Ko danas za bilo sta moze da bude kriv kada se ne zna ni ko je zasta odgovoran? Ministri se, cak i preko medija, prepucavaju, energicni i odlucni premijer verovatno ni ne zna ko mu je sve u vladi, a njemu samom ne pada na pamet da bi mogao biti odgovoran za svako ministarstvo i svakog ministra, svakog sefa neke drzavne agencije ili sluzbe

Piše: Ekonomist

Ko danas za bilo sta moze da bude kriv kada se ne zna ni ko je zasta odgovoran? Ministri se, cak i preko medija, prepucavaju, energicni i odlucni premijer verovatno ni ne zna ko mu je sve u vladi, a njemu samom ne pada na pamet da bi mogao biti odgovoran za svako ministarstvo i svakog ministra, svakog sefa neke drzavne agencije ili sluzbe. Da bi morao da zna sve o njihovom radu, da ih smenjuje i postavlja, i to ne zbog tri glasa vecitog gubitnika

Opet je neumitno bio i 20. oktobar. Rodjendan Lepe Brene. Ali nju jos nije uputno pominjati, bar dok se ne zaboravi onaj venac koji je polozila u Tuzli. Vazno je da su izasle nove knjige Karadzica i Mire Markovic. Mogla je da se trci i trka povodom dana oslobodjenja Beograda. Tacno sest decenija od tada. Ako je oslobodjenja uopste bilo. Ako tog datuma, valjda za razliku od vremena monarhije i nemacke okupacije, nije zavladalo jednoumlje i razvrstavanje ljudi po politickoj pripadnosti. A mozda je novi prestonicki gradonacelnik, makar u podsvesti, imao to na umu kada je nedavno utvrdio da nad tzv. kadrovskom politikom ponovo dominira politicka pripadnost.

Nije valjda mislio na zenu – narodnog heroja koja je jedina u stanju da se obracuna sa zilavim ostacima Milosevicevog rezima. Ni na kraj pameti mu nije bio ambiciozni decko koji bi i u basketu izgubio od osnovnoskolaca, koji je na izborima za gradonacelnika zabelezen kao statisticka greska, ali ga to nije sprecilo da, uz pomoc preostala dva clana svoje stranke, postane ministar za prosvetu, sport, (tursiju, opremu za kupatilo.., dopisati po volji). Uostalom, nije on jedini ministar – statisticka greska. Ima i onaj 011 sto ga racunaju kao ministra za informisanje (voce i povrce, pricanje viceva.., takodje dopisati prema nahodjenju).

I sta sad? Premijer, koji otvara usta jedva nesto cesce nego Karlin miljenik, kaze da je DOS sve upropastio, a da je ova vlada ipak uspela da popravi stanje. Kada ga je isti taj DOS izneo na ledjima da bi postao predsednik Srbije tvrdio je da je Milosevic ostavio pustos. Pre rata nismo imali nista, a onda su dosli Nemci pa su nam uzeli sve. A DOS je funkcionisao kao rogovi u vreci, a DJindjic je, bice, prigrabio svu vlast i hteo da o svemu sam odlucuje. Mani se covece i svoje komplekse leci negde drugde, a ne na drzavi. Udjite u bilo koji taksi i redosled je ovakav – Tito, Ante Markovic, pa DJindjic. Pamcenje ovog naroda je kratko, a secanje naknadno.

DJindjicev DOS i vlada su bili, cak i uz onih famoznih osamnaest lidera i lidercica, politicara i mediokriteta, cvrsta i efikasna postava, sa prepoznatljivim programom i jasnim ciljem. Bar u poredjenju sa sadasnjom vlascu. Sada covek mora da ih slusa sa istom paznjom s kojom su nekada citani izmedju redova zakljuci CK. Kada kazu da su za Evropu ili saradnju sa Hagom, malo vestiji slusalac vec posle prve recenice prepoznaje razliku. Nema programa, nema vizije, nema cilja, nema cak ni stranackih interesa. Jeste da su sve funkcije podeljene izmedju stranaka, ali samo zbog licnih interesa onih koji na te funkcije pretenduju. Pa tako, kao u Nisu, mogu da se naprave cak tri razlicite koalicije, pa jos da ista stranka bude u dve. Jer, mali Mikica se dogovorio sa socijalistima, a mali DJokica sa radikalima. Zinuce juzni deo ledja i demokratama, ma koliko za sada uspesno oponasali tvrdoglavu i nezavisnu poziciju radikala. Trenutno ne znaju ni sta ce sa sobom. Mladjani Ceda hteo frakciju, pa mu ne daju. Vremesni Micun se tek vratio i bez pitanja osnovao frakciju. Sto bi rekli “antiprotivno” zakletvi svog partijskog sefa da nema izbora pre donosenja ustava, odmah utvrdio da se ne moze cekati na ustav. Prvog dana, pa partijska nedisciplina?

Sve bi ovo bilo hronika nasih dana, prepricavanje anegdota da to ovu drzavu i narod ne kosta mnogo. Danas zaista nije moguce utvrditi ko je i zasta odgovoran. Nije nikakvo podizanje spomenika, ali u vreme pokojnog premijera bilo je ovako – zabrlja ministar, kriv je DJindjic, ne radi fabrika, kriv je DJindjic, isklizne voz, kriv je DJindjic, opada natalitet, kriv je DJindjic. Ko danas za bilo sta moze da bude kriv kada se ne zna ni ko je zasta odgovoran? Ministri se, cak i preko medija, prepucavaju, energicni i odlucni premijer verovatno ni ne zna ko mu je sve u vladi, a njemu samom ne pada na pamet da bi mogao biti odgovoran za svako ministarstvo i svakog ministra, svakog sefa neke drzavne agencije ili sluzbe. Da bi morao da zna sve o njihovom radu, da ih smenjuje i postavlja, i to ne zbog tri glasa vecitog gubitnika.

Vama ekonomija, nama prosveta, onima bezbednost. Ko vec zasta ima afiniteta. Na lokalnom nivou, nama gradsko zemljiste, vama parking-servis, onima opstinska administracija. Pa ako ne ide, ako gradjani ne budu zadovoljni, onda cemo da se rotiramo. Pa neka bude jeres, ali i to mora da se kaze. Takvo stanje je gore od jednoumlja. U jednoumnoj drzavi su bar svi sprovodili isti program, dobar ili pogresan, vrag ce ga znati. U bezumnoj drzavi nema ni programa, ni cilja, ni odgovornosti. To cak nije ni dnevna politika. Postoji prepodnevna i poslepodnevna politika. Odlozi se skupstinsko zasedanje na nekoliko sati, pa se uz picence postigne dogovor o kome ni clanstvo stranaka ne zna nista. I nije posledica demokratizacije drustva to sto su politicari sve prisutniji u tabloidima. Sta da ih pitate? O spoljnopolitickoj strategiji zemlje, o koncepciji privatizacije, o statusu Kosova? Ma, i kad nesto o tome kazu ne moraju tako da misle, jos manje tako da rade. Pitajte ih gde se oblace, da li se razvode, ko ih sisa. Pa i za to ne moraju da budu odgovorni. Uostalom, i na pitanje kuda ide ova zemlja, i na pitanje da li menjaju namestaj u stanu mogu da vam odgovore – sta te se tice. A i javnost se tome prilagodila. Tabloidi ce pronaci aferu, sa ili bez politicke namere, pa ce svi o tome da pricaju. Kome je jos do pravih pitanja?