Nisam bio zaduzen za DB. Prica oko mene i oko toga da sam imao veze s nekom kontrolom sluzbe ili s tim nekim radom potice od toga sto sam bio Djindjicev predstavnik koji se vidjao s 20 ljudi koji su bili potencijalni kandidati za sefa DB

Piše: Intervju: Vladimir Beba Popovic

Gost: Vladimir Popovic
Autor: Brankica Stankovic

Ubistvo premijera Srbije Zorana DJindjica nije do kraja rasvetljeno. Zbog pokusaja mnogih da zataskaju bitne dogadjaje koji su do toga doveli, da javnosti bude prikazano da je ubijen zato sto je bio kriminalac, ekipa Insajdera je u prethodnih nekoliko emisija istrazivala sta se zapravo i kada dogadjalo. Ucesnici i svedoci desavanja koja su obelezila period pre i posle ubistva pricali su svoju verziju dogadjaja u serijalu “Rukopisi ne gore”. Jedan od najvaznijih ljudi i svedok tog perioda bio je Vladimir Beba Popovic, koji je posle nekoliko meseci odbijanja ipak pristao na razgovor za Insajder.

U ovoj emisiji cucete mnoge do sada nepoznate i sokantne detalje koji su prethodili ubistvu premijera Srbije, a koji su sve do danas bili strogo cuvana tajna.

B92: Sta ste vi ustvari bili, najblizi saradnik Zorana DJindjica, njegov prijatelj, covek za specijalne operacije ili vladar iz senke?

Popovic: Ja sam bio Zoranov prijatelj poslednjih petnaestak godina, jedan od njemu najblizih. Sve ostalo sto se desavalo i ukljucenje moje u desavanja prethodnih 10 godina, narocito ova koja su javnosti zanimljiva, to su petooktobarska i postpetooktobarska desavanja, bile su posledica prijateljstva mog i Zorana DJindjica.

B92: Pripadnici Zemunsko-surcinskog klana jesu ucestvovali u tim promenama, pomogli?

Popovic: Pa, to niko od nas ne zna…

B92: Zna bivsi ministar policije Dusan Mihajlovic.

Popovic: Pa, ne znam kako Dusan Mihajlovic to zna. Ono sto od tih ljudi mi jedino znamo, to je da se dan posle 5. oktobra pojavio s Dragoljubom Markovicem, da li u DOS-u ili u Skupstini grada vise se ne secam, Ljubisa Buha Cume.

B92: Od kada njega znate?

Popovic: Ja sam ga video tada prvi put i najveci broj ljudi ga je tada video prvi put. Zoran DJindjic ga je video nekoliko puta ranije.

B92: Pre 5. oktobra?

Popovic: Da, da, video ga je u periodu mozda 1999. i 2000. tri ili cetiri puta, jer je, kao sto je mislim svima dobro poznato, Ljubisa Buha skolski drug Dragoljuba Markovica, iz istog su sela ili varosi, sta god da je Surcin, zajedno su isli u skolu i u mestu u kome ima nekoliko stotina stanovnika prirodno je da se dva neka skolska druga druze celog zivota. I Zoran je u tim odlascima kod Dragoljuba, s kojim se privatno druzio, imao priliku da upozna jednu kontraverznu licnost neznajuci tacno sta je njegova funkcija i sta on sve to radi, on je bio nekad sluzbenik JAT-a, onda je kasnije prestao da se bavi time i postao je biznismen. Znam da mi je nekoliko puta rekao da Dragoljub ima nekog prijatelja koji se druzi s Markom ili s nekim Markovim ljudima, povezan je i verovatno je tu nesto, policija, veze i da je s vremena na vreme se Zoran s njim vidjao kad mu je bilo vazno da dobije kvalitetne podatke o tome sta radi policija, da li ga prati, da li ga ne prati, da li mu se sprema atentat i tako dalje. Znate da je on ziveo…

B92: Kako Cume, Ljubisa Buha zna da li policija…?

Popovic: Tako sto je tvrdio i imao je kontakte s ljudima iz policije i pretpostavljam da je nekoliko puta verovatno Zoranu dao neke podatke koji su bili tacni i onda je na osnovu toga shvatio da ta osoba ima podatke koji su tacni i koji dolaze iz krugova policije.

B92: Tek danas, pet godina kasnije ispostavilo se da je Legija odmah posle rusenja Milosevicevog rezima postavio svoje prve uslove liderima DOS-a 6. oktobra. Da li je tacno da je Legija trazio od Zorana DJindjica da njegov covek dodje na celo Drzavne bezbednosti?

Popovic: Ja ne znam da li je to bilo 6. ili 7. ne mogu da se setim, ali je bilo jednog od ta dva dana i bilo je u Skupstini grada. Bio sam prisutan ja i bio je prisutan Zoranov sef obezbedjenja, u jednoj maloj sobici u Skupstini grada u prizemlju bio je Legija i s njim je bio Bracanovic, nisam znao tad ko je on, ali sam to kasnije shvatio. Legija je prvo pitao da li je Jovica prihvatio da bude sef Drzavne bezbednosti Zorana, Zoran je na to rekao – nemam pojma, nemam ja nikakvog kontakta s njim, sto, jel” on kao otprilike hoce da bude ili treba da bude, o cemu se radi. Onda je on rekao – pa, ne, ne znam, ako on prihvati to je u redu, ali ako on ne bude imamo kandidata. On je predlozio Zoranu da covek, nacelnik Drzavne bezbednosti, bude Bracanovic. Karakteristicno je i ostao nam je upamcen po tome sto je to bio jedan veliki, onako debeo covek sa ogromnom bradom, koji je jeo cigarete, jako nervozan i koji se strasno znojio. Onda je on njega predstavio kao najveceg strucnjaka iz oblasti bezbednosti u nasoj zemlji. Onda smo mi pitali – dobro, jel” ima veze, jel” se bavi ovim, onda je on rekao – kako ne, on je bio nacelnik bezbednosti “crvenih beretki”. Onda smo mi rekli – hej, covece, kako moze taj covek da bude, pa “crvene beretke” su crvena marama za sve gradjane Srbije i za ceo svet, simbol neke torture i zlocina u poslednjih 10 godina i da sad njihov nacelnik bude sef DB-a. Pa, ne, ne, on je dobar. Pa moze da bude i Crvenkapa, ali ne dolazi u obzir da on bude to. On je rekao, dobro, dobro, ako ne on imam ja coveka, on je Andrija Savic. Ko je taj, kao neki profesor tamo, on je super, on je strucnjak i tako dalje. Jedino nije uspeo tu gde mu je bilo najvaznije da postavi svog coveka, ali je bio, da tako kazem, vrlo zasluzan za postavljenje Gurija. Iskljucivo on je odgovoran za postavljenje Boska Buhe i za verovatno neka mnoga druga mesta za koje mi i ne znamo, jer ovo su mesta za koja smo se pitali. Kad kazem – mi, mislim na Vladu, mislim na Zorana, mislim na DOS.

B92: Dobro, da li je Milorada Ulemeka Legiju stitila Vlada Srbije, bio je takav utisak u javnosti? I Srpski pokret obnove vas stalno optuzuje.

Popovic: Pa, mogu da kazem i da i ne. Znaci, on formalno nije imao nikakvu vrstu zastite ili dozvole, ono sto je postojalo za vreme Slobodana Milosevica, da ima ili precutnu ili direktnu dozvolu za obavljanje kriminala. Nazalost, tu je zloupotrebljavao i tu Zoranovu brzopletost u javnom nastupu i zastitu koju je Zoran davao Legiji, ne njemu licno nego njemu i jedinici kad je rekao – to su casni momci, oni su ovo ili ono, a oni koji su odgovarali za zlocine, jer je on nekoliko puta razgovarao s Legijom, ja sam bio prisutan na nekim od tih sastanaka, kada ga je pitao i trazio – ej, jel” ima nesto da ste vi tu radili. Ima, hajde da se dogovorimo da ne ispadne da sam vas izdao posle ili bilo sta, bezite, idite negde, ratujte po svetu, sklanjajte se, nemate veze – ne, mi, nikako, mi, ma kakvi mi i tako dalje. I Zoran je u to verovao, a pri tom nije imao nikakve dokaze. I onda je par puta tako izasao u javnost brzopletije nego sto je trebao i rekao, jer je odmah krenuo napad, oni ce ici u Hag, Zoran ce ih sve spakovati u Hag. On je rekao – ne, necu i tako dalje i tako dalje. Tu vrstu zastite koju su oni imali manipulacijama i odredjenim izjavama politicara dobili, oni jesu imali, ali ta zastita nije znacila – ej, mozete da se bavite kriminalom, trgujte drogom, otimajte, ubijajte i bice to precutno… Ali nazalost, tako se izgleda i desavalo. Ne izgleda, nego danas znamo da jeste.

Mi smo s njim imali kontakt u jednom periodu kad je on bio sluzbenik Vlade, ako to mogu tako da kazem, jer je bio sluzbenik jednog dela kojim je upravljala Vlada.

B92: Kad to vise nije bio, bio je penzionisan, zasto je imao drzavno obezbedjenje? Zasto mu je drzava dala obezbedjenje?

