Od Podgorice do Zagreba i dalje, virus multikretenizma “muskih igara” bericetno se siri na sve strane, ali mu je epicentar i dalje u Beogradu, nepomeriv kano klisurina

Piše: Teofil Pancic

U stara vremena mitskog “zlatnog doba” sve je bilo nekako, brate, jednostavno: Atila je bio Bic Bozji, i basta! A danas, u ovoj Postmodernoj Pometnji, ume da se desi i da Atila bude jedno, a Bic Boziji, bogme, nesto sasvim drugo, dapace nekako bas suprotno, to jest da neki obicni, civilni Atila bude tek nemocnom zrtvom onih koji su ubedjeni da ovu fijukavu kamdziju bozanskog porekla drze licno u svojim neopranim rucerdama. O tome epohalnom paradoksu sada nesumnjivo mnogo zna Novosadjanin Atila Kovac, urednik “straight-friendly magazina” Decko i poznati gay-aktivista. Kovac se, naime, nabazdaren sampionskim dozama nepopravljivog optimizma, uputio pravo u Podgoricu ne bi li na tamosnjoj televiziji malko prosvecivao patrijarhalne djetice – jal zelene jal bijele, nije vazno kad je Muska Cast u pitanju! – glede ravnopravnosti svih seksualnih ukusa i svetonazora… I kao da to nije bilo vec dovoljno strasno, frivolni je Kovac jos rgnuo “nizak udarac” pravo u srce jednog brizljivo uzgajanog Hipermacizma ustvrdivsi da su oni Podgoricani – recimo, navijaci FK “Buducnost”, aktivisti ugledne Grupe Gradjana ljupkog imena “Varvari” – koji tako rado paradiraju svojim macizmom, zapravo obicne mace, samo sto tu stranu svoje visestruke i slozene licnosti radije ispoljavaju na diskretnim izletima u Beograd i Novi Sad… I sta je bilo posle? Pa nista, osim sto je Atila K. malko kamenovan pred zgradom televizije, i sto su ga samo jake policijske snage sacuvale od toga da ga podivljali “Varvari” (ako ovo nije pleonazam?) nacisto ne ugaze. Uostalom, izgleda da su ovi suptilni momci toliko podilkanili da ih bes nije prosao ni do nedeljne utakmice sa “Crvenom Zvezdom” pa su i tamo – u hladnobratskoj kooperaciji sa svojim mentalnim srodnicima zvanim “Delije” – napravili do sada nevidjen belaj, svojevrsni “mali Maksimir”.

Bah. Fukara k”o fukara, barabe k”o barabe, svugde su iste; sami po sebi nisu dostojni komentara – vredni su samo policijske & pravosudne obrade, a neki bogme i psihijatrijske. I to je tako, u dlaku isto, i sa huligansko-fasistoidnim bulumentama zvanim “Delije”, “Grobari” ili “United force”, i sa “Varvarima”, “Torcidom” i BBB, bas kao i sa njihovim sapatnicima po retardiranosti iz Milana, Liverpula ili Dablina, sasvim svejedno. Za njih su ocinski raspolozeni sociolozi vec smislili razne zgodne eufemisticke odrednice, ali upravo je jedna od ovdasnjih navijackih podgrupa najbolje definisala ceo svoj planetarni soj: prozvali su se stoka, ni sami ne znajuci koliko su duboko prodrli u Sustinu Stvari. Oh, da, uzgred su – mislim, ona samokumovana “Stoka” – onomad i ubili coveka koji je cekao Beovoz na Pancevackom mostu. Zato sto ih je, bezobraznik i izdajnik, omeo u Rasno Opravdanom ubijanju nekog Kineza. Pedercina jedna obicna.

