato sto se razumeju u pravo, nego zato sto imaju kontakte preko svojih ljudi u medijima, na ovoj televiziji, na onoj televiziji, jer ce sutra da se pojavi na naslovnoj strani sta je rekao taj i taj advokat i nece biti – ubio Zorana Zvezdan Jovanovic ili ovaj ili onaj, nego ce biti na naslovnoj strani – sta mi se setaju ispred puske. Eto, takvi su advokati ukinuti. Znaci, nije tacno da nisu imali advokate, imali su advokate svi po sluzbenoj duznosti.

B92: Jedna od optuzbi je bila i ubistvo Dusana Spasojevica i Mileta Lukovica, policija je saopstila da su oni ubijeni prilikom hapsenja zato sto su pruzali otpor. Demokratska stranka Srbije je tvrdila da su ubijeni da bi se prikrili dokazi i da ne bi oni progovorili.

Popovic: Da vam kazem, odgovoricu vam, ali sta je sve Demokratska stranka Srbije tvrdila i sta je sve ta stranka pricala u poslednjih deset godina i sta se posle toga stvarno desilo, potpuno je besmisleno da o tome komentarisem.

B92: Zasto su ubijeni Dusan Spasojevic i Mile Lukovic?

Popovic: Ubijeni su, isto znam koliko znate i vi. Znam eto samo jedan detalj vise nego sto znate vi, ali mislim da to vecina gradjana uglavnom zna, da je prilikom napada na tu kucu u kojoj su se krili doslo do jedne greske i do procene da li je kuca A ili je kuca B i oni su napali kucu A i uleteli u kucu A i onako drali se, vristali i tako dalje, medjutim ispostavilo se da je to pogresna kuca, komsijska kuca bila, mislim ta neka vikendica koja je bila prazna i da su onda u panici da su ovi to culi i da su poceli da beze, krenuli i u toj brzini tu dvojicu nasli tu negde u toj sumi ili vocnjaku ili gde je to bilo i pobili. Nikakva prica, nikakve gluposti da su negde na drugom mestu, bar ako su to rekli, ako je to neko radio onda je to vrhunski sakrio od nas, ali sam siguran da je to tako kao sto je bilo. Prema tome, to je jos jedna od podmetacina, pokusaja opstrukcije Sablje. Opstrukcija Sablje je bila da se dokaze, sustina je da se dokaze da Zoran DJindjic nije ubijen kao predsednik Vlade, jer ako je Zoran DJindjic ubijen kao predsednik Vlade onda je to politicki atentat, pokusaj puca, a iza pokusaja atentata i pokusaja puca ne moze da stoji druzina koja se bavi trgovinom droge, mora da stoje neke politicke strukture.

B92: Dobro, niste mi rekli koja je politicka pozadina?

Popovic: Ubistva Zorana DJindjica? Ja nemam dilemu da su to ljudi koji su bliski Vojislavu Kostunici, nemam nikakvu dilemu da je Vojislav Kostunica bio politicki kisobran te grupe.

B92: To je opet ozbiljna optuzba.

Popovic: Pa, jeste, pa ozbiljno je i ubistvo predsednika Vlade. Nemam nikakvu dilemu da su krugovi, delovi, fakcije, kako god da to nazovemo vojske, Akademije, tajkuna Milosevicevih, ratnih zlocinaca, okruzenje Ratka Mladica, Radovana Karadzica, Lukica, ostalih koji se kriju tu po Srbiji ili po Republici Srpskoj, patriotskih snaga Republike Srpske i onih koji su zajedno sa njima ostvarili bogatstvo i zele to bogatstvo, da sacuvaju bili ukljuceni na ovaj ili onaj nacin. Da li su oni to finansirali, davali novac, znali sad tacno sta se radi, da li su znali da se te pare daju za zastitu Karadzica, pa je zastita Karadzica podrazumevala ubistvo Zorana DJindjica, to je pitanje koje je trebalo da bude predmet suda, a ne razgovora sa mnom ili jedne osobe koja to moze da kaze. I isto tako nemam nikakvu dilemu, ali nikakvu da su celoj toj grupi i celoj toj organizaciji neku vrstu bilo podrske, bilo signala da ce precutno preko toga preci, davale i odredjene obavestajne sluzbe inostrane.

B92: Koje? Mislim, sad opet tvrdite nesto. A kad kazete – nemam dilemu, je li to zakljucujete na osnovu vase analize ili imate nekakve konkretne dokaze?

