Kada bi se broj pripadnika VSiCG smanjio sa sadasnjih 75.000 na 50.000, njihov standard bi bio veci od hrvatske armije

Piše: Dragoljub Stevanovic

U 2005. godinu Vojska ulazi s promenama u Generalstabu, ali i s drasticnim padom poverenja javnosti i neizvesnim pitanjem da li ce imati dovoljno novca i za puko prezivljavanje. Posle toliko nadahnutih prica o njenim reformama cini se da su oruzane snage u jos nezavidnijoj situaciji nego ranijih godina. Zasto? Reforma Vojske podrazumeva politicki konsenzus i u vezi s tim, mr Cedomir Antic, clan predsednistva G17 plus, stranke iz cijih je redova ministra odbrane, navodi tri problema.

Prvo, uprava nad Vojskom je podeljena. Podgorica drzi tamosnji korpus, uz njenu saglasnost postavlja se komandant, odlucuje o unapredjenjima i svemu ostalom. U Crnoj Gori je odziv regruta duplo manji nego u Srbiji, svega 32 odsto, oni odbijaju i civilno sluzenje vojnog roka, i pri tome ih niko ne sankcionise. Vojni sudovi ne postoje, a civilni sudovi u Crnoj Gori su za rastakanje Vojske. Drugi problem je, po recima Antica, sto je u Srbiji tek cetvrtina gradjana za reformu, polovina od polovine izaslih biraca. Uz trajnu politicku nestabilnost koja je delom odraz opste nestabilnosti, a delom odraz volje vecine politickih cinilaca u Srbiji, koji smatraju da ce iz toga izvuci odredjeni politicki profit, tesko je izvrsiti opsezne reforme. I trece, kao i u drugim sistemima, tako i u vojsci postoji jedan broj ljudi koji ne zeli nista da menja, jer smatraju da im je status tako sigurniji.

Kontrolisani raspad

– Mi sada imamo kontrolisani raspad drzave, i moramo konacno da kazemo sta zelimo – kaze Antic. – Moje je misljenje da bi bilo bolje da imamo dve armije i da imamo jedan ozbiljan Savet odbrane koji bi koordinirao njihov rad. Naravno da je interes srpskog naroda da bude ujedinjen, ali to s Republikom Srpskom sada nije moguce, a u Crnoj Gori je vise od 50 gradjana za nezavisnost, a nesto manje od polovine za zajednicku drzavu sa Srbijom, ali pod uslovom da budu privilegovani. Oni ne zele funkcionalnu federaciju sa Srbijom, jer bi hteli 50 odsto uticaja, iako u Crnoj Gori zivi samo pet odsto stanovnistva i resursa.

Ipak, posle duge agonije u odnosima Srbije i Crne Gore, Cedomir Antic veruje da ce u 2005. godini pasti odluka o drzavnoj zajednici i da ce se clanice federacije razici na miran nacin.

– Mi koji smo za nezavisnu Srbiju postali smo poslednji zastitnici te preostale zajednicke strukture, to jest Vojske, jer zelimo – kada sazre zelja gradjana Srbije i Crne Gore za odvajanjem – da imamo dobru polaznu osnovu za dve vojske, koja je ionako vec sada podeljena – istice Antic.

Osim ovog sistemskog, drugi problem predstavljaju finansije, koje su uslovljene pre svega skromnim mogucnostima zemlje, a takodje i prevelikom brojnoscu pripadnika VSCG. Prema sadasnjem brojnom stanju, potrebno je skoro 70 milijardi dinara za Vojsku, a predvidjeno je skoro 30 milijardi dinara manje. Za plate se vec sada izdvaja vise od 60 odsto, a za opremu i naoruzanje svega pet odsto (donedavno osam procenata). Po recima pukovnika dr Radise DJordjevica, savetnika za budzet odbrane u Ministarstvu finansija, najvaznije je da se potrebe Vojske prilagode ekonomskim mogucnostima zemlje.

– Smanjivanje broja pripadnika VSCG je kljucan problem, i ja ne mogu da razumem zasto se s tim kasni – kaze DJordjevic i dodaje da je za to pre svega odgovorno Ministarstvo odbrane, ali i resorna republicka ministarstva zaduzena za socijalne programe viskova vojnog kadra.

Profesionalizacija

– Mnogo zavisi i od toga koliko je jasno i precizno navedeno sta se zeli s parama koje Vojska trazi. Takodje, veliki problem je sto su institucije nadlezne za Vojsku na saveznom nivou, a pare na republickom – kaze DJordjevic i navodi da je uprkos problemima u 2005. obezbedjen socijalni program za 5200 lica na civilnoj sluzbi u VSCG kojima ce biti dokupljen staz za odlazak u penziju.

Jedan od retkih parlamentaraca koji se specijalizovao za oblast bezbednosti Dragan Sutanovac iz Demokratske stranke, clan Odbora za odbranu i bezbednost republicke skupstine ukazuje na jos jedan problem:

– Cinjenica je da se malo politicara u nasoj zemlji bavi bezbednoscu na kvalitetan nacin, a jos manji broj njih zna sta znace reforma vojske, modernizacija bezbednosnih struktura uopste.

On ukazuje i na problem diskontinuiteta, jer su samo on i DJordje Mamula, poslanik iz Demokratske stranke Srbije, bili i u prethodnom skupstinskom sazivu clanovi Odbora za bezbednost, a tu nema nijednog parlamentarca od pre petog oktobra.