Popovic: To je odgovor koji ni pokojni Zoran DJindjic nije uspeo da sazna i to je odgovor koji treba da da ministar Dusan Mihajlovic, jer je on bio taj koji je to obezbedjenje njemu dao. Odnosno, formalno obezbedjenje Miloradu Lukovicu je dao Sreten Lukic, a ja mislim da je Sreten Lukic to dao uz dogovor, sigurno nije dao bez dogovora s Dusanom Mihajlovicem. Kad kazem da taj odgovor nije dobio ni Zoran DJindjic, mislim na to da je u periodu jesen 2002, u vreme dok je Milorad Lukovic divljao Beogradom i dok je Zoran svakodnevno dobijao informacije da je to strasno u sta se Beograd pretvorio. Kolona njegovih dzipova i dzipova Dusana Spasojevica, odlasci u nocne klubove i lokale, maltretiranje da se ljube majice s Karadzicevim likom, postrojavanje upravnika i sefova sale, pevanje srpskih pesama i tako dalje i tako dalje. A da sve to radi, pa kad se pita Milan Obradovic kao nacelnik beogradske policije – sto ti, nacelnice, ne sprovodis red i mir u Beogradu nego dozvoljavas da se to radi, onda on kaze – zato sto kad interventna brigada, ta njegova jedinica, kako se zove, pokusa da ih zaustavi negde u Beogradu, izadju ljudi s puskama i s legitimacijama JSO-a. Zato sto kad mi Milana Jurisica Juru uhapsimo ili ga jurimo po Zemunu i pucamo u njega i ranimo ga, mene zove Bracanovic na sastanak Milan Obradovic, to sad prica Milan Obradovic, zove na sastanak u BIA-u, da se kao nesto vidimo operativno oko rada na Makinoj grupi. A onda dok sedimo iz druge kancelarije, posto ima dvoja vrata, ulazi Legija, koji je tada u to vreme penzioner, i onda Legija kaze Milanu Obradovicu – ej, rodjace, nismo se tako dogovorili da ti pucas u moje ljude. Kakve tvoje ljude, to je kriminalac. Ne, ne, ne, to je nas covek. A onda Zoran poludi, pa sazove Savet za drzavnu bezbednost, pa na Savetu za drzavnu bezbednost pred 15 ljudi pita Mihajlovica – zasto on ima policijsko obezbedjenje. Mihajlovic pise i gleda glavom u papir. Zoran mu kaze – ej, ja sam predsednik Vlade, pitam te, reci mi zasto ima Milorad Lukovic policijsko obezbedjenje. Dusan Mihajlovic kaze – obrati mi se pismeno. Zoran mu kaze – smatraj da sam ti se obratio pismeno, ovaj nabije glavu i cuti, i onda Zoran kao eto, vidi. Dvadeset ljudi je bilo prisutno, ali je zato u javnosti bila prica da obezbedjenje Legiji daje Zoran DJindjic jer mu je on prijatelj, da on to nocu po Beogradu sto radi, divlja, otima, maltretira radi uz njegovu ili Cedinu saglasnost.

B92: Pa, dobro, ali Dusan Mihajlovic je bio clan Vlade tada, verovatno zbog toga. Mislim, kako je neko znao da li je Dusan Mihajlovic ili je Vlada Zorana DJindjica.

Popovic: Ja sam vam evo sad rekao. Ali sam vam rekao da ne znam zasto je imao obezbedjenje, jer ne zna ni Zoran DJindjic, nikad na to Dusan Mihajlovic nije dao odgovor. Pretpostavljam da su to neki dogovori koji su napravljeni izmedju Legije i Dusana, ne znam, pre nego sto je otisao da se penzionise. Pa, Jovica Stanisic je imao obezbedjenje do hapsenja, obezbedjenje Drzavne bezbednosti.

B92: Dobro, za to ste sigurno znali.

Popovic: Pa, znali smo, kako nismo.

B92: I nista niste mogli da uradite?

Popovic: Pa, ne da nismo, nego to je, uletite u neki rasomon zakona, nije, jeste, pravilo, bivsi nacelnik Sluzbe, pa ono, osetljiva je tema, pa jure ga muslimani, pa ga jure Hrvati, pa to nije zgodno, pa sta ako ga neko ubije, pa to je bruka za drzavu. Otkud znam vec kakvi su izgovori, kakve su price.

B92: Zoran DJindjic se prvi put video s bivsim nacelnikom DB-a Jovicom Stanisicem tri dana posle petooktobarskih promena 2000.

Popovic: Zoran je otisao kod Jovice Stanisica, jer je Jovica Stanisic slao poruke, ne mogu da kazem insistirao, ali preko ogromnog broja ljudi, da bi bilo jako vazno i bitno i dobro da se Zoran i Jovica vide. Ja sam bio sa Zoranom kad se taj sastanak desio. Te su poruke dolazile preko raznoraznih ljudi i sad, imate jednu rovitu situaciju u Beogradu, pobedili ste, ali nemate pojma sta se desava, Milosevic je tu, jeste, priznao je poraz, ali vam svakog trenutka dolaze informacije da u policiji ne dozvoljavaju da se to desi, da se sprema vojska. Svakog trenutka vam dolaze podaci bice krvoprolica, nece biti krvoprolica. Zoran kao odgovoran politicar koji je prakticno bio nosilac 5. oktobra i svih tih rusenja Milosevica, svakako nije bio Kostunica nego je bio Zoran, imao je obavezu da se sa svakim ko mu je tad, da tako kazem, trazio da se vidi ili nudio neki podatak, vidi. Otisao je i mi smo se videli kod Jovice Stanisica. Niti je on dao neki vazan podatak, niti je bilo sta epohalno rekao, to su bili razgovori otprilike – cestitam, evo da ti kazem na koje ljude mozes da racunas, pa je te veceri predlagao Rodica, mislim da se tako zove taj, on je bio predsednik poslanicke grupe JUL-a u Saveznoj skupstini, i on ga je predlagao Zoranu, direktor “Srbijasuma”, i on ga je predlagao Zoranu da ga uzme kao super coveka, pouzdanog, ozbiljnog, ali Zoranovog obozavaoca i tako dalje. Trazio je za direktora “Grmeca” da ostane direkor “Grmeca”, na tom mestu. Zoran ga u jednom trenutku pitao – otkud ta prica, Legija me pitao jesi ti tu nesto, on je rekao – ne, ne, nemam ja veze, kakvi, ja sam bolestan covek, mene to ne interesuje, ali ako vas interesuje svakako cu vam pomoci oko kadrova i oko postavljenja i tako dalje i tako dalje.

B92: Za to vreme nacelnik DB-a ostaje Radomir Markovic. To je bio cak tri meseca posle promena 5. oktobra 2000. Lideri DOS-a tvrdili su i tvrde da je za to odgovoran samo tadasnji predsednik Jugoslavije Vojislav Kostunica.

Popovic: Kljucna dogadjanja oko 5. oktobra su tajni sastanak za sve lidere DOS-a, sastanak Kostunice, Ivanova, Milosevica, Pavkovica, danas cujemo da je tu bio i Aca Tomic i jedan novinar Bete. I ono sto je vazno i sto ce verovatno potpuno jasnije objasniti gradjanima sta se desavalo i zasto se desavalo sve posle 5. oktobra, ne znam kad ce se to desiti, je kada ce biti objavljen razgovor tog sastanka kod Milosevica odrzanog 6. oktobra, jer je Nebojsa Pavkovic, tajno, da ne zna Milosevic, organizovao snimanje tog sastanka i taj sastanak je snimao, ne znam tacno da li pukovnik Svilar ili pukovnik Ivanovic, jedan od njih dvojice, ali o snimanju tog sastanka su upoznati bili Milan DJakovic i Aca Vasiljevic. I postoje ljudi koji su citali cak stenogram sa tog sastanka.

B92: Jeste vi citali?

Popovic: Ne, nisam ja to video. Dobijes zbog cega se to krije. To je bila svadja Kostunice i Slobodana Milosevica. Milosevic je njega napadao da je on njemu formirao stranku i da mu je pomagao, Kostunica je to negirao, ali mu je ovaj tvrdio da ga je pustao, da mu je davao medijsku promociju, da je dozvoljavao njegovim ljudima koji su ga finansirali da se bave odredjenim poslovima i da on to nije hteo nikad, on ne bi taj novac dobio koji je dobijao od tih sponzora, da ga je pustao da postane popularan time sto je imao na drzavnoj televiziji mogucnost da svaki put kad da neko saopstenje izjavu vidi. Kostunica to u jednom trenutku priznaje, a Ivanov onda na neki nacin insistira kod Kostunice da je ipak njegov duznik. Sva ta dogadjanja oko 5. oktobra i sta se tu tacno desavalo i kakva je uloga Rusije i sta je to sto je napravljeno, zbog cega je Kostunica otisao tajno na taj sastanak, zbog cega nije obavestio lidere DOS-a…

Mislim da je nepravedno da se u zastiti politicara posle desavanja 5. oktobra pominje ime samo Radomira Markovica. Mozda je on bio simbol i verovatno jeste simbol najrepresivnijeg oblika vladavine Slobodana Milosevica, ali nije Kostunica i grupa politicara oko njega zastitila samo Markovica. Ako hocemo vec da govorimo istinito, onda treba da kazemo da je posle 5. oktobra Kostunica zastitio Milosevicev drzavni aparat kompletno, znaci vojsku, Miloseviceve medije, Miloseviceve institucije, Miloseviceve clanove porodice i sve ostalo. Sve je njih zastitio Kostunica.

B92: A DOS, lideri DOS-a?

Popovic: Kasnije, nazalost, ne samo Kostunica nego i neki drugi politicari, takozvani demokratski.

B92: Koji su to politicari?

Popovic: Pa, kao Boris Tadic, on je zastitio Krgu i stitio ga je do dan-danas, i stiti ga i dan-danas. Ja vam kazem, izmedju Krge i Pavkovica ne postoji razlika.

B92: Iako su lideri DOS-a tvrdili da je jedino Kostunica odgovoran za zastitu mnogih, posle formiranja Vlade Srbije situacija je bila ista. DOS je imao vlast na republickom nivou, a mnogi ljudi iz Milosevicevog perioda ostali su na istim funkcijama.

Popovic: Vi ste u policiji imali smenjenog ministra, imali ste smenjenog nacelnika javne, ili ne znam vec kako se to zvalo, a sve ostalo su bili ljudi koji su radili za vreme Milosevica.

B92: Dobro, ali nije vas Kostunica sprecavao da menjate ljude u MUP-u.

