Izjava premijera da Deklaracija o Tari, eventualno usvojena u Skupstini, pravno ne obavezuje Vladu samo potvrdjuje autorovu vec javno izrecenu tezu da premijer nema dobre pravne savjetnike

Piše: Blagota Mitric

Izjava premijera da Deklaracija o Tari, eventualno usvojena u Skupstini, pravno ne obavezuje Vladu samo potvrdjuje autorovu vec javno izrecenu tezu da premijer nema dobre pravne savjetnike, jer kad je rijec o takozvanim politickim aktima, koji u principu zaista pravno ne obavezuju, zaboravlja se na jednu notornu cinjenicu koja govori o tome da izvjesni politicki akti, u izvjesnim politicko-pravnim situacijama, pravno obavezuju.

Naime, Ustavni sud Crne Gore je svojim odlukama 5. aprila 2000. godine i 21. novembra 2000. godine ponistio kao neustavne politicke akte u formi rezolucija koje su donijele SO Pljevlja i SO Zabljak. Ustavni sud je nasao da oni po svojoj sadrzini i ciljevima, bez obzira sto je rijec o politickim aktima, ne izrazavaju samo politicki stav, vec propisuje obavezu organima tih opstina i Republike da se nece priznati rezultati referenduma o eventualnoj nezavisnosti Crne Gore na njihovoj teritoriji. U ovim aktima se tretiraju pitanja drzavno-pravnog statusa Crne Gore i odredjuje nacin njihovog rjesavanja, cime se zadire u drzavno-pravni, ustavno-pravni i politicko-pravni sistem Crne Gore, sto je sa aspekta vazecih ustavnih normi protivpravno.

Isti je slucaj i sa Deklaracijom o Tari, cije bi izglasavanje u Skupstini i njeno eventualno nepostovanje predstavljalo protivpravnu radnju, jer je u direktnoj suprotnosti sa temeljima ustavno-pravnog sistema koji je gradjen na Crnoj Gori kao ekoloskoj drzavi. Tako, svaka odluka ili bilo kakav sporazum koji zadire u ekoloske osnove Crne Gore je protivustavno, a pogotovo ako zadire u kanjon Tare kao osnovu osnove ekoloske Crne Gore. Ustav Crne Gore, takodje, ne dopusta nikakve akte i radnje koji bi ugrozili ustavni temelj Crne Gore kao ekoloske drzave, a ustavna odredba iz cl.65 Ustava Crne Gore, koja ogranicava slobodu preduzetnistva i uopste slobodu privredjivanja zastitom zivotne sredine, ne dozvoljava, cak, ni diskusiju, ni rijec o eventualnim projektima na Tari, a kamoli o prihvacenim sporazumima i slicno.

Konacno, svaka odluka Ustavnog suda predstavlja segment pravnog sistema Crne Gore koji se u svemu mora postovati. Odluke Ustavnog suda imaju funkciju tzv. “negativnog zakonodavca”, jer njihovim objavljivanjem u Sluzbenom listu Crne Gore “brise se” sve ono sto je negativno u vazecem pravnom poretku. Tako je bilo u slucaju rezolucija SO Zabljak i SO Pljevlja, tako mora biti i u slucaju Deklaracije o Tari, jer se radi o istim aktima, koja zadiru u iste osnove drzavno-pravnog, ustavno-pravnog i politicko-pravnog sistema Crne Gore.

Vijesti