Sutanovac zakljucuje da je pravi parlamentarni nadzor nad trosenjem finansijskih sredstava i eventualnim zloupotrebama nad Vojskom i bezbednosnim strukturama uopste jos u povoju.

Dr Zoran Dragisic, profesor Fakulteta civilne odbrane, zakljucuje da ni u 2005. godini necemo dobiti model vojske koji zelimo, ali ce biti veliki uspeh ako se znacajno priblizimo zeljenom modelu:

– Kad bismo i imali sav novac koji je potreban, ima toliko posla da ne moze sve da se uradi, jer je reforma Vojske moguca samo u kontekstu sveukupnih reformi. Vojskom ce morati da se pozabave nosioci najvisih drzavnih funkcija, Savet ministara, Ministarstvo odbrane, vlade drzava clanica. Pred Vojskom je da rascisti pitanje afera, recimo, slucaj „Topcider”, a podmladjeni Generalstab treba da se pozabavi izradom sprovodljivog plana reformi za 2005. godinu, ukljucujuci i planove o profesionalizaciji. Reforma Vojske je neodvojivo povezana sa drzavnom zajednicom, a to pitanje nece biti reseno do kraja 2005. godine. Zato bi bilo dobro da se politicki faktori dogovore da ubrzaju to resenje, jer nema razloga da se gubi jos godina dana – zakljucuje Dragisic.

Smanjenje podize standard

Ako bi se Vojska SCG, odnosno njen sistem odbrane u celini, sveo sa 77.000 na 50.000 pripadnika (0,47 odsto stanovnistva), priblizno relativnoj velicini sistema Madjarske (0,45) i Makedonije (0,48) izdvajanja po pripadniku bi iznosila 10.122 evra i bili bismo „bogatiji” i od pripadnika vojski Turske – 7.182 evra i Rumunije – 7.838 evra, a prestigli bi i nivo standarda u vojsci Hrvatske (9,781 evro po pripadniku sistema odbrane) i priblizili bi se Ceskoj koja po pripadniku njenog sistema odbrane izdvaja 15.146 evra.

(Podaci dr Radise DJordjevica, savetnika za budzet odbrane u Ministarstvu finansija Srbije)

Najteze u vojnim ustanovama

U vojnim ustanovama i zavodima ima skoro deset hiljada zaposlenih koji se ne ubrajaju u pripadnike Vojske, ali imaju status civilnih lica u Vojsci. To su ustanove kao, na primer, VU „Karadjordjevo”, remontni zavodi u Cacku, Kragujevcu, „Moma Stanojlovic”, vojna stamparija… Te ustanove rade kao preduzeca, ne primaju plate iz budzeta, ali nisu registrovani kao pravno lice vec se vode pri Ministarstvu odbrane. Njihov status nije resen vec 11 godina, a recimo u VU „Karadjordjevo” ljudi nisu primili plate 32 meseca. Letos je predlozeno da se odvoje samo kapaciteti koji su neophodni Vojsci SCG i da udju u njen sastav, a sve drugo da ide na tender. Medjutim, kaze dr Radisa DJordjevic, taj predlog Ministarstvo odbrane nije prihvatilo.

Skracenje vojnog roka

U Ministarstvu odbrane ipak najavljuju ubrzanje vojnih reformi u ovoj godini. Jedna od ideja je, po recima Veljka Kadijevica, savetnika ministra odbrane, da se skrati vojni rok sa sadasnjih devet na cetiri do sest meseci, koliko traje obuka. To bi bila medjufaza ka profesionalizaciji vojske, a isto tako i atraktivniji koncept za regrute koji bi ih privukao da se umesto za civilnu sluzbu opredeljuju za vojnu uniformu.

Na jugu Srbije oformice se jedan do dva bataljona s logistickom podrskom sto je medjufaza ka profesionalizaciji Vojske u kojoj ce umesto cete, sto je ruski model, osnovna jedinica biti bataljon, po uzoru na zapadne armije.

Ocekuje se i ukidanje korpusa, od Beogradskog i Uzickog oformice se Zdruzena operativna komanda sa sedistem u Kragujevcu, dok ce u sastav Komande kopnenih snaga uci Niski i Pristinski korpus, a sediste Komande bice u Nisu. Novosadski korpus privremeno ostaje. Za Podgoricki korpus postojala je ideja da se utopi u Zdruzenu operativnu komandu, jer ima svega oko 3470 vojnika i po tome ne moze da bude korpus, ali politicki razlozi su prevagnuli da opstane kao Korpus. Ovo su, navodi nas sagovornik, prelazna resenja, jer ce za dve do tri godine stupiti na snagu nova organizaciona sema operativnog nivoa vojske s tri komande: operativnom, komandom teritorijalnih snaga i komandom logistike.

Kadijevic navodi da je to maksimum koji se u ovom trenutku mogao postici u reformisanju oruzanih snaga zbog nedostatka novca.

Ovom reorganizacijom mi cemo smanjiti broj formacijskih mesta mimo zahtevanih 5200 civila i 1500 oficira u 2005. godini. Od Vojske se neopravdano trazi da prvo smanji brojno stanje, ali to je, dodaje Kadijevic, pogresno, jer prvo treba smanjiti broj jedinica, pa onda ukidati formacijska mesta.

POLITIKA