Popovic: Jeste.

B92: Pa, kako jeste?

Popovic: Ja sam bio prisutan, s Dusanom Mihajlovicem, kod Kostunice u kabinetu kad smo dosli da se dogovorimo za postavljenje nacelnika Drzavne i nacelnika Javne bezbednosti, iako on tvrdi da on s tim nema veze i da to nisu njegove ingerencije i tako dalje i tako dalje, podrazumevalo se. Lideri DOS-a moraju da se dogovore, kadrovska komisija DOS-a, stotine tih nekih raznih oblika vladavine je trebalo da kaze – moze, a onda na kraju, znalo se to treba ipak da bude dogovor Zorana i Voje i ako to Voja prihvati Zoranu, onda to moze. Zoran je dogovorio na jednoj od sednica DOS-a da se formira jedna grupa lidera DOS-a koja ce da pripremi u periodu od 15 dana ko ce biti ljudi koje ce DOS predloziti na kljucna mesta. I onda kad se taj sastanak zavrsio Zoran je, nas je nekoliko tu bilo, rekao – ovo je strasno, ovo je katastrofa, ovo je blam, ja treba da budem za nedelju dana predsednik Vlade. Prva stvar koju je on kao predsednik Vlade rekao da ce uraditi, prvi akt, prvi cin, bila je smena Markovica i onda je od mene trazio, bio je tu jos, ne znam ko je tu bio, da pod hitno kako znamo i umemo nadjemo neke ljude koje on mora da postavi jer, ili mora da ostavi Radeta, sto je strasno ili da ga smeni na toj sednici, ali da nema novog nacelnika, da bude Drzavna bezbednost bez nacelnika. I onda sam se ja nasao u toj situaciji da sam u tom periodu od tih ne znam koliko je dana bilo preostalo, 5-6 dana, i s Mihajlovicem i s nekim drugim ljudima poceo da se interesujem za nesto sto dotad nikad u zivotu nisam znao, ko su ljudi koji mogu da budu na tim mestima, da se raspitujem, da proveravam. Da tako kazem, moj zadatak je bio mnogo vise da proverim predloge jer je resenja bilo nebrojano. Da proverim da li su to ljudi koji mogu da budu na tim mestima, ti kriterijumi po kojima smo trazili su bili jednostavni, da li su to ljudi koji imaju novca, znaci da li je to covek koji ima kucu na Dedinju koja vredi 5 miliona, da li je to neko ko je ucestvovao u ratnim zlocinima Bosna, Hrvatska, ne znam vec sta, Kosovo i tako dalje i da li je neko ko je ucestvovao u Milosevicevim ubistvima koja su se desavala po Beogradu.

B92: Na vas predlog Goran Petrovic je imenovan.

Popovic: Ne, nije on imenovan na moj predlog, nego se on ispostavio kao jedina moguca zamena za postavljenje na mesto nacelnika DB-a za tako kratak period. I ja sam o tome obavestio Zorana i rekli smo – imamo njega kao jedini predlog koji moze i sad ti treba da ides s Dusanom Mihajlovicem kod Kostunice da se oko toga dogovorite. I on je imao to vece, bili su tu u Beogradu jer je to vec bio period kad su poceli da dolaze stranci i tako dalje, on je imao neki sastanak u Demokratskoj stranci i procenio je, rekao je, ma vaznije mi je da se vidim s tim strancima nego da idem kod Voje, mogao je on taj sastanak s Vojom da pomeri za nesto kasnije, ali je rekao, ne mogu ja da idem, idi ti, molim te, umesto mene i okrenuo je i rekao necu doci ja nego ce doci Beba i vi se dogovorite. I tako sam se ja tu nasao i otisao s Dusanom Mihajlovicem, seli, rekli Goran Petrovic, on je rekao da, Goran Petrovic. Tako sam se ja u toj prici nasao i nazalost, sebi stavio omcu oko vrata kod Kostunice i njegovog kabineta, ne samo njegovog kabineta nego i mnogih drugih, clanova Demokratske stranke, jer je dan posle toga se saznalo ko je nacelnik DB-a i saznalo se da sam ja bio s Dusanom Mihajlovicem u kabinetu Vojislava Kostunice da se dogovaramo oko postavljenja, ali vam kazem to je bilo pitanje tehnike, ne pitanje neke moje potrebe da se tim stvarima bavim, ali je to u kabinetu Vojislava Kostunice bio signal da sam ja znaci neki Zoranov covek tu za neku bezbednost, nesto policija i tako dalje, i tako dalje. I to je i bio jedan od razloga zbog cega je taj kabinet po formiranju Vlade i po mom ulasku u Vladu se opsesivno bavio mnome.

B92: Sta ste sve radili znaci? Niste se bavili samo… niste bili samo sef Biroa za komunikacije nego ste bili zaduzeni i za DB.

Popovic: Ne, nisam bio zaduzen za DB. Prica oko mene i oko toga da sam ja imao veze s nekom kontrolom sluzbe ili s tim nekim radom potice, rekao sam, od ovoga sto sam ja bio Zoranov predstavnik koji se vidjao ne samo s Goranom Petrovicem, ja sam se video s 20 ljudi koji su bili potencijalni kandidati. Zorana to nije interesovalo, nije imao vremena i nije zeleo to da radi.

B92: Ubistvo radnika DB-a Momira Gavrilovica dovelo je do potpunog razlaza Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije, ali i do prvi put javne rasprave u DOS-a o DB-u. Demokratska stranka Srbije tada je tvrdila da je Gavrilovic ubijen bas zato sto je dosao u kabinet kod Kostunice da saopsti podatke o povezanosti mafije s Vladom Srbije. Cinjenica je, medjutim, da ni nekoliko godina kasnije, kada je na vlasti DS i kada je direktor BIA-e Rade Bulatovic formirao komisiju koja ispituje “slucaj Gavrilovic”, nije dokazano da je tadasnja Vlada Srbije i tadasnji DB imao bilo kakve veze sa ubistvom Momira Gavrilovica.

Popovic: Zoran je saznao, ne znajuci ko je Gavrilovic, da je Gavriloviceva funkcija bila da s Kostunicom, s njegovom zenom, s njegovim clanovima kabineta, njegovim najblizim saradnicima, pravi puzajuci puc.

B92: Pa, dobro, Kostunica je to demantovao.

Popovic: Nije demantovao.

B92: Jeste, rekao je na konferenciji za novinare da Gavrilovic nije dolazio da kadrovira u sluzbi, nego da donese dokumentaciju, dokaze, nije rekao dokumentaciju nego…

Popovic: To nije tacno, sta znaci Kostunica demantovao, to nije tacno, on je rekao, pa taj covek laze. On laze, Vojislav Kostunica laze, sta god da je rekao on laze. Od toga da nece da saradjuje s Hagom, pa saradjuje s Hagom, od toga da postuje institucije, pa na mesta upravitelja institucija postavlja ljude koji su izasli iz zatvora ili ljude koje u normalnim drustvima ne bi postavili nigde gde ima kontakta s javnoscu. Znaci, kako sad Kostunica rekao? Nije tacno da je rekao da nije. Priznao je da mu se zena vidjala.

B92: Da, jednom se zena videla.

Popovic: Nije tacno da se videla jednom, videla se vise puta.

B92: On je rekao jednom.

Popovic: Pa, on je rekao jednom, pa sta ako je rekao jednom? Pa, i Zvezdan je rekao da nije ubio Zorana, pa i vojska je rekla da nije umesana ni u kakvo ubistvo vojnika, pa se ispostavilo da su ucestvovali u ubistvu u Budvi. Sta znaci to – on je rekao?

B92: Pa, dobro, na osnovu cega vi sad tvrdite da…

Popovic: Na osnovu cega? Pa, na osnovu toga sto je to policijska istraga pokazala, sto Gavrilovic to nije radio sam, Gavrilovic je to radio s pet ljudi koji su priznali sta su radili. Da su nosili carsave formata B1 na kojima je bilo nacrtano ministar policije, pa ispod toga sve funkcije u policiji. Gavrilovic je ubijen u danu kad je imao avionsku kartu za Bec i nije odleteo u Bec, jer ga je vece pre toga pozvala Ljiljana Nedeljkovic i rekla mu – morate sutra da dodjete kod Vojislava Kostunice u kabinet, treba vas nesto. Znaci, nije Gavra prolazio slucajno, kako oni kazu, pa dosao da se pozali i da kaze, evo ima Sljuka pumpu na Zvezdari, a Knezevic je kriminalac. Ne, nego je odlozio put za Bec, poslovni, da bi dosao kod Kostunice jer ga je trazila Ljiljana Nedeljkovic.

B92: To znate iz policijske istrage?

Popovic: To znam iz policijske istrage, to je potvrdila i njegova zena u policiji u iskazu, a to su potvrdila i dva prijatelja Momira Gavrilovica. Jedan koji ga je tog dana vozio na sastanak i drugi koji s njim ima neki posao, ne znam kakav posao, neku trgovinu. Ne mogu da tvrdim, ali s velikom sigurnoscu mogu da kazem da je Momir Gavrilovic bio tehnicki izaslanik Jovice Stanisica posle dva sastanka Stanisica i Kostunice, a kojima je jednom posredovao Dobrica Cosic, a drugom sam zaboravio ko. I na tim sastancima je prakticno dogovoreno da je zajednicki stav da ovakva DB to nema smisla, to je stvarno, sta rade, to je skandal, hapse, rasturaju sluzbu.

B92: A otkud znate za te tajne sastanke?

