Crnogorski politicari su uvereni da bi do Brisela i lakse i brze bez Srbije, a srbijanski prikljucenje EU svode na paraf i osmeh pred kamerama

Piše: Dragan Banjac

Nakon “demokratskih promena” koje su, kako su nas uveravali srpski politicari u jesen 2000. godine, gradjanima je najvise pominjano ponovno prikljucenje Evropi, “gde smo bili i gde nam je oduvek bilo mesto”. Pogotovo u pocetku vladavine vec poprilicno zaboravljenog DOS-a (Demokratska opozicija Srbije) pojedini politicari su olako najavljivali skori povratak u “evropsku familiju”, kao da nije rec o veoma ozbiljnom poslu i kao da je u pitanju tek jedan ili nekoliko parafa, smesak i casica sampanjca.

Predsednik Drzavne zajednice Svetozar Marovic medju prvima je najavio “precicu” ka Evropskoj uniji, uveravajuci istovremeno i svoje goste u Palati federacije da su “Srbija i Crna Gora”, kako predsedavajuci saveta ministara voli da naglasi – spremne da idu u Evropu, i, naravno, da ispune sve zahteve koji pred “Srbiju i Crnu Goru” budu postavljeni. Poslednju, ali svakako ne i jedinu precicu pomenuo je nedavno (21. decembra 2004) u Skupstini drzavne zajednice Vuk Draskovic, ministar inostranih poslova SCG.

Brisel via Vasington

Draskovic je rekao da nasa precica na putu ka Evropi “vodi preko Vasingtona i njeno ime je Partnerstvo za mir”. On je tada podsetio poslanike iz Srbije i Crne Gore da su sve zemlje bivseg Varsavskog pakta (Poljska, Ceska, Slovacka i Madjarska) usle u Severnoatlantski savez (NATO), potom i u Evropsku uniju (EU), a da su istovetno postupile Slovenija, Bugarska, Rumunija i Turska, koje su vec pristupile ovom vojnom savezu, dok su Hrvatska, Makedonija, BiH i Albanija “pred vratima”.

Politicari u navedenim zemljama kao da su bolje od srbijanskih (i crnogorskih svakako) razumeli da Evropa ne stremi balkanizaciji, upravo obrnutom procesu – da “kuvare” iz balkanske krcme ubedi da nema prikljucenja bez odbacivanja starih i prihvatanja novih pravila ponasanja.

Mada su pre nekoliko godina gasenjem poslednje Jugoslavije politicari iz Beograda i Podgorice (Zoran DJindjic, Vojislav Kostunica, Miroljub Labus, Milo DJukanovic, Filip Vujanovic, zajedno sa ministrom EU za spoljna i bezbednosna pitanja – Havijerom Solanom) privremeno (?) produzili zivot zajednici izmedju Srba i Crnogoraca, iz manje clanice ne prestaju da stizu ocene kako je rec o nefunkcionalnoj tvorevini u kojoj oni (Crnogorci) samo gube vreme i ne kriju da bi sami brze stigli u obecanu Evropu.

Unija je dugo verovala da je moguce i jedino ispravno da se Srbija i Crna Gora (kao SCG) “uzmu pod ruku” i zajedno vrate u EU da bi, uvidevsi da je od “zajednickih sluzbi” ostala samo vojska (nekoliko puta porazena i krajnje unizena) i da DJukanovic i Vujanovic trajno ne vide Crnu Goru sa Srbijom, EU je predlozila “dvostruki kolosek”.
Gordana DJurovic, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije u Vladi Crne Gore kaze da je dupli kolosek “krajnje pozitivna inicijativa EU i da drzave clanice treba da je iskoriste, jer je u obostranom interesu i Srbije i Crne Gore. Smatram da je ova inicijativa u biti i pokrenuta kao podrska integracionim i reformskim procesima u Srbiji” i da bi one ravnopravno uticale i na Crnu Goru.

Ne bi pomogao ni Gandi

Nesto vise “svetla” na ovo baca i pismo evropskog komesara za spoljne poslove Krisa Patena, koji je proslog leta uputio Bernardu Botu, holandskom ministru spoljnih poslova (predsedavajucem EU) u kome kaze da “uprkos dvogodisnjim raspravama nema nikakvog nagovestaja da je doslo do sporazuma Beograda i Podgorice” i da gospodin DJukanovic “nije pokazao nikakvo interesovanje za postizanje dogovora”.

Crnogorski ministar spoljnih poslova Miodrag Vlahovic, koji je trenutno najglasniji po pitanju crnogorske samostalnosti, tvrdi da je Crna Gora “talac politike Beograda i stoga Podgorica nudu transformaciju nefunkcionalne drzavne zajednice u savez nezavisnih drzava”, po principu po kome danas funkcionise Evropska unija. Vlahovic u izjavama ne tako davno kaze da Crna Gora nije za zajednistvo sa Srbijom, cak ni pod uslovom ako bi je predvodio Mahatma Gandi.

Brojnim srbijanskim problemima, od kojih najvise teze haski i kosovski, sve vise se pridodaje i crnogorski. Braca ponajvise broje dane do isteka orocene zajednice, prete referendumom, Ustavnu povelju tumace kako im kada odgovara. Istovremeno, manju clanicu gotovo nikako ne doticu ni Kosovo ni Haski sud.

Dodajmo tome poslednje odluke americke administracije o uskracivanju pomoci i najavi novih sankcija (u junu), otkazivanje posete Havijera Solane, klimavu vladinu koaliciju… Kojim god putem da krene, sa Crnom Gorom ili sama – Srbija ce na cilj stici mnogo teze i kasnije od najava njenih lakomislenih politicara.

Glas Javnosti