Popovic: Pa, zakljucujem i na osnovu svoje analize i na osnovu podataka i informacija koje sam imao. Reci cu vam samo jedan od podataka kakvih je bilo vec ne znam koliko. Mene je septembra meseca 2002. godine, znaci to je 7-8 meseci pre ubistva Zorana DJindjica, pozvao na rucak ambasador jedne velike zapadnoevropske drzave i onda me pitao sta znam o tome da se priprema atentat na Zorana DJindjica. Ja sam rekao – ne znam nista, koji atentat, mislim posto su to informacije koje dobijamo dnevno, znaci svakodnevno, bilo da dolaze zvanicno kroz neke policijske informacije, bilo da dolaze ovako nezvanicno, sa ulice. On je rekao – ne, ne, nesto kao da se priprema i da je u to umesana vojska, ne vojska da je umesana tako sto je umesana zvanicno, dao ministar vojske naredbu da se to radi, nego normalno odredjeni nezadovoljnici Miloseviceve takozvane patriote, frakcije, struje, kako se vec to zove, kako to sve vec u istoriji izgleda i tako dalje, kao i sve atentate u kojima su ranije ucestvovale vojske, pa nije radila cela vojska, nego je radio pojedini puk, pojedine jedinice i tako dalje. Ja sam rekao – ne znam, nemamo nikakav poseban podatak o tome, on je rekao – mi, misleci ne na njega i njegovu drzavu, a on je inace ambasador obavestajac, jedan od tih vrlo znacajnih, rekao je – mi zapadne diplomate dobijamo neke informacije i to vise nije samo ono sum, da Rusi i ruska obavestajna sluzba, opet kad kazem ruska obavestajna sluzba ne mislim na zvanicno, nego neke delove ruske obavestajne sluzbe, sa njima oko toga vrlo aktivno ucestvuju i rade. To je bilo 7-8 meseci pre ubistva Zorana DJindjica. Ja sam normalno o tom razgovoru obavestio i Zorana, ali i Sluzbu drzavne bezbednosti. Medjutim, u to vreme Sluzbom je upravljao Andrija Savic i Bracanovic i to je bila jedna od stotine informacija koja se zavrsila.

B92: Jel” postoji negde ta vasa izjava?

Popovic: Pa, kako ne? Svakako da postoji, moram da vam kazem, postoji i taj ambasador i zna se ko je ambasador, ja nisam to rekao kao i vama, ja to ne govorim iz razloga postovanja nekih pravila koji postoje u toj medjusobnoj komunikaciji, ali se zna i ko je covek i kada mi je to rekao i tako dalje, i tako dalje. Prema tome, rekao sam vam jedan od podataka kakve smo mi imali i nemoguce je bilo, ako je bilo nemoguce nama, kad kazem nama mislim na Vladu Zorana DJindjica i mislim na MUP da imamo te podatke, mi to nismo imali zato sto nismo imali svoje ljude, zato sto mi nismo imali svoju sluzbu. Zoran DJindjic je predsednik Vlade koji nije imao svoju sluzbu, Zoran DJindjic nije imao svoj MUP, nije ga imao ni Dusan Mihajlovic. To je bilo vise njihovo nego sto je bilo nase i prirodno je da te podatke nismo imali. Nemam dilemu da je te podatke imala vojska. Znaci, ja to ne mogu da dokazem, ali ja znam da su oni te podatke imali.

B92: A kako znate?

Popovic: Pa, znam, kako da vam kazem, znam, bavili su se Zoranom DJindjicem.

B92: Pa ne, ali vi sve kazete – znam, nemam dilemu da Vojislav Kostunica je bio politicki kisobran.

Popovic: A ko je mogao da bude politicki kisobran?

B92: Pricate na osnovu neceg konkretnog ili…?

Popovic: Pa, kako, sta treba da bude jos konkretnije od toga da su Zorana DJindjica ubili ljudi koji su sa Kostunicinim savetnicima odrzavali kontakt, da su ga ubili ljudi koji su napravili pobunu godinu dana pre toga, koju je Kostunica podrzao. Da su napravili pobunu ljudi koje je podrzavao Zoran Sami i odlazio da se s njima vidja.

B92: Dobro, ali i vi se bili u kontaktu sa ljudima, ne mislim vi licno, ali Vlada Srbije je odrzavala kontakt sa ljudima koji su ubili premijera.

Popovic: Kako smo odrzavali kontakte?

B92: Pa, sa Legijom niste bili u kontaktu?

Popovic: Pa da, ali ne u vreme kad je Legija pripremao ubistvo Zorana DJindjica i ne na nacin na koji je to radio Kostunica. Mi smo s njim imali kontakt u jednom periodu kad je on bio sluzbenik Vlade, ako to mogu tako da kazem, jer je bio sluzbenik jednog dela kojim je upravljala Vlada.

B92: Milorad Ulemek Legija penzionisan je u julu 2001. godine posle incidenta koji je napravio u klubu Stupica. Prema do sada raspolozivim informacijama, tada prestaju zvanicni kontakti premijera Srbije sa Miloradom Ulemekom. Bivsi komandant JSO-a danas je prvooptuzeni za ubistvo Zorana DJindjica, a bivsi nacelnik DB-a Jovica Stanisic, u cije vreme je Legija doziveo svoju najvecu promociju, uhapsen je odmah posle ubistva premijera Srbije.