Popovic: Za tajne sastanke Jovice Stanisica i Vojislava Kostunice? Pa, priznao mi je Jovica Stanisic, meni i Zoranu. Mi smo to u stvari culi od Gorana Petrovica, nama je Goran Petrovic to jednog trenutka rekao – ej, kao, o cemu se radi, sto se Jovica vidja s Kostunicom. Mi nismo imali pojma i onda smo se jednom prilikom u jednoj situaciji videli Zoran i ja sa Stanisicem, pricali, pricali, pricali o svemu i svacemu, kao sta ima novo, nema nista i ono na kraju, ja ga pitam – jesi se video s Kostunicom. On je, bilo mu je nelagodno, i on je rekao, pa jesam, zar ti to nisam rekao. Kazem, ne, nisi. Jesam, jesam, pa nesto je tu Dobrica zvao, zamolio, neki moj cuveni stari predlog objedinjavanja svih sluzbi, pa sam ja otisao njemu da predam sluzbeno, ma nista. Ej, budale, glupaci, tako da kazem. Bio je i drugi sastanak, on je rekao, da, da, ali prvi put me zvao, pa sam drugi put otisao da mu predam taj predlog i tako dalje i tako dalje. To je bilo mozda dva meseca pre nego sto je bilo ubistvo Gavrilovica. Ali kad se desilo ubisvo Gavrilovica nama je bilo potpuno jasno o cemu se tu radi, da je to prakticno bilo uz posredovanje tih starih Milosevicevih struktura, jedna priprema restauracije stare sluzbe drzavne bezbednosti kojom bi upravljao iz senke Jovica Stanisic, a njegovi pioni bili na tom mestu i to bilo zadovoljavajuce i za Vojislava Kostunicu.

B92: U cemu je onda razlika izmedju toga sto se Vojislav Kostunica vidjao s Markovicem, a vi sa Stanisicem, otkud ta uopste potreba da se vidjate s njim i da vam on prica sta treba da se radi?

Popovic: Pa, kako da kazem, razlika je velika. Jovica Stanisic je prvo bio dve ili dve i po godine, koliko godina van toga, van operativne moci upravljacke, on je bio u to vreme kad smo se mi s njim vidjali penzioner. Zasto je bio bitan razgovor s penzionerom koji mnogo zna? Pa, zato sto ste dobili da upravljate drzavom za koju je potpuno jasno da je te politicare, opozicione stranke, sve ono sto se desavalo u poslednjih 15 godina, prakticno bilo radjeno po nalogu te iste sluzbe. Sad jasno, imate prirodnu potrebu da saznate sto vise. Ono sto niko od nas nije znao, to je da je nas posle 5. oktobra sacekala ostavinska rasprava DB-a, Milosevicevih politicara, Milosevicevih tajkuna koji su prethodnih desetak godina pod mantilom rata i patriotizma na teritoriji SFRJ se bavili biznisom. Mislim, svi smo to manje-vise znali, ali smo mislili da ti odnosi nisu bas toliki kakvi jesu.

Mi smo tu upali i mi to nismo znali i nama je trebalo dosta vremena da shvatimoda se to desava, da tako kazem, jasnije nam je bilo negde vec mesec dana ili dva posto je Zoran postao predsednik Vlade, kad je Jovica na jednom od tih sastanaka rekao Zoranu, ja sam bio prisutan, da bi Zoran morao nesto da uradi po pitanju oduzimanja novca od Milorada Vucelica, koji je nekih 40 miliona maraka pokrao od DB-a. Izvadio je iz svog novcanika, izmedju fotografija, gde su mu fotografije dece, jedan karirani papir savijen na cetvoro i na njemu je bilo napisano nekih 10 brojeva racuna banaka i tacni iznosi koliko gde ima para i rekao je da je, prakticno, da su to pare koje je DB dobio kroz razne poslove koje je organizovao ili kroz neke donacije od pojedinaca koji su u teskim tim godinama rata davali pare DB da kupi helikoptere, opremu itd. A Vucelic je bio neka vrsta veze DB-a i tih ljudi i onda je on po principu “pola pije, pola Sarcu daje”, uzimao pola, da bi na kraju uzimao sve, ovima nije davao nista. I izmedju njih je prakticno bio jedan sukob i taj sukob je bio problematican zato sto je Zoran bio i s Miloradom Vucelicem neka vrsta prijatelja, poznanika, mislim u to vreme su da tako kazem ponovo bili bliski, posto je to period kad je Vucelic ponovo bio na strani protiv Milosevica, a i Jovice Stanisica. I tad smo vec shvatili da to sto smo mislili da se desava je mnogo gore nego sto smo mislili. I u te sukobe je uvucena i ta Vlada, u te sukobe je uvucen i Zoran DJindjic i onda smo vrlo brzo, tako da kazem, morali da pocnemo da se suprotstavljamo tome. Konkretno za taj slucaj, Zoran je odmah posle toga trazio da to na neki nacin bude razreseno, trazio je da to na neki nacin bude razreseno, i da otprilike kao zovu tamo ovi iz DB-a Petrovic i Mijatovic Vucelica da kazu, dodji ovamo, gde su te pare sto si uzeo, vrati te pare DB-a, medjutim…

B92: Kako vrati pare, pa zar to nije za krivicnu prijavu?

Popovic: Dobro, vrati pare, uhapsite ga, tuzite, skracujem.

B92: Pa ne, da li je to posledica tog prijateljstva znaci s Vucelicem, sa Stanisicem, da li su ti ljudi bili zasticeni stvarno?

Popovic: Zoran je vrlo brzo posle toga kad je to saznao prestao da ima bilo kakav kontakt s Vucelicem. Mislim, ne samo zbog toga, nego i zbog toga sto je i on jedan od ljudi koji je zloupotrebljavao poznanstvo s DJindjicem, pa je u tom periodu prelazne vlade i formiranja svoje stranke i pokusaja da opstane na politickoj sceni, danas mi je jasno iz kog razloga. Ne iz razloga sto mnogo voli politiku, nego iz razloga da bi mogao da sacuva kapital koji je stvorio u tom periodu i da bi mogao da ima neku vrstu zastite. Mi smo tad poceli da saznajemo, da dobijamo dokaze za ono sto smo svi znali i svi sumnjali, da taj DB nista drugo nije radio sem sto se bavio organizovanim kriminalom poslednjih 10 godina, sto jeste tacno, stitio rezim Slobodana Milosevica, ucestvovao u tim ratnim zlocinima tamo sirom teritorije Jugoslavije. Politika tog rata… oni koji su ucestvovali u tom ratu ucestvovali su da bi vrh aparata DB-a i tog Milosevicevog aparata, znaci Brana Crncevic, Kertes, Milorad Vucelic, Jovica Stanisic, bili ljudi koji su ovde javnosti predstavljeni kao patriote, po principu rat u Bosni, sleper na putu, jagnje na raznju, pevaljka na stolu, a ja preko televizije patriota.

I onda, kada smo videli da je to, Zoran je covek koji ne voli da ucestvuje u stvarima koje su prljave, koliko god da to zvucalo cudno. On je covek koji te stvari ne voli, on je vrlo brzo poceo od toga da bezi, ali da to ne bi bilo naglo, jer smo znali da su to sve ljudi koji su opasni, mislim na Jovicu Stanisica i te ljude u drzavnoj oko njega. Ipak je, da tako kazem, ta neka vrsta kontakata i dalje nesto malo trajala, trajala, dok nam nije bilo potpuno jasno kakva je on licnost.

B92: Sta vam je postalo jasno?

Popovic: Pa, postalo nam je jasno da je potreba njegovog vidjenja, tih 10 kontakata koje sam pomenuo da su se desili izmedju Zorana i Jovice Stanisica, svi su se desili na pozive Jovice Stanisica. Po tom principu tajanstvenosti, “ja sam taj koji vodi racuna, nista vi ne brinite, bavite se vi ekonomijom, radite vi”, nikad to nije govorio, ali vam kazem kako je to izgledalo otprilike, kao “ti radi, bavi se time, a ja cu da vodim racuna o bezbednosti, ja cu da vodim racuna o ovim stvarima”. Ili onda zove, pa daje tako neke podatke, neke kasete, meni je tako dao kasetu i rekao “nemojte, Milosevica ne treba da jurite ovako, Milosevica treba da jurite na pljacku, to je ono sto narod voli, evo ti kaseta”, i onda mi je dao kasetu koju je snimio DB u Saveznoj skupstini, ozvucili su i pokrili kamerama jednu salu gde su radikali na celu sa onim Crnjaninom dolazili u tu sobu i dobijali, svako od njih, koverat sa po 50.000 maraka, 100.000 maraka, ne znam koliko su im davali, ne secam se. To je trajalo jedno 60 minuta i onda kao, “evo vam ta kaseta, dajte tu kasetu, samo na osnovu kasete mozete da ga uhapsite”. Onda sam ja tu kasetu uzeo, dobio od njega, pa predao Petrovicu i Mijatovicu. Oni su bili ljuti, mislim ne zato sto su dobili kasetu, nego zbog toga sto postoji i delovalo je da postoji prakticno neka vrsta paralelnih kontakata, zasto to nije predao nama, nego je predao vama. Nazalost, nista od te kasete nije bilo, niti je ikad objavljena, niti je ikad iko po tom pitanju reagovao. To je jedan od primera, ili recimo drugi primer koji je potpuno drugaciji od necega sto ima veze s policijom. Svakodnevno su demonstracije ispred zgrade Vlade Srbije, svakodnevno i onda on zove mene i kao onako, je li, kaze, sta, imate problem s tim sindikatima, jao, pa to sve Kostunica, pa sve to vojska, sve to radi vojska. Kazem, pa dobro, sta da radimo. Pa, hocete da vam pomognem, kazem, kako da pomognes, pa hoces da ti pomognem s tim Smiljanicem, pa on je nas. Ja kazem – ciji vas, pa nas, bre, sta ti je, hoces da ga zovnem, on je meni razredni staresina bio u skoli, meni i ne znam kome, Kertesu, hoces da ga zovem. Mislim, stalno su informacije i podaci bili tog tipa, svi ti kontakti, svi ti sastanci su bili uvek ili da se tako neka iskoristi prilika da Zoran DJindjic dodje do njega, da kaze neku glupost, ali sta onda on radi. Tu sedi ili Dobrica Cosic slucajno, pa onda kao, pa, evo tu svratio Dobrica, evo Zoran premijer dolazi kod mene ili ispred zgrade cekaju prijem, u kolima neki bivsi pripadnici DB.a ili ko zna ko, pa ih onda on zamoli da sacekaju hitno mu se najavio Zoran da ce doci, pa sad kao, izvini, moras da sacekas. I onda je tako krenula ta prica, Zoran u stvari upravlja drzavom tako sto drzavom upravlja Jovica Stanisic. To su bile gluposti i budalastine. Ta njegova potreba da on bude najvazniji, da on bude covek koji je, ne siva eminencija bezbednosti Srbije, nego je neko ko je eto, on i Dobrica su roditelji Srbije. Oni se brinu o Srbiji i kako ce za Srbiju biti najbolje. Pitali ste me kakav je bio, evo, odgovorio sam vam kakav je bio i kakve je stvari radio, i onda nam je od trenutka kad se to desilo s Gavrilovicem i kad smo znali da iza toga stoji, kad smo culi jasno nam je bilo da iza toga stoji on.

