Iako su odluke Suda SiCG obavezujuce, on nema nacina da natera Crnu Goru da postuje potpisano

Piše: Biljana Cpajak

Iako su odluke Suda SiCG obavezujuce, on nema nacina da natera Crnu Goru da postuje potpisano

Prica o izborima za parlament drzavne zajednice Srbija i Crna Gora, koji bi, prema slovu Ustavne povelje, trebalo da budu odrzani u prvom kvartalu sledece godine, zasla je pravi corsokak, iz kojeg se, barem trenutno, ne vide moguci izlazi. Oni se samo naslucuju.
Predstavnici Srbije optuzuje Crnu Goru da zalaganjem za princip posrednih izbora za tu skupstinu krsi potpisana pravila. Zvanicna Crna Gora na to iz dana u dan”tvrdoglavo” odgovara da su neposredni izbori besmisleni i da ih, eventualno, treba raspisati tek nakon referenduma, na kojem bi se gradjani ove republike izjasnjavali o drzavnoj samostalnosti.”Bliski susret” na ovu temu zaista nije na vidiku, pa su zasad jedino mogucne pretpostavke o tome kako bismo se mogli izvuci iz ovog najnovijeg srpsko-crnogorskog galimatijasa.

Poziv u pomoc

Ako se, dakle, cudo ne desi, da Srbija i Crna Gora same nekako postignu politicki dogovor oko ovog izbornog spora (sto bi bilo drugo”kreativno tumacenje” Povelje), onda ce Evropska unija verovatno ponovo morati da upotrebi svoje metode ubedjivanja. A ako i to ne bi uspelo i stvar bude dalje napredovala, sve dotle da Srbija, koja vec priprema zakonski predlog, usvoji zakon o neposrednim izborima za ovaj parlament, a Crna Gora”pecatira” resenje o tome da njena skupstina ponovo u Beograd salje svoje”delegate”, tada bi, prema misljenju nekih strucnjaka, to bio slucaj za Sud Srbije i Crne Gore, koji je tek od letos”na nogama”.

Kad je rec o prvoj pomenutoj mogucnosti, ni najnoviji razvoj dogadjaja u vezi sa najavom susreta drzavnog vrha, na kojem bi bili prisutni celnici sa sva tri politicka nivoa u zemlji, ne daje neke posebne nade. Istina je da je Svetozar Marovic, predsednik SCG, odustao od prvo planiranog sastanka, za koji su Crnogorci spremali teze o razdruzivanju, i da se sada govori o okupljanju politickih celnika na Savetu za evropske integracije. Ali, pristajuci na to, crnogorski premijer Milo DJukanovic opet trazi da se i tada razgovara”o svim pitanjima” koja proizilaze iz osnovne teme (receno je da je to”dvostruki kolosek”).

Druga varijanta mnogima se cini izvesnijom. Na nju posebno racunaju u redovima crnogorske opozicije, ciji zakonski predlog o izlasku gradjana na biralista za parlament SCG nije prosao slavno, pre neki dan, u crnogorskoj skupstini. Andrija Mandic, predsednik Srpske narodne stranke, vec je pozvao u pomoc proverenog”pomocnika” za srpsko–crnogorska pitanja Havijera Solanu, zatrazivsi od njega da pomogne da se u Crnoj Gori ispostuje Ustavna povelja.

Sto se tice treceg nacina za”ubedjivanje” crnogorske vlasti u neophodnost direktnih izbora, Svetozar Ciplic, sudija Ustavnog suda Srbije, u razgovoru za nas list naglasava da je Ustavnom poveljom SCG”jasno regulisano” da se poslanici za Skupstinu drzavne zajednice”moraju birati samo na neposrednim izborima”. Svako drugo tumacenje, uveren je, bilo bi krsenje Ustavne povelje. Znaci, zakon o posrednom izboru poslanika bio bi protivan Ustavnoj povelji.

Pored toga sto je Ustavnom poveljom propisan nacin na koji poslanici moraju da budu birani, istovremeno je receno da su republike clanice te koje ce svojim zakonima urediti neposredan izbor poslanika za Skupstinu SCG.

Vezane ruke

Da li je, onda, drzavna zajednica u stanju da sama sebe brani i odbrani, time sto bi njena (jedina) sudska instanca ustala u zastitu najviseg pravnog akta SCG? Recju, postoji li nacin da Sud SCG natera Crnu Goru da postuje Ustavnu povelju, koju je prihvatila ne samo u zajednickoj skupstini, vec i u sopstvenoj?

Odgovor sudije Ciplica na ovo pitanje kratak je i jednostavan:”Ne postoji”.

– Mislim da je ustavni sistem drzavne zajednice napravljen tako da je ostavljeno mnogo slobode, odnosno mnogo pitanja koja nisu izricito uredjena. O problemima koji nastaju u funkcionisanju moze se, posredno, izvoditi neko pravilo – istice on.

Govoreci o mogucem sporu oko usaglasenosti nekog republickog akta sa Ustavnom poveljom, najpre nacelno objasnjava da bilo koji republicki zakon drzave clanice moze da se osporava pred ovim sudom i da je moguce da ga, u zavisnosti od njegove sadrzine, neko ospori.

Pitamo ga koliko su odluke tog suda izvrsne? Ukoliko bi ovaj sud presudio da je Crna Gora prekrsila Povelju, sta bi se, zapravo, desilo?

U samoj Ustavnoj povelji, u clanu 48., definisana je pravna snaga i pravno dejstvo odluke, gde se kaze da su odluke Suda obavezujuce i bez prava zalbe. Dalje se kaze da je Sud ovlascen da stavi van snage zakone i druge propise i akte institucija Srbije i Crne Gore koji su u suprotnosti sa Ustavnom poveljom i zakonima.

Koliko su ovom”deliocu pravde” zapravo vezane ruke pokazuje sledece objasnjenje. Kada se pred ovim sudom ocenjuje uskladjenost zakona drzave clanice sa Ustavnom poveljom, a to je ono sto nas ovde zanima, u radu sednice Suda ucestvuju i odlucuju i sudije ustavnog suda drzave clanice. Drugim recima, ako Crna Gora donese (a pred sudom ne moze da se osporava nesto sto nije doneto) zakon kojim su propisani posredni izbori, onda bi se sudijama Suda SCG prikljucile sudije Ustavnog suda Crne Gore i sa njima odlucivale o ovom predmetu.

Da je za resavanje ovog problema prakticno ostao”minut do dvanaest” da bi ovi izbori bili odrzani, kako je predvidjeno – a u clanu 9. Zakona o sprovodjenju Ustavne povelje kaze se da predsednik SCG raspisuje neposredne izbore, tako da se ti izbori odrze istekom roka od dve godine od dana konstituisanja prvog skupstinskog saziva – dovoljno je da se prisetimo da je za razne predizborne radnje neophodno prilicno vremena. Moglo bi se reci da je decembar krajnji rok kada bi morale da postoje zakonske pretpostavke za njih.

Srbija ce, po svoj prilici, svoju obavezu blagovremeno ispuniti. Da li ce Crna Gora time biti zatecena?

POLITIKA