B92: Jovica Stanisic i Franko Simatovic su uhapseni dan posle ubistva Zorana DJindjica, ali nisu ispitani apsolutno o ubistvu Zorana DJindjica. Zasto?

Popovic: Nije tacno da s njima nisu obavljeni razgovori, obavljeni su razgovori i sa jednim i sa drugim. I on je dao izjavu na deset strana prilikom svog hapsenja, samo je u toj izjavi lupetao nesto, pricao je neke budalastine, gluposti o meni, nemam pojma, o nekim pricama izmisljenim i tako dalje i tako dalje. Pravio se nevest, da ne zna nista o cemu se radi, da on ne zna ni Legiju, ni JSO, ni nikoga, nista on ne zna, i on i Frenki i tako dalje. On je umirao jer se plasio da je to pitanje Haga, da je on uhapsen da bi bio isporucen Hagu, ali kasnije sam cuo kao i vi sto ste culi, da je neko rekao – pa, ko je smeo da ispita otprilike Jovicu, kao ko sta da pita Jovicu, on je bio autoritet za njih. Andrija Savic je njega zvao svaki dan ili svaki drugi dan da ga pita za neku akciju koju je trebao da radi, sigurno i Bracanovic. Tako da to je sve sto znam zasto nije.

B92: Kako sada o svemu ovome, akciji Sablja, vanrednom stanju ne znate nista, odnosno znate samo ono sto i mi znamo, a nije logicno kada u obzir uzmemo cinjenicu da ste bili to sto ste bili za vreme Zorana DJindjica? Znaci, bavili ste se nekim vrlo vaznim poslovima, nemoguce da kada je ubijen vas dobar prijatelj i premijer, da se vi malo vise niste bavili nekim stvarima.

Popovic: Da vam kazem, vi mene pitajte za cinjenice, za materijalne stvari, ja cu vam za svaku od njih odgovoriti. Ne mogu vam govoriti za neke spiritualne stvari, tipa zasto nije ispitan Jovica Stanisic.

B92: Da, ako je uhapsen dan posle ubistva Zorana DJindjica…

Popovic: To je pitanje za neposrednog rukovodioca grupe, ne znam kako se to zove u policiji.

B92: Da li je tacno da niste znali sta cete sa Stanisicem i Frenkijem, ne mislim vi licno, nego Vlada kao takva, i da ste onda vi pozvali Hag i insistirali da se malo ubrza to objavljivanje optuznice kako biste ih poslali u Hag?

Popovic: Mislite ja, Vladimir Popovic?

B92: Da, Vladimir Popovic.

Popovic: Ne, nisam ja pozvao Hag i nisam imao kontakte sa Hagom. Povod o tome lezi, cuo sam i pre nekoliko dana na drzavnoj televiziji promotera Jovice Stanisica, ovog jednog kojem je rat samo dobro u zivotu doneo, Brane Crncevica, kako se Jovica Stanisic video sa ljudima iz Haskog tribunala na molbu Demokratske stranke i Zorana. A prica je potpuno, potpuno obrnuta. Jovica Stanisic je jednom prlikom zamolio Zorana, da li on moze da razgovara sa Karlom del Ponte da je pita da li je tacno da je on na spisku, nije na spisku i tako dalje, i ako vec jeste, da li bi on mogao s njom da se vidi i da tu probaju nesto da se dogovore. I bio sam prisutan kad je Zoran DJindjic razgovarao sa Karlom del Ponte u njegovom kabinetu posle zvanicnog sastanka, ostao je par minuta i rekao – da vam kazem, Jovica Stanisic culi ste za njega – da, jesam, znate, eto, on tu kao nesto nama pomaze, da li bi vi mogli i tako dalje, i ona je rekla – da, sto da ne, moji ljudi hoce da razgovaraju sa svima, oni razgovaraju, razgovarace i sa njim. I nekoliko meseci kasnije kad je ta bila prica da je on odlazio u Crnu Goru i da je trazio novac za advokate i pomoc oko saradnje da se preda Hagu, i kad sam se ja par meseci posle afere Gavrilovic prvi put posle toga video sa njim, video sam se iz razloga jer me je molio i trazio da mu organizujemo i da mu dovedemo islednike Haskog tribunala kod njega.

B92: On je vas molio?