B92: Od koga ste culi i kako vam je bilo jasno?

Popovic: Pa, kako kako? Mislim, on je bio najblizi saradnik Jovice Stanisica.

B92: Dobro, ali to sve lici na teoriju zavere.

Popovic: Kako teoriju zavere?

B92: Pa sad, kao bio je blizak saradnik Jovice Stanisica, pa je zbog toga zavrsio u kabinetu.

Popovic: Nije bio blizak, ne, on je bio najblizi i on je njegov bio covek za te specijalne zadatke. Gavra je bio njegov covek koji je odradjivao sve ono sto se danas moze da zakljuci da je i u cemu ucestvovao Jovica Stanisic. A to je ovo sto sam vam malopre pomenuo i malopre rekao, osim kriminalizacije sluzbe, zloupotreba sluzbe za licno bogacenje, jer to je jedan od najbogatijih ljudi koji danas zive u Beogradu. To je covek koji ima dve kuce na Dedinju koje vrede svaka po 3 miliona ili 4 miliona evra. To je covek koji ima dva stana, ima…

B92: To je sve imao i dok ste bili u odlicnim odnosima s njim.

Popovic: Ne, nismo mi znali za sve to, posto sva ta imovina nije na njegovo ime.

B92: Jovica Stanisic i Zoran DJindjic ulaze u sukob, prema tvrdnji Popovica, neposredno pre ubistva radnika DB-a Momira Gavrilovica.

Popovic: Konkretni, da tako kazem, povodi su bile dve stvari koje tacno znam. Jedna je bila penzionisanje Franka Simatovica i trazenje Zorana DJindjica, jedan od razloga kad smo se videli bio je taj sto je Zoran njemu rekao – molim te da penzionises danas Franka Simatovica. Recimo da nije imao uslove da ide u penziju ili tako nesto, pa da je to moralo da bude samo uz njegovu saglasnost, recimo da je bio takav zakon i da nije mogao Dusan Mihajlovic da ga penzionise ili da ga skloni, nego bi morao da ostane tu. I to je bio sastanak kad je on to rekao, on je rekao, pa zar mora, pa, normalno da mora, ej, nego sta nego mora. Ako ce Franko da ostane, pa onda moze da ostane i Markovic, moze da ostane svako. I to je bio prvi put kad je on video da tu sa Zoranom nije bas moguce praviti te neke “talove” iako su svi tvrdili za Zorana da nema problema, da je Zoran covek koji s djavolom moze da napravi pakt. Medjutim, tad je on prepoznao tu Zoranovu doslednost i principijelnost, da to sto je bio u opoziciji i to sto je obecavao dok je bio u opoziciji, to ce raditi dok bude bio na vlasti. Drugi, i mislim da je to bio kljucan trenutak, i posle toga krecu njegovi sastanci i kontakti s Kostunicom, je poseta njemu posle izlaska iz bolnice koju je on molio da se desi i neki razgovor, neka prica opustena i tako dalje, gde se otprilike doslo i do razgovora na temu Karadzic, pa sta misli Zoran sta bi moglo s Karadzicem, da li bi tu moglo nesto da se pregovara ili da se ne pregovara i tako dalje. I Zoran je njemu rekao, pa znas sta, najbolje bi bilo da se on preda, to bi bilo najbolje, to bi bilo savrseno i za nas i za Vladu i za njega, i za Republiku Srpsku i za drzavu. I on je onako gledao, i onako klimao i cutao, ali je gutao knedle, bilo mu je onako, kao, aha, a da se preda neko drugi kao mozda, a da on ne, i onda je tad pomenuo da on na neki nacin kontrolise Martica i da on zna gde je Martic i da ga on kao na neki nacin cuva, ali da bi mozda mogao da ubedi Martica da Martic ide u Hag, ali da se ne dira Karadzic i tako dalje. Medjutim, onda je Zoran, kakav je vec bio, jao, ne, najbolje da se predaju obojica i Martic i Karadzic, i to ha-ha-ha, hi-hi-hi, tu se to zavrsilo. E, cim se taj sastanak zavrsio, cim smo mi otisli, on je pozvao svoje najblize saradnike. Spakovali su se i otisli u jednu kucu van Beograda, tu je bio Brana Crncevic, bio je neki Ilija Kojic, bio je Mica Stanisic, bivsi ministar policije, bili su jos neki, i proveli su celu noc komentarisuci kakva je strategija njihova, kakva im je strategija, strategija im je ovi se pustaju niz vodu, to smo ovi mi, okrecemo se Kostunici, kontakti ko koga ima, da vidimo ko je koga u medjuvremenu, ko s kim, ko zna itd. To je razgovor koji je trajao celu noc, to je, tu su se oni medjusobno svadjali itd.

B92: A otkud znate to?

Popovic: Znam od jednog od ucesnika tog sastanka, pricao mi je jedan od ucesnika tog sastanka, ne tada nego par meseci kasnije, ispricao je meni i Zoranu covek koji je bio tu prisutan. E, i tad pocinju ti njegovi kontakti, pri cemu je naravno on ostavio da glumi da je on s nama prijatelj i da je s nama u dobrim odnosima. I u to vreme pocinju i Gavrilovicevi kontakti i priprema za rusenje i za sklanjanje Gorana Petrovica i Zorana Mijatovica i pocetak saznanja je ubistvo Gavrilovica i nas prestanak kontakata s njim.

Ali nemam dilemu da su ga ubili isti oni koji su ubili Zorana DJindjica, tu nemam nikakvu dilemu. Da li je izvrsilac isti, Zvezdan ili neki drugi, da li je izvrsilac iz Kobri ili iz JSO-a ili neki treci ulicar, to isto ne znam, nadam se da ce da se otkrije, skoro sam siguran da ce se otkriti. To vam je isto kao paljenje Vuksanovicevog automobila ili bacanje bombe u Demokratsku stranku Srbije. Ko je to uradio? Uradila je jedna kriminalna grupa, Zemunski klan. Pa, nisu to oni uradili samostalno, oni su to uradili iz razloga, imate izjavu policije, Vuksanovicev auto je upaljen da bi mu skocila popularnost u javnosti. Pa, ko je to rekao Dusanu Spasojevicu iz Medvedje i Miletu Lukovicu? Ko je to njima rekao? Sta, oni sede, prodaju drogu i onda kao, ovaj dodje i kaze – ej, hajde da zapalimo Vuksi, treba Vuksi da skoci rejting. Sto je to njima vazno? Nije mu vazno, nego dodje neko, pa mu to kaze. Sto, hajde da bacimo bombu na Demokratsku stranku Srbije da bi… A sta se desilo kad su se te dve stvari pojavile? Setite se. Vuksanovicev zapaljen auto bio je neki vikend, subota ili nedelja. Tadasnji savetnik predsednika Jugoslavije je u isto vreme bio direktor televizije BK, to je bio hed tog dana, tih 24 sata koji je trajao pet minuta, kako je Vuksanovicu zapaljen auto zato sto se Vuksanovicu usudio da kaze da je Vlada korumpirana. To je najbolji dokaz da je sprega vlasti i mafije i kriminala. Isto je bilo za bombu u Demokratskoj stranci Srbije.

B92: Tri meseca posle ubistva Gavrilovica dolazi do pobune JSO i taj cuveni kompromis koji je Zoran DJindjic napravio s “crvenim beretkama”. Koliko je to bila pogresna procena?

Popovic: Pa, ona je bila jako pogresna, ali i on nije tog trenutka imao drugu. Ja se tad s tom odlukom nisam slagao, ja sam bio tad protiv te odluke, ali sam se povukao zato sto, ako ste protiv necega, morate da imate predlog sta drugo. Ja predlog nisam imao, kao sto niko drugi nije imao predlog. Ja mislim da greska nije, Zoranu je to tad bio iznudjen potez, ali je problem sto je on tada na osnovu tog iznudjenog poteza nastavio da igra partiju.

B92: Sta vam sad to znaci?

Popovic: Pa, to mi znaci da je, bez obzira na to sto je tog trenutka on bio prinudjen da postavi Bracanovica i Savica, morao da ne dozvoli da Bracanovic i Savic ostanu na tom mestu jos godinu i po dana.

B92: Pa, zasto su ostali toliko dugo?