Intenzivne aktivnosti respektabilne NVO “Varvari” pokazuju kako se one muske igre iz prethodnog nastavka ove kolumne veselo nastavljaju dalje. Samo, kao i uvek u ovakvim situacijama, nisu najgori terenski aktivisti: najgori su simpatizeri. Narocito ako znaju sta rade. Nadam se da ovo potonje ipak nije bio slucaj sa nekim inace ozbiljnim, pametnim i casnim ljudima koji su koliko do juce ispisivali panegirike tim istim “Varvarima” zato sto se oni, mozes misliti, “bore za nezavisnu Crnu Goru”. Zar ama bas svi “domoljubni” ili “drzavotvorni” intelektualci ama bas svih juznoslovenskih zemalja moraju vazda prolaziti kroz iste cikluse budalastina, tvrdoglavo uceci (u najboljem slucaju) tek na svojim, umesto na prethodnim tudjim greskama, glupostima i brukama?! Mislim, sta jos treba da se desi da aksiomom postane elementarna cinjenica da nije bilo, nema i nece biti “nasih” i “vasih” Varvara? Uostalom, dragi moji, istorija XX veka puna je dokaza za to da intelektualci koji lakom(islen)o pomisle da postoji nekakva Nasa Stvar za koju i Varvari mogu biti korisni, na kraju ili podele sramotu s njima, ili zavrse kao njihove zrtve, posto za Varvare nikada nisi dovoljno Cist, dovoljno Nas. A ako to i jesi, ko zna, mozda nijesi dovoljno Musko, a, mrco?! I to nema nikakve veze sa “drzavama”: Bog, Njegos i Kralj Nikola su mi svedoci da nemam nista protiv nezavisne drzave Crne Gore, naprotiv, ali imam sve protiv “drzavotvoraca” bilo koje fele – nase ili njine. To se uvek pokaze i dokaze kao jedan te isti zadrigli fasistoidni polusvet, samo li mu dadnes (ne)priliku za to.

Virus multikretenizma “muskih igara” bericetno se siri Balkanom na sve strane, ali mu je epicentar i dalje u Beogradu, nepomeriv kano klisurina. To dokazuje i radikalno bizaran mentalni ispad onog zbunjenog lika, studenta beogradskog Arhitektonskog fakulteta, koji je na exkurziju u Zagreb poneo veliki portret DJenerala Draze, ne bi li se s istim slikovao nasred Trga Bana Jelacica?! Dobro bre, sta je to tacno u glavi tih ljudi, pod ekstremno optimistickom pretpostavkom da icega ima?! Veseljak kaze, pazi bogati, da je samo hteo da “snimi dokumentarac o zabrani Milanu Gurovicu da sa Drazinom tetovazom udje u Hrvatsku”. Majke ti?! Samo, eto, nije stigao nista da snimi jerbo ga je prethodno snimilo prolazece pucanstvo i malko ga natamburalo, a potom je jos fasovao petnaest dana prekrsajne bajbokane. Da bi sada gotovo svi Faktori u sluzbenom Beogradu, od ministarstva spoljnih dela pa do Kostunice – inace otvorenog zastitnika savremenih ratnih zlocinaca, pod sitnim uslovom da su Srbi! – kricali na Hrvate da oslobode sirotu zatocenu decurliju: sve bilo je mala sala & komika, sta zna dete sta je trista kila ogavne balkanske istorije? Oh, Mon Dieu…

Ponovo, dakle, nisu vazni aktivisti nego simpatizeri: moze li se ovde, molicemo lepo, ako to nije preveliko zeniranje i pretezak intelektualni napor, shvatiti da je, recimo, Zagreb grad u jednoj drugoj, susednoj drzavi, i da ta drzava ima neke svoje zakone koji mogu biti drugaciji od ovdasnjih i da se to ima postovati ako se putuje tamo, kao sto u Nemackoj postujete nemacke zakone a u Kanadi kanadske, a da smehotresne posalice sa bradatim Cica Drazom i ostalima ostavite za svoje freak show kucne zurke? Umesto toga, simpatizeri sa najvisih mesta – bas kao i iz razgranate medijske kanalizacije – od bahatih primitivaca fabrikuju sirote zrtve: tako se zacarani krug drzavno sponzorisanog budalesanja uvek iznova zatvara, sve dok svi ne pocrkamo od zadaha vlastite samozadovoljne prdnjave u hermeticki zatvorenoj kuci, u koju niko ne ulazi niti iko iz nje ikuda ide. Bar ne bez Cicinog maco portreta!

VREME