Popovic: Tacno. I ja sam pozvao Dejana Mihova i razgovarao sa Dejanom Mihovom i Dejan Mihov je razgovarao sa Karlom del Ponte i sa ljudima iz Haga i posle jedno 4-5 dana je dosao odgovor da mogu da se vide i ja sam Dejana Mihova i jos jednog islednika, ne znam kako se zove, neki poznat ali sam zaboravio i jos jednog coveka, mislim da je to bio prevodilac, odveo kod Jovice Stanisica u stan i bio prisutan na tom prvom sastanku kad su se oni videli, bio prisutan sve vreme tih sat vremena koliko je to trajalo. Posle toga je on nastavio da se vidja sa ljudima iz Haskog tribunala i da sa njima saradjuje i sa njima se vidja desetine i desetine puta. I ono sto sam samo jednom prilikom cuo od Dejana Mihova, jer vrlo brzo posle toga se desila pobuna crvenih beretki i posle pobune crvenih beretki mi vise nikad nismo rec progovorili sa Jovicom Stanisicem ni Zoran DJindjic ni ja. I cuo sam posle toga od Dejana Mihova da su snimili stotine i stotine sati materijala sa Jovicom Stanisicem, ali da ih uglavnom pravi lude, da nema pojma ni o cemu, da nije ni cuo za crvene beretke i tako dalje. To je sve sto znam.

B92: Rekli ste da vi niste imali nikakve veze sa odlaskom Jovice Stanisica i Franka Simatovica u Hag, da li mozete da nam kazete da li je tacna ta prica da je neko iz Vlade Srbije putovao u Hag tajno u tom periodu pre odlaska Stanisica i Frenkija?

Popovic: Mogu da vam kazem, da, tacno je, putovali su Dusan Mihajlovic i Goran Svilanovic, jedne noci su otisli ne znam cijim avionom nesto kasno i vratili su se sutradan ili iste noci ili sutradan ujutru. Mislim, bilo je tajno za mene, bilo je tajno za javnost, pretpostavljam da nije bilo tajno za predsednika srpske Vlade ili predsednika savezne drzave ili vec koga, ciji su oni sluzbenici. Ja sam se video sa Dusanom Mihajlovicem dan posle toga i on mi je rekao da su bili u Hagu nesto, ali otprilike, ne znam, ne secam se, Sreten Lukic, razgovori, to vrlo vazno, osetljivo pitanje, ako bi sad dirali Lukica i tako dalje. Da li su tad, tom prilikom nesto razgovarali i o necemu drugom, ja to ne znam.

B92: Popovic tvrdi da je vecina informacija o njegovoj ulozi u akciji Sablja jedna ustvari potpuno izmisljena i podmetnuta prica. I za takvu tvrdnju Vladimir Popovic ima objasnjenje.

Popovic: Na osnovu te price i na osnovu toga sto je u to vreme vazilo da sam ja taj motor akcije Sablja, da sam ja taj koji ne da da se spava, da sam ja taj koji ne da da se stane i da se kod Zvezdana kaze – dobro, pa nasli smo ubicu. Sta sad mi dalje da trazimo, evo imamo Zvezdana, evo, tu je sad sve u redu. Neki su cak bili spremni da tog dana postave novog komandanta crvenih beretki.

B92: Ko?

Popovic: Clanovi Vlade, ne secam se ko, ne mogu da se setim ko, jer je to bila grupa od desetak – petnaest ljudi. Mi smo svi sedeli kod Zorana Zivkovica u kabinetu, kancelariji posle pres konferencije na kojoj je on tada svecano objavio da je otkriven ubica Zorana DJindjica, zove se tako i tako, ucestvovali su pripadnici JSO. I mnogi su bili spremni da posle te informacije da je jedinica JSO, vrh jedinice JSO ucestvovao u ubistvu Zorana DJindjica, ako evo sad su nasli nekoga novog, nekog novog Gumara. I onda je nas, sva sreca, tamo bilo nekoliko koje je reklo – aman, ljudi, jeste normalni, pa jeste vi ludi, pa sta da radimo, pa rasturajte to, rasturajte, jeste ludi. I onda takve moje akcije kao sto je ta, ali se to prenosti, posto ja to ne vodim racuna gde kazem i kako kazem, tu je bilo 10-15-20 ljudi, vrh policije. Normalno da se to prenosi dalje, ma kao, ej, malo je falilo da ga postave nego tamo onaj idiot se pojavio pa mu se pridruzio Korac, pa Ceda, pa ovi, pa kao, eto on nam je problem, on nam je smetnja. E, iz tih razloga i takvih stvari i takvih tih mojih radikalnih da tako kazem predloga ili poteza koji su bili sugestije ljudima koji odlucuju, znaci ja nisam odlucivao, nisam ja donosio odluke.

B92: Dobro, otkud vam onda ta moc da vi kazete – rasformirajte crvene beretke i svi klimnu glavom i kazu, vazi.

Popovic: Cekajte, nisu oni rekli – e, dobro Bebo, hvala sto si nam to rekao, sad cemo to da uradimo, znaci nije to pitanje moci, nego je to pitanje da li ste puki posmatrac toga ili ste neko ko je u stanju da kaze i predsedniku Vlade i ministru policije, ej, o cemu se radi, jesi ti lud, covece.