Popovic: Ovi su dovedeni krajem 2001. Vi imate pocetkom 2002. par otmica koje se desavaju, vrlo osetljivih, u Srbiji i sad kao tu treba da ih smenjujete, a tek ste ih postavili. Imate kabinet Kostunice koji podrzava Savica i Bracanovica i taman se ta situacija malo smirila i taman je javnost malo odahnula od toga kao stalnog sukoba, nije narod pravio razliku ko taj sukob pravi. Da li taj sukob pravi Kostunica ili ga pravi Zoran, stavise, uz pomoc njihovih ljudi, novca, onim sto su oni raspolagali, kad kazem oni, novca i to, mislim prvenstveno na vojsku i na vojnu sluzbu bezbednosti, jer oni su glavni stozer te grupe koja je bila protiv Zorana DJindjica. Koji se sad kao nakace, akademici, crkva i ostali, oni su uspevali da taj kao sukob pretvore u sukob napada Zorana na kabinet Kostunice, jer zaboga on onako tunjav i sonjav i ono, pa gde on moze da nekog napadne, a Zoran, bezobrazan, drcan, pokvaren, ja pored njega takav, ovi pored njega takvi, sve su uspeli da naprave. Mi smo ti, Biro sluzi za blacenje Vojislava Kostunice, tog divnog i casnog coveka i tako dalje. I vi sad, taman su oni rekli, e dobro sad, evo Andrija Savic i Bracanovic, oni su divni mladici. Rade Bulatovic je napisao znate cuveno pismo, pobeda patriotizma i tako dalje, i sad vi treba da ih smenite. Sta bi bilo u javnosti? Odmah bi bilo, pa normalno da ih smenjuje, hoce da vrati kriminalce da bi svercovao, da bi… Znaci, hajde da sacekamo jos malo. Treba vam jedna kolektivna podrska javnosti i politicara koju nemate. Vecina clanica DOS-a u to vreme su vise na strani Kostunice nego na strani Zorana DJindjica, vecina. Uz stranu Zorana DJindjica je mali broj onih koji su u Vladi, ukljucujuci neke lidere DOS-a koji su u Vladi, ali su protiv Zorana DJindjica, tipa Mileta Isakova i Nebojse Covica. Sad vi treba da vodite rat protiv svih njih i time sto treba da smenjujete jednog od tih losih ljudi. To su razlozi sto se to kasnije desilo, a izmedju ostalog i zbog toga sto Zorana, nazalost, to nije toliko interesovalo. Nije ga toliko interesovalo, on se tih stvari gadio, on je smatrao da je to jedan onako od najruznijih delova u Srbiji, kod gradjana, u narodu, u svemu, ta sluzba bezbednosti, taj mentalitet i karakter naroda, i onda je bezao odatle, isao je u ekonomiju, isao u pozitivne stvari. Smatrao je da je narod zatrovan tim losim pricama, ubistva, Gavrilovic, afere i tako dalje i stalno je pokusavao da se iz toga izvuce i da on bude neko ko ce ovom narodu da daje optimizam, jer je znao da je ovom narodu potreban optimizam da bi prosao tako te teske godine.

B92: Zavrsava se ta pobuna i DJindjic najavljuje da ce 2002. biti godina borbe protiv organizovanog kriminala. Kako se priprema ta borba?

Popovic: Pa, tacno. Mi smo posle pobune “crvenih beretki”, gde nam je bilo potpuno jasno, i Zoranu je tad bilo potpuno jasno, mada mu je bilo jasnije relativno i ranije, ali mu je bilo potpuno jasno ko je JSO i ko je Legija. I onda smo sedeli nekoliko dana i dogovarali se oko toga sta su to potezi koji moraju da se urade da bi se policija ocistila jer meni je bilo potpuno jasno posle te pobune i tad smo saznali i o pravoj ulozi Dusana Spasojevica i ko je to Dusan Spasojevic, ko je Mile Lukovic…

B92: Kako do tad niste znali?

Popovic: Pa, kazem vam da nismo znali. Prvi put smo culi nekoliko meseci pre toga, u maju, jednostavno nismo znali zato sto nas niko o tome nije obavestio.

B92: Pa, bili ste u kontaktu s Cumetom?

Popovic: Pa, da, ali Cume je bio blizak s njima, ne mislite da ce Cume doci da kaze, ej, da vam kazem, oni moji prijatelji su ubice. Taj kontakt koji smo mi s njim imali je bio kontakt slican kao kontakt Jovice i slican kao kontakt ovih mnogih, on je stalno dolazio da nam neki podatak ili neku informaciju saopsti i kaze. Mi, da se ne bi kajali sto se nismo s njim videli, a mozda bi to bilo vazno, smo prihvatali da se s njim vidjamo, ja najcesce, ne Zoran.

B92: A zasto?

Popovic: Pa, da se ne bi vidjao predsednik Vlade.

B92: A vi kao sef Biroa za komunikacije se vidjate s Ljubisom Buhom Cumetom?

Popovic: Pa, da, ali Ljubisa Buha Cume je slobodan gradjanin. Ljubisa Buha Cume je covek koji je kontraverzan, za koga, kako da vam kazem, nemam nikakav problem da se s njim vidim i da dodje policija da ga uhapsi. Nikakav problem nemam.

B92: A je li to bilo u opisu vaseg posla?

Popovic: Ne. Jeste, da, bilo je u opisu mog posla, kao treca crtica je bila da se vidjam s vodjom Surcinskog klana. Pa, naravno da nije, ali kazem vam, imate situaciju da Zoranov prijatelj ili nije vazno ciji prijatelj, predsednika Vlade u zemlji, mi nismo bili normalna zemlja, vidjali su se svi politicari sa svima iz tog razloga da bi dobili informacije, da bismo videli informacije, mi smo se branili, nismo znali u sta smo usli.

B92: Dobro, i koliko puta ste se vi videli s Ljubisom Buhom Cumetom?

Popovic: Pa, recimo 10-15 puta.

B92: A gde ste se vidjali?

Popovic: Vidjao sam se u periodu prelazne vlade, vidjao sam se uglavnom u DOS-u, a kasnije kad sam usao u Vladu skoro svi susreti su bili u mojoj agenciji.

B92: Ekipa Insajdera dosla je do podatka koji smo objavili u jednoj od prethodnih emisija da su Legija i Spasojevic pokusali da ubiju Ljubisu Buhu Cumeta cim su saznali da je stupio u kontakt s drzavom.

Popovic: Na sam dan atentata on me je zvao, to jutro u pola osam ili vec koliko je bilo, znam da je bilo jako rano kad se to desavalo, i vristao je preko telefona otprilike, evo, jel” cujes pucnje, cujes pucnje, hitno, hitno, policiju obavesti, obavesti policiju, policiju, policiju, i ja sam dobio, posto je to bila subota i bilo jako rano, niko se nije javljao na telefon sem Sreten Lukic. Rekao sam Sretenu sta se desava, da neko pokusava da ubije Cumeta. Sreten je blokirao taj deo, dao naredbu i tako dalje i tako dalje. I ja sam tog dana nesto kasnije, sat ili dva posle toga, dobio poziv od Nenada Milica, jer su obavesteni ministar Mihajlovic, njegov zamenik Milic, Milan Obradovic, i molio me da se vidimo i rekao mi je, sad je idealna prilika, pokusaj da odes do njega kad te vec zvao, znaci da dovoljno ima poverenja u tebe, ako te je vec pozvao i da podjes da pokusas da od Cumeta izvuces te podatke.

B92: Ali zasto on ima poverenja u vas kao drzavnog sluzbenika u tom trenutku? Uopste, zasto traju ti kontakti, zasto Cume zove vas i trazi zastitu policije?

Popovic: Poveenje je imao u mene, ja mislim, ako se to naziva poverenjem, samo iz dva razloga. Znao je da sam ja ogorceni protivnik kriminala.

B92: A sta je on nego kriminalac?

Popovic: Ljubisa Buha? Pa, da, ali ja vam kazem, nisam ja s Ljubisom Buhom bio drug, niti su nasi kontakti bili takvi sto smo se mi druzili. Ja nikad s njm u zivotu nisam bio u kafani, ja nikad s njim u zivotu nisam nigde van poslovnih sastanaka bio. Priroda mog posla i priroda tih kontakata je bila da se vidjam s covekom koji je bio i s one strane zakona. Ja sam stalno vrsio pritisak na njega da on prizna, da kaze, stalno sam ga ispitivao, pa ko je ovo, Cume, ko je to mogao da uradi, pa ko stoji iza ovoga. Ja sam to ispitivao i Bracanovica kad je bila otmica Milije Babovica, jednom prilikom bio je u zgradi Vlade i sedeli smo u mojoj kancelariji, cekali su prijem kod Zorana. Sedeli smo u mojoj kancelariji Nenad Milic, Milan Obradovic i Bracanovic i ja. I onda se on onako znojio, znojio i objasnjavao, kao neka kaseta je stigla, oni tu nesto rade, onda sam ga ja pitao, pa ko stoji iza ove otmice. On kaze, to je jedna jaka ekipa. Kazem, pa koja ekipa, ti si kao sef, upravljas, ko je to. Ne znam, ali znam jedino da su mnogo jaki. Mi smo se smejali, mislim svima nama je to bilo onako otprilike vec tad jasno, to je faza vec je jasno da to ne moze da uradi niko drugi osim sto mogu da urade Spasojevic i ti ljudi koji su s njim povezani. Tako isto i s Cumetom, medjutim on je cak i tada, znaci u to vreme kad se plasio da neko pokusava da ga ubije, stalno tvrdio da Spasojevic, Legija, to nema nikakve veze, to su casni i tako dalje, i tako dalje, ljudi. Ja sam se tog dana s njim video nekoliko sati posle toga atentata i razgovarao s njim i rekao mu – ej, sad je zgodna prilika. Medjutim, on ne, on je to vesto izbegavao i rekao, ma ne, ma kakvi, ma otkud znam ko je, ma vojska. Bilo nam je jasno da Cume ne zeli da razgovara i tri dana posle toga on me je sam zvao da se vidimo, tacno tri dana posle toga on me sam zvao da se vidimo. U medjuvremenu je imao kontakt i s gradskim SUP-om i tako dalje i ja sam se s njim video i onda je on meni rekao – ja sam spreman da govorim, ali kad ti budem ispricao sta ti budem ispricao da budes svestan da vise nista nece biti kao sto je bilo i da je tvoj zivot potpuno drugaciji od ovoga sto je danas. Ja sam rekao – dobro, hajde da razmislim, da se konsultujem pa cu ti se javiti. Rekao sam to Zoranu, rekao sam to Nenadu Milicu, rekao sam Milanu Obradovicu, rekao sam Mihajlovicu. Cume je tada otisao negde, pobegao iz Beograda, sklonio se, nije ga bilo, ostalo je to tako da lebdi. Procena je bila ko ce sta tu da uradi i nekoliko dana posle toga me je zvao Zoran da dodjem kod njega u kabinet. Tu je sedeo Dusan Mihajlovic i rekao mi, evo, hoce Dusko nesto da ti kaze, i onda je Dusan rekao – znas sta, mi smo sve uradili, pripremili, evo zakon, dogovorili smo se sada, ja cu to da uradim, otici cu da razgovaram s Kostunicom, sve, donosimo zakon o zasticenom svedoku. I ne znam, desetak dana posto se to desilo, taj atentat s njim, ja sam se s njim video, nasli smo se u mojoj kancelariji, ne u Vladi nego u agenciji, i ja sam njega cetiri sata slusao i on je meni cetiri sata ispricao otprilike ono sto se danas manje-vise zna. Od Stambolica, do droge, do ubistava, do ovoga, do onoga i tako dalje i tako dalje. Ja sam sve to manje-vise zapamtio ili sam zapisivao i otisao posle toga, ispricao Zoranu, ispricao Dusanu, Nenadu Milicu, Milanu Obradovicu i onda smo se dogovorili da pocnemo tu akciju koja je danas manje-vise vec poznata, to je akcija Svedok.