B92: Vladimir Popovic tvrdi da je svaku informaciju koju je saopstio novinarima u vreme vanrednog stanja dobio iz MUP-a, BIA-e ili tuzilastva, te da nista nije izmisljao i sam zakljucivao. On poziva clanove bivse Vlade i tadasnje predstavnike nadleznih institucija da javno kazu da li je bilo drugacije. Neka demantuju ako ne govorim istinu, ali dosta vise sa manipulacijama.

Popovic: Setite se sami, ko je za te ljude rekao da ce biti uhapseni ako treba da budu uhapseni, ko je rekao za Nebojsu Covica da ce biti uhapsen? On sam. Ko je rekao za Kostunicu? On sam. Ko je rekao za Velju Ilica? Velja Ilic. Ko je za sve te ljude, a zasto su oni to rekli, zasto nije Mile Isakov, evo on ne voli Vladu, on je protivnik, on je na istoj strani kao i Covic? Sto nije on rekao da ce biti uhapsen? Sto nije rekao Dragan Veselinov, sto nije rekao Micunovic, sto neko od njih nije rekao nego su bas rekli Velja Ilic i Nebojsa Covic? Pa, mozda postoji nesto tu.

B92: Sta postoji?

Popovic: U slucaju Velje Ilica i Covica postoji znate i sami, cuveno pismo Legijino i cuveni razgovor Dusana Mihajlovica i Velje Ilica. Velja Ilic pozove Dusana Mihajlovica i nadje se s njim u Saveznoj skupstini i kaze mu u Saveznoj skupstini, znaci to meni prica i jos petorici ljudi Dusan Mihajlovic, da mu Velja Ilic kaze – moram da ti kazem oko onog pisma, ja sam to pismo Legijino dobio, a onda sam, da se iskonsultujem sa nekim, jer ga je Dusan pitao pa sto mi nisi rekao, sto nisi rekao Zoranu DJindjicu. Ej, dobio si pismo u kome Legija kao nesto priprema, preti. Pa ne, kao posto su on i Covic suvlasnici nekog kosarkaskog kluba Cacak ili ne znam vec sta nesto, kao ja sam to vece video Covica i onda sam ja pitao Covica i rekao mu – ej, vidi ovo, znas za ovo pismo, vidi Legija, sta je, sta se ovo radi, a Covic mu je rekao – ne brini, to su moji momci. To je rekao Velja Ilic Dusanu Mihajlovicu. Dusan Mihajlovic dodje i isprica to svima nama, to cuje Covic i nastane panika. E, zbog tog dogadjanja Covic pocinje u javnosti da se javlja kad Dusan Mihajlovic gostuje preko telefona da mu se obraca ili ne znam sta vec i da prica, neki hoce da me uhapse, neki hoce da me uhapse. To je sva prica.

B92: Zasto ste na brifinzima optuzivali razne novinare i medije da su na ovaj ili onaj nacin ucestvovali u pripremi za ubistvo premijera Srbije?

Popovic: Nisam ih optuzivao, nego sam iznosio podatke koje sam dobio od ljudi koji su se bavili istragom. Tu u medijima, u najvecem broju postoje placenici sluzbe vojne i drzavne bezbednosti i to nije nikakva tajna i to je samo pitanje da li neko hoce da prizna ili nece da prizna.

B92: Medijska dokumentacija Ebart utvrdila je na osnovu analize da pre ubistva DJindjica nije postojala organizovana hajka kao priprema za to ubistvo. Utvrdjeno je, medjutim, to da Zoran DJindjic nije imao podrsku medija za ono sto je radio i da je napisano mnogo vise negativnih nego pozitivnih tekstova o njemu, ali da to ne znaci da je u pitanju organizovana hajka. Iako je rec o novinarskoj profesiji, treba reci i to da su tabloidi poput lista Identitet, koji je u Sablji zabranjen, itekako pisali tekstove koji su najavljivali ubistvo premijera Srbije. Tokom vanrednog stanja, medjutim, tema je postala zasto su zabranjeni neki dnevni listovi. Detaljnije o tome ko je s razlogom, a ko bez razloga optuzen kada su u pitanju mediji i novinari, bavicemo se u nekoj od narednih emisija.

Aleksandar Tijanic je u vreme akcije Sablja tvrdio da ste vi najavljivali njegovo hapsenje na brifinzima u Vladi Srbije. Sta ste tacno govorili protiv Aleksandra Tijanica?

Popovic: Nije tacno da sam najavljivao njegovo hapsenje. I on je jedan iz serije ovih koji su znali da im savest nije cista, pa umiruci od straha su unapred poceli da vriste i da kukaju i zapomazu – kuku, bicu uhapsen, bicu uhapsen, to je politicki, to je politicki, spasavajte me, spasavajte me. Nikad ja to nisam rekao, ja sam na brifinzima rekao ono sto sam dobio kao podatak iz organa koji su se bavili istragom, do kojih su oni dosli i to sam rekao pred 50 ljudi. Kako je to interpretirano posle u medijima, nemam pojma, ali mogu sad da vam ponovim – da postoji grupa novinara koja ima zadatak da saceka ukidanje vanrednog stanja, ali da to cekanje ukidanja vanrednog stanja provede tako sto pisu tekstove i pripremaju se da dan kad se ukine vanredno stanje da mediji moraju da budu obasuti informacijama i tekstovima o Zoran DJindjic kriminalac, Cume asfaltiranje, nastavak price koju su radili vec dve i po godine. I da to ima veze sa odredjenim obavestajnim strukturama, da ima veze sa odredjenim ljudima iz Republike Srpske i da je kolovodja te grupe Aleksandar Tijanic.

B92: Zbog tog brifinga Aleksandar Tijanic tuzio je Vladu Srbije i Vladimira Bebu Popovica. Prvi opstinski sud obavezao je Vladu Srbije da generalnom direkoru RTS-a, Aleksandru Tijanicu plati 120.000 dinara odstete. Medjutim, njegov tuzbeni zahtev u kome je trazio da mu bivsi sef biroa Vladimir Popovic plati milion dinara, sud je odbio kao neosnovan. U obrazlozenju presude sud je objasnio da je 120.000 dinara Tijanicu satisfakcija za pretrpljeni dusevni bol zbog povrede casti i ugleda, ali da nema Popoviceve odgovornosti, jer je obavestavao medije na osnovu informacija koje je dobijao od organa iz istrage.

Na mestu na kom ste bili, znaci zvanicno ta vasa funkcija, sekretar biroa za komunikacije sa medijima, je li ta komunikacija bila uspesna?

Popovic: Ja mislim da da.

B92: Pa, kako da?

Popovic: Pa, tu moramo da razdvojimo dve stvari, jedna stvar je sta je sluzba za komunikaciju sa medijima. Sluzba za komunikaciju sa medijima je jedno tehnicko odeljenje koje je imalo zadatak da posreduje u kontaktima izmedju medija i Vlade. A to sto sam ja bio napadan i sto se od mene pravilo to sto se pravilo, bilo je iz razloga ne toga sto sam ja imao losu komunikaciju s medijima, ne zbog toga sto je neki urednik novina imao problem zbog mene. Niko nikada nije imao nijedan problem zbog mene. Probleme koje su ljudi imali sa mnom, oni su imali problem sto sam ja takva priroda, takav karakter i sto ja kazem sta mislim.

B92: Da, ali vi ste tako iznosili optuzbe i kad ste bili na funkciji sefa biroa za komunikacije.

Popovic: Kazite kada.

B92: Evo, recimo vas sukob sa Gordanom Susom.

Popovic: Moj sukob sa Gordanom Susom je bio privatni sukob.

B92: Pa, dobro, da li vi mislite da je to normalno da vi sad kao drzavni funkcioner zovete…

Popovic: Dobro, vi ste novinar, koliko drzavnih funkcionera i politicara zove novinare i razgovara sa njima i psuju ih i hvale ih i jedno i drugo. Evo, znate vi sami, stotine. Je li to svaki put pritisak na medije? Ja sam nju pozvao ne da bih njoj rekao – nemoj to da objavljujes, objavljuj, pitaj ovo, pitaj ono. Nego sam je pozvao da je pitam, izvini sto postavljas pitanja koja znas. Cemu to pitanje? Cemu taj nabac Nebojsi Covicu da bi se on tamo seirio u emisiji i objasnjavao ne zna on sta radi Vladimir Popovic u Vladi, a da bi sve to bila podrska Vojislavu Kostunici koji je rekao – pa, on je nelegalno tu.

B92: Ko?

Popovic: Ta organizacija koja stoji iza toga, koju cini Vojna sluzba bezbednosti kao stozer te grupe, kojoj u poslednjih desetak-15 godina pripada i Srpska pravoslavna crkva, kojoj pripada Akademija nauka. Znaci, sve institucije od najveceg poverenja gradjana, kojoj pripadaju tajkuni iz Milosevicevog vremena, kojoj pripadaju ratni zlocinci koji su prethodnih deset godina klali, ubijali, pljackali, otimali i kojoj pripadaju ratni profiteri.

B92: To je vas odgovor na pitanje koja je politicka pozadina?

Popovic: To nije odgovor, to je odgovor na pitanje – ko su ti ljudi i zasto se ti ljudi medjusobno stite.

B92: Da, ali pitala sam vas zasto nikada nije otkrivena politicka pozadina o kojoj se toliko govorilo? I ko je ta politicka pozadina?

Popovic: Zato sto to podrazumeva otvaranje vojske i otvaranje vojne Sluzbe bezbednosti.