Organizovao sam dva sastanka njega i ljudi iz policije, ja sam bio posrednik. I jedan od tih je bio to njegovo prvo svedocenje koje se desavalo negde u oktobru 2001, kraj septembra, pocetak oktobra 2002, kada smo se on i ja nesto nasli, on je bio tad u Bosni, krio se po Bosni, Hrvatskoj i ne znam vec gde, i onda smo se nasli negde na auto-putu i ja sam ga svojim automobilom odvezao do UBPOK-a i predao ga tamo nacelniku Karleusi. I bio je dogovor da on tad treba da preda sva ta neka dokumenta, mislim sve te dokaze kako bi protiv ovih bio pokrenut proces. Tamo je i spavao, medjutim, dva dana posle toga su me zvali da ponovo odem gore jer je ispao problem, hoce da ode. On je tu bio na dobrovoljnoj bazi, znaci nije postojao nikakav zakonski osnov da biste njega mogli tamo da drzite, i on je rekao – nece vise da sedi, hoce da ode, hoce da ode, hoce da ode. I onda su me zvali da ja odem tamo da probam da vidim o cemu se radi. Ja sam dosao, on je bio besan jer ga je Karleusa tajno snimao nekom kamerom ispod stola dok je tu on nesto pricao. On je to video, poludeo, onda je rekao vise nece da razgovara, onda su ovi bili besni jer nista nije rekao. Uglavnom, to je neuspesno zavrseno i on se spakovao i otisao za Bugarsku ili Kosovo, ne znam gde vec. Nismo se culi skoro sve do incidenta nekog koji je bio u januaru i desavao se u Turskoj, dok je on bio u Turskoj.

B92: A taj incident je bio upad u ambasadu?

Popovic: Da, jeste, to je bio njegov upad u nasu ambasadu u Ankari, jer su ljudi Dusana Spasojevica, placenici, neki muslimani, zaboravio sam im imena kako se vec zovu, ga pronasli, on se krio u Istambulu. I onda su ga oni nasli negde u nekoj kuci gde je on bio, i on je skocio ne znam sa nekog sprata, vec ne znam sa kog je sprata skocio, usao u kola i vozio je kolima bez prekida od Istambula do Ankare, ne znam koliko je to hiljada kilometara. I onda je uleteo u ambasadu, to je bilo par dana pred dolazak ministra Svilanovica u posetu Turskoj, i ambasador jadan nije znao sta da radi i onda je zvao predsednika Vlade Zorana DJindjica da pita o cemu se radi. I onda sam ja s njim tad telefonom razgovarao i on je trazio obecanje i garanciju da cemo mi nesto s njim da uradimo, da cemo da ga zastitimo i onda sam ja tad iskoristio tu priliku koju mi je stalno i ministar Mihajlovic i drugi nudili da mu kazem – ej, dobices zastitu, dobices sve, ali jesi li spreman da das dokaze za njih. Onda sam rekao, ej, uradicemo sve sto mozemo, ali moras razumeti, mi ne mozemo ako nemamo dovoljno dokaza, i on je rekao, ne, ne, evo sad cu sigurno. Je li donet zakon, mislim da je donet zakon tada vec bio ili je bilo pitanje dana kada ce biti donet, i onda je rekao hocu i tad sam se cuo telefonom s njim.

B92: To se desava znaci neposredno pre ubistva?

Popovic: To se desava dva meseca pre ubistva Zorana DJindjica.

B92: Ti pregoviri s Cumetom su trajali dosta dugo, vi ste malopre rekli da je odbijao da bude svedok i da isprica sve. Zasto on nije uhapsen tada?

Popovic: Iz kog razloga?

B92: Pa, recimo, objavljena je bela knjiga u kojoj je on naveden kao vodja, sef Surcinskog klana.

Popovic: Da vam kazem, u beloj knjizi je objavljeno negde oko 2.000 imena i vi ne mozete da hapsite i privodite ljude zbog toga sto je neko negde napisao da su neki ljudi kriminalci. Kao sto znate, hapsenje se desava na osnovu nekih dokaza.

B92: Pa, dobro, mogli ste da nadjete neke dokaze, ako je covek bio sef Surcinskog klana…

Popovic: Da vam kazem, imali biste razloga da mi postavljate ta pitanja da su uhapseni neki drugi ljudi iz te bele knjige, pa da onda ispadne da nije uhapsen Ljubisa Buha jer je, eto, bio nas prijatelj. Nije uhapsen niko iz bele knjige, ne Ljubisa Buha, nego niko ni iz jednog grada.

B92: Dobro, ali ta bela knjiga je posluzila kasnije u akciji Sablja.

Popovic: Nije tacno. Bela knjiga je bila jedan apsolutni promasaj Ministarstva policije u to vreme. Ako se secate, Zoran je na skupu DOS-a u Jagodini ustao i otprilike na neki nacin napao ministra Mihajlovica i policiju upravo zbog bele knjige, zato sto je rekao – to je potpuno besmisleno da postoji, da policija izda knjigu u kojoj pise da su ti i ti ljudi kriminalci, da se bave kriminalom, a da su oni svi na slobodi. Vi ste imali s jedne strane to kao papir, a onda kad pitate ministra ili te ljude, pa, cekaj, sto ti ljudi nisu u zatvoru, kao ovo sto vi pitate mene, oni vam kazu – pa, mi nemamo dokaza.To je samo rekla-kazala. Zna se da je Cume prodavao drogu ili trgovinu automobila, zna se, a jel” imas neki dokaz za to, nemam, na osnovu cega si to napisao, pa nasi operativci na terenu su saznali. Znaci, nije uhapsen on niti bilo ko drugi, ne iz razloga sto je neko nekoga stitio…

B92: Da li je Ljubisa Buha Cume bio zasticen?

Popovic: Nije bio zasticen.

B92: Da li je Vlada Zorana DJindjica ponudila u jednom trenutku njemu da legalizuje svoj novac i bavi se drzavnim poslom, asfaltiranja puteva?

Popovic: Pa, nije ponudila ni njemu, ni bilo kom drugom, niti je to mogla da uradi, niti za to postoji potreba.

B92: Kako ne postoji potreba? To je jedan veliki drzavni posao.

Popovic: Sta je drzavni posao?

B92: Asfaltiranje puteva. I da li neko ko se u beloj knjizi vodi kao sef Surcinskog klana moze da se bavi tako velikim biznisom bez precutnog odobrenja ili bilo kakvog odobrenja Vlade Srbije?

Popovic: Evo, sad cu vam reci. Ljubisa Buha je covek koji je kupio neke masine za asfaltiranje.

B92: Nisu neke…

Popovic: Sacekajte da zavrsim. Nije kupio od Zorana DJindjica, niti je za kupovinu tih masina bilo potrebno da dozvolu da Vlada Zorana DJindjica. Otisao je u Nemacku i kupio ih je u Nemackoj. Da li mislite da mu je na osnovu zakona ove drzave bilo potrebno da pita Vladu da li moze da kupi te masine? Nije. Da li mislite da mu je trebala dozvola Zorana DJindjica da kupi te masine? Nije.

B92: Pa, ne da kupi masine, ali da asfaltira puteve u zemlji Srbiji sigurno je da je morala da bude potrebna nekakva dozvola.

Popovic: Ako me vec pitate da li je Ljubisa Buha imao neku vezu u dobijanju poslova, ja cu vam reci – da, imao je vezu, ali ta veza nije bio niko iz Vlade, nego je bio Milutin Mrkonjic, koji je bio u njegovoj firmi godinu dana. Covek koji je prethodno 5 godina ili ne znam koliko godina se bavio asfaltiranjima poslova u Srbiji. Koga je Zoran DJindjic znao iz asfaltiranja poslova u Srbiji? Ili bilo ko od nas od lidera iz DOS-a? Niko, i to je prica koja postoji, Zoran je rekao – dobro, taj kapital koji ste zaradili baveci se kriminalom, u redu, nema problema s tim kapitalom, samo sad vise nemojte da se bavite kriminalom, a ja cu vam dati dozvolu da taj kapital mozete da ubacite u legalne poslove. Pa, zasto bi vi pitali predsednika Vlade? Ko je pitao ikoga, jel” vi mislite da je Ljubisa Buha jedini koji je za vreme Milosevica u prethodnih 10 godina zaradio milione na crno? Kriminalom, svercom, otmicama, ne znam cime. Pa, pogledajte Dedinje, na Dedinju imate 500 kuca, svaka vredi 4-5 miliona evra. Za koliko vi znate ljudi da su sumnjivog kapitala dosli tamo? Za Karice i za koga jos? Ni za koga vise. Pa, cijih je to 400 kuca? Ko su ti ljudi? Jesu to ljudi koji su imali pod Milosevicem 5.000 evra, maraka mesecno platu, pa su to zaradili? Ne, to su ljudi koji su takodje taj novac zaradili na sumnjiv nacin. Niko o njima ne prica, niti je iko za njih trebao dozvolu od Zorana DJindjica da bi kupio bilo koji posao.