B92: Pa sta?

Popovic: Pa ko to da uradi? Kako to da uradi? Jedan od razloga sto je Zoran DJindjic ubijen je sto je za pet dana Zoran DJindjic trebao da preuzme vojsku i vojnu Sluzbu bezbednosti i sto bi se za 10, 15, mesec, dva ili tri otvorilo skoro identicno kao sto je pocelo da se otvara ili otvoreno je kad smo preuzeli Sluzbu drzavne bezbednosti. Izmedju te dve organizacije ne postoji nikakva razlika.

B92: Da li hocete da kazete da vojska stoji iza ubistva Zorana DJindjica?

Popovic: Kako ne? Hocu da kazem, kako ne?

B92: Pa, na osnovu cega to tvrdite?

Popovic: Kako mislite na osnovu cega?

B92: Imate neke dokaze za to ili to tako ste analizirali pa dosli do zakljucka?

Popovic: Pa, dosao sam na osnovu desetina zakljucaka do kojih svako moze da dodje ako hoce da dodje.

B92: Dobro, ali onda ste odgovorni sto nam to niste saopstili ranije.

Popovic: A sta da vam saopstim? Ja ne znam ko je konkretno. I sta to znaci vojska? Pa, sigurno nije neki castan pukovnik iz Uzica koji je komandant neke tamo jedinice, nekog garnizona i koji ima platu 3.000 ili ne znam cega, 4.000 dinara, sigurno nije on, sigurno ne mislim na njega. I sigurno ne mislim na nekog sluzbenika vojske koji ide u institut nemam pojma koji i casno radi, nego mislim na onaj olos i sljam koji je u prethodnih 15-20 godina uspeo da dodje do pozicija bez znanja, bez kvalifikacija, preko rodjackih, kumovskih, bosanskih, zavicajnih, partijskih veza. Aca Tomic, nacelnik vojne Sluzbe bezbednosti, jedan neuspesni vojnik, jedan potpuno neuspesni bezbednjak koji spletom nekih zivotnih okolnosti dolazi u upravu grada. Covek koji tri puta dezertira sa Kosova tokom bombardovanja, znaci triput dezertira, bezi tokom bombardovanja sa Kosova, ali ga Aca Vasiljevic ne smenjuje nego ga salje u Novi Pazar. Koji posle toga iskoristi priliku i vezu sa Ljiljanom Nedeljkovic da se dodvori Kostunici, da postane njegov glavni i najvazniji covek. Napada Zorana DJindjica, organizuje tekstove, afere, sve zivo radi. Imate posle pobune crvenih beretki da je njegov zamenik general, zaboravio sam kako se zove, Perovic ili slicno nesto tome, podneo ostavku zbog toga sto mu je rekao da ne zeli da bude servis, vojska ne zeli da bude servis Ljiljane Nedeljkovic i Vojislava Kostunice, jer su direktno bili ukljuceni u pobunu crvenih beretki i rekli su Legiji – nemoj da brines, mi se u to necemo mesati. To je covek koji je mesec dana ili dva meseca pred ubistvo Zorana DJindjica se vidjao sa ubicama Zorana DJindjica, to je covek koji tvrdi danas da je vojna Sluzba bezbednosti imala informaciju da je prsten bezbednosti oko Zorana DJindjica popustio. Zasto tu informaciju nije dao? Tvrdi da je poslao ali je nema, on ima kopiju u Sluzbi bezbednosti. Pa se upetljao u lazi je je rekao da je to informacija koju je on dao u decembru 2002. godine, a nije tacno. Taj podatak se pojavio februara 2003. godine.

B92: Aca Tomic je uhapsen u akciji Sablja, pusten i ne postoji optuznica. Je li on uhapsen na politickoj osnovi ili…?

Popovic: Ne, nije i specijalni tuzilac je optuznicu protiv njega i protiv Bulatovica i ostalih povukao kao deo politicke nagodbe, politickog dila da ostane na tom mestu, a tuzilac je iskoristio jedan element da u toj podignutoj optuznici protiv njih nekoliko tu ima, da tako kazem, najmanje materijala za nastavak sudskog gonjenja. I tu je, delimicno ga razumem, i razlog sto je to tako, sto je dan nakon njihovog hapsenja prakticno zaustavljena akcija Sablja. Akcija Sablja nije zaustavljena onog dana kad se akcija Sablja zavrsila, nego onog dana, kad je Kostunica u nedelju 13. aprila odrzao taj svoj cuveni ratnicki govor, a kada je u ponedeljak, 14. aprila na kolegijumu Vlade Srbije, svi bili manji od makovog zrna, otprilike – ono, jako, kao gde smo usli u ovo, zasto to sad radimo, zasto to politika, nemoj to da radimo i od tog trenutka, od tog 14. aprila, mozda je vanredno stanje trajalo ne znam jos koliko, deset dana, mesec dana, ne znam, nije ni vazno, prakticno istrage vise nije bilo. Sa tim ljudima niko nije razgovarao. Oni su dali svoje izjave, njih su pitali i rekli – ej, sta je bilo, oni rekli, prvo su nesto slagali kao sto znate, oni su lagali da nisu, pa onda jesu, pa kao mi smo se videli ustvari poslovno, nismo se videli poslovno i dobro, sta imate da kazete – nemam da kazem nista. I drzani su u zatvoru narednih 15 dana i niko ih nista nije pitao. Pa, i ove prethodne da niko nista nije pitao i oni isto tako ne bi priznali.

B92: Demokratska stranka Srbije vas je tada optuzivala, odnosno Vladu Srbije za vreme vanrednog stanja da krsite ljudska prava i da ste uveli pritvor od 60 dana, ukinuli pravo na advokata i tako dalje. Mislim, logicno, zasto ste to radili, zasto ste ukinuli pravo na advokata?

Popovic: Da vam kazem, vrlo malo se razumem u ljudska prava da bih to mogao da komentarisem, da bih o tome mogao da pricam. Niti sam ja uvodio taj zakon, niti sam uvodio te norme i ta pravila, znam ono sto znam kao obican gradjanin koji prosudjuje i zakljucuje na osnovu elemenata koje ima,a to je da su to uveli ljudi na osnovu nekog elementa zakona, a da su stranci koji su dosli to videli i rekli – to je apsolutno sve u redu i primili su nas u Savet Evrope u sred vanrednog stanja. I verujem da je to sto me vi pitate ili sto drugi pokusavaju da podmetnu ili sto, ne znam, Vucetic pokusava da kaze da to ustvari nije u redu, ja verujte mi, verujem vise ljudima iz Saveta Evrope, ne zato sto ne verujem nasim ljudima, nego sto kad su takve stvari u pitanju, ljudska prava ili tako, vise verujem jednom predsedniku suda iz Strazbura nego jednom Milosevicevom sudiji, Slobi Vuceticu, koji danas izigrava nekog velikog demokratskog sudiju.

B92: Mislite da je normalno da se ukine pravo na advokata, cak i u vanrednom stanju?

Popovic: Pa, rekao sam vam, nisam dobar sagovornik, ja o tome ne mislim, zato sto stvarno ne znam, ali vam kazem…

B92: Pa, kako to bas samo za to da ne znate nista?

Popovic: Pa, ne, ne znam za ljudska prava, uglavnom sve znam, ali..

B92: Ljudska prava vas ne zanimaju?

Popovic: Pa, ne da me ne zanimaju, nego nisam strucan da mogu da komentarisem, pritom nije tacno da oni nisu imali advokate, imali su advokate samo su imali advokate po sluzbenoj duznosti. Znaci, imali su advokate, nije da nisu imali advokate, a nisu mogli da imaju advokate placenike mafije, koji brane okrivljene ne zato sto se razumeju u pravo, nego zato sto imaju kontakte preko svojih ljudi u medijima, na ovoj televiziji, na onoj televiziji, jer ce sutra da se pojavi na naslovnoj strani sta je rekao taj i taj advokat i nece biti – ubio Zorana Zvezdan Jovanovic ili ovaj ili onaj, nego ce biti na naslovnoj strani – sta mi se setaju ispred puske. Eto, takvi su advokati ukinuti. Znaci, nije tacno da nisu imali advokate, imali su advokate svi po sluzbenoj duznosti.

B92: Jedna od optuzbi je bila i ubistvo Dusana Spasojevica i Mileta Lukovica, policija je saopstila da su oni ubijeni prilikom hapsenja zato sto su pruzali otpor. Demokratska stranka Srbije je tvrdila da su ubijeni da bi se prikrili dokazi i da ne bi oni progovorili.

Popovic: Da vam kazem, odgovoricu vam, ali sta je sve Demokratska stranka Srbije tvrdila i sta je sve ta stranka pricala u poslednjih deset godina i sta se posle toga stvarno desilo, potpuno je besmisleno da o tome komentarisem.

B92: Zasto su ubijeni Dusan Spasojevic i Mile Lukovic?

Popovic: Ubijeni su, isto znam koliko znate i vi. Znam eto samo jedan detalj vise nego sto znate vi, ali mislim da to vecina gradjana uglavnom zna, da je prilikom napada na tu kucu u kojoj su se krili doslo do jedne greske i do procene da li je kuca A ili je kuca B i oni su napali kucu A i uleteli u kucu A i onako drali se, vristali i tako dalje, medjutim ispostavilo se da je to pogresna kuca, komsijska kuca bila, mislim ta neka vikendica koja je bila prazna i da su onda u panici da su ovi to culi i da su poceli da beze, krenuli i u t