B92: Dobro, vi sad pricate stvarno kao da ste iz Svedske, najmanje. Znaci, zive u zemlji Srbiji, doslo je do promene vlasti. Ispricali ste sve, od kog trenutka Zoran DJindjic poznaje Cumeta, on je sef Surcinskog klana ili bar covek iz podzemlja, zbog toga odrzavate konakte s njim sve vreme i sad taj neko uzme da se bavi asfaltiranjem puteva u Srbiji. Znaci, mozda mu nije potrebna pismena dozvola Vlade Srbije, ali mora da to bude odluceno na nivou drzave.

Popovic: Nije tacno, ja lepo kazem to uopste nije tacno. Kakva, na kom nivou drzave da se odluci? Znaci, Zoran DJindjic je cuo da Cume ima masine i da se bavi asfaltiranjem kad se to pojavilo u javnosti. Tad je to cuo prvi put. Jer, kazem vam, covek je, odakle Cumetu novac, ciji je to novac, kako je on te masine kupio, gde ih je kupio, zasto, kako ih je uvezao, da li ih je uvezao, na koji se konkurs javio, nije se javio.

B92: Pa, sto niste ispitali to?

Popovic: Ko da ispita?

B92: Pa, Vlada Srbije.

Popovic: Pa, ne, ali postoje, kako da vam kazem, pa postoje insititucije koje se time bave. Ako me pitate da li bi sa nekog etickog gledista razmisljao o tome da ali je to Cume trebao da radi ili nije trebao da radi, verovatno nije trebao da radi to Cume, to je verovatno trebao da radi neki lekar koji je nastradao u10 godina Miloseviceve vladavine i umesto da je postao jako bogat, on je bio jako siromasan, i trebalo je dati njemu malo da on podigne masine na lizing i njemu omoguciti da dotera masinu koja kosta….

B92: Ali ko mu je dao pravo?

Popovic: Niko mu nije dao pravo. To je jedna od podmetacina, da Zoran ima veze s tim, kao sto cu vam reci jedan primer koji sad mozete da vidite, da ustanovite da je to klasicna podmetacina i da to rade upravo oni koji su imali nameru da dokazu da je Zoran DJindjic kriminalac. Setite se imena Predraga Rankovica Peconija, vezivan je za Zorana DJindjica, vezivan je da je deo Surcinskog klana, vezivan je da je prijatelj Zorana DJindjica, koga Zoran DJindjic nikad u zivotu video nije, nikad, ni ja, mislim da niko iz Vlade njega nikad u zivotu nije video, niti iko od nas iz Zoranovog okruzenja. Ali je zbog toga sto je on valjda iz Surcina, pricalo se za njega da je on deo, da trpi zastitu Vlade. I tokom akcije Sablja, prva stvar koju je DS i Vojislav Kostunica postavili pitanje da li su uhapseni Peconi i Limun, da li su uhapseni, da li su uhapseni. I onda su oni bili uhapseni u sklopu te akcije, upravo zbog ove price, bela knjiga kriminala, oni se tu pominju i tako dalje. I onda su posle ne znam koliko vremena, 15 dana ili tako nesto, pusteni jer nije bilo nikakvih dokaza. Nemate dokaza, nemaju veze sa ubistvom Zoranovim, nemate dokaze…, nije platio porez, jeste platio porez i pusteni su. Bakarec, Marsicanin, svaki dan pisma javnosti srpskoj, zasto je Peconi pusten iz zatvora, ko stiti Peconija, ko su ti interesi i tako dalje, i tako dalje i to se zavrsilo. Evo, pogledajte sta se danas desava. Ta ista osoba, Peconi podize fabriku u Indjiji koja ima 5 miliona kvadratnih metara, na 300 hektara, zaposljava 50 ljudi, proizvodi cigarete. Prilog na dnevniku drzavne televizije traje 10 minuta, o istom tom coveku. I sad ja postavljam pitanje, o cemu se tu radi? Jel” Peconi kriminalac? Pa je nekad bio s nama, pa je sad s Kostunicinom vladom, oni ga site ili Peconi, bio je kriminalac kad je bio s nama, a sad je uspesan biznismen kad je Kostunica na vlasti. Ili nije bio ni tada, ali je bilo zgodno da se kaze da jeste, jer je to Kostunicina omiljena, ima nadimak, ima pricu, Surcin i tako dalje. To je ista prica i s Cumetom i njegovim masinama i sa asfaltiranjem puteva, to je podmetacina vojne sluzbe bezbednosti.

B92: Popovic kaze da je Ljubisa Buha Cume bio jedina karika za koju je Vlada Srbije mogla da se uhvati kako bi se uspesno obracunala s kriminalom i kako bi Srbiju izvukla iz blata. Zbog Ljubise Buhe su nas optuzili da saradjujemo s kriminalcima, a on je bio jedini nacin da se s njima obracunamo. Danas, kada se ispostavilo da je svedok-saradnik koji je otkrio bitne informacije, jasno je svakom normalnom coveku zbog cega je i sta je sve morala da radi Vlada Zorana DJindjica, kaze jedan od njegovih najblizih saradnika, Vladimir Popovic.

Popovic: Kad sam ja rekao – Zorane, time sto si se bavio samo ekonomijom i sto si samo hteo pozitivne teme, Pariski klub, Londonski klub, dobili kredit, nismo dobili kredit, DJelic, Pitic i tako dalje, to je super i divno, ali ti od toga nikakve koristi nemas, nikakve, tu korist imaju oni. Oni su popularni, to su ministri Vlade koji su popularni, guverner je popularan, G17 je popularan, a ti si nepopularan – zasto, zato sto tebe vezuju za kriminal, a ti se kriminalom ne bavis. I on je meni tada rekao, pa, kao mozda si u pravu, mozda sam ja pogresio, mozda je bio izbor da je bolje da sam se godinu dana bavio tim, kao to resenje, Milosevic, policija i tako dalje, nego bavicu se time u 2002. I tad smo i doneli odluku da, kao sta da uradimo, sta da uradimo i rekli, hajde da postavimo, hajde da prvo ti imas svog coveka. Nije normalno, ti si predsednik Vlade, ti si najodgovorniji za sve, a ti u policiji nemas nikoga. Zoran DJindjic u policiji do novembra ili do decembra 2001. nije imao nijednu jedinu osobu, ne svoju da je postavio, nego da je imao s njom bilo kakav kontakt, nikoga. I onda smo rekli, kao to nije normalno, nije normalno da nam beogradski SUP i beogradsku policiju mi nemamo nekog coveka za koga mozemo da garantujemo da je to covek koji ce da se suprotstavi kriminalu, posto je kriminal u Srbiji, kriminal u Beogradu. I tad smo doneli odluke da se postave Milic i Obradovic i tad je krenula, ako se secate, od Kostunice, od drzave prica – na sta to lici, zloupotreba policije, kako to moze, da se postavlja sef kabineta, pri cemu je Nenad Milic bio policajac. Ako se secate, to je tad tako izgledalo. A pogledajte kako danas izgleda kada je Kostunica premijer.

Ono sto je zanimljivo za slucaj Bagzi to je da sam ja jedan od svedoka zasto je protiv Bagzija podneta samo krivicna prijava za neovlasceno, ne znam sta, nesto neovlasceno, saobracajna dozvola i tako dalje, a ne atentat, a svedok sam tako sto sam posle toga, neposredno posto smo saznali za slucaj Bagzija, Zoran, Janjusevic i ja otisli do Dusana Mihajlovica u kabinet i bili kod njega u kabinetu, tu je onda posle toga dosao Nenad Milic, stigli su i ostali ljudi iz policije i pojavio se i republicki tuzilac Sinisa Simic, kojem smo mi naredna tri sata pokusavali da objasnimo i kazemo da treba da se podnese krivicna prijava protiv Dejana Milenkovica za pokusaj ubistva Zorana DJindjica, jer smo mi znali sta oni rade. Mislim, akcija pripremanja hapsenja Zemunskog klana traje par meseci duze, i mi i oni znamo da se priprema dan konacnog obracuna.

I u tih nekoliko sati rasprave sa Simicem, gde je on onako otprilike, pa ne znam, sta ce reci javnost, cekaj da vidim, pa cekajte, vec znate ono, Vida, Skero, Lepa, oni kao pravosudje nezavisno, nemojte kao tako, i tako dalje. U medjuvremenu se tu desavao jos jedan tehnicki problem sto obezbedjenje Zorana DJindjica, jedan deo obezbedjenja je otisao sa Zoranom DJindjicem u Banjaluku, drugi deo obezbedjenja nije dosao u policiju da da izjave, a bez izjava ne mozete da imate povod da biste mogli da okarakterisete to kao pokusaj ubistva jer mora da se dokaze da je on to radio s namerom, da hoce da ubije premijera. Jednom je stizao namestaj, vozacu je stizao namestaj, pa nije mogao da dodje, morao je da istovaruje namestaj, jedan drugi nije smeo dok ne dodje Veruovic, posto je Veruovic bi