SAD regrutuju “Delte” i “Foke”, Britanija SAS, Rusija “Alfu”, a nasa Vojska sezdesetak elitnih profesionalaca spremnih za zemlju, vodu i vazduh – “Kobri”

Piše: Milan Bozokin

Za zadatke se pripremaju dugo i uporno. Dolaze tiho, a deluju odlucno. NJihov napad je kao ujed zmije, jer oni su – “Kobre”. Taj antiteroristicki odred je najelitniji sastav Vojske Srbije i Crne Gore. Ono sto su u SAD “Delte” ili “Foke”, u Britaniji SAS, u Rusiji “Alfa” kod nas su “Kobre”.

Momci ciji je zastitni znak krilata kobra prisutni su i kada ih ne vidite. Osim maskirne uniforme i crne ili mrezaste fantomke preko lica, oni nose i elegantna, civilna odela. To nimalo ne cudi kada se zna da, osim protivteroristickog delovanja, drugi vazan zadatak im je obezbedjenje najvisih vojnih i drzavnih licnosti ove zemlje. “Kobre” cuvaju ministra odbrane Prvoslava Davinica, nacelnika Generalstaba VSCG Branka Krgu, a i dalje obezbedjuju predsednika Srbije Borisa Tadica, kao sto su to cinile kad je, ne tako davno, bio ministar vojni.
Komandant protivteroristickog odreda “Kobre” pukovnik Stojan Kljajic podseca da je ova jedinica formirana 14. aprila 1978. Prvo odeljenje imalo je 12 specijalno odabranih ljudi. Od tada, osim nekih manjih prekida, “Kobre” su direktno potcinjene nacelniku Generalstaba VSCG. Odred je sastavljen iskljucivo od profesionalaca, koji u tu jedinicu dolaze iskljucivo dobrovoljno i tu ostaju pod uslovom da zadovolje izuzetno stroge kriterijume.

– Kandidat za “Kobru” mora da bude mladji od 28 godina, da je najmanje dve godine proveo u profesionalnoj vojnoj sluzbi i da su mu poslednje dve sluzbene ocene bile najmanje vrlo dobar. Obavezan je probni rad od sest meseci – veli pukovnik Kljajic.
Na dugackom spisku zahteva koji treba ispuniti za ulazak u najelitniju jedinicu VSCG pise da kandidati treba “izuzetno kvalitetno obavljaju duznosti na koje su postavljani, pri cemu treba da ispoljavaju postenje, iskrenost, pravicnost, skromnost, hrabrost, marljivost, odgovornost, inicijativu, upornost, odlucnost, doslednost i da uzivaju ugled u sredini u kojoj zive i rade. Kandidati, medjutim, ne smeju da ispoljavaju “politicku opredeljenost za bilo koju stranku ili organizaciju”.

Tokom devetomesecnog “drila”, pripadnici “Kobri” do savrsenstva ovladaju i borilackim vestinama, upotrebom vatrenog i hladnog oruzja. U drugom delu obuke teziste je na kolektivnom radu – uvezbava se borba u razlicitim situacijama i ambijentima, tehnika oslobadjanja talaca iz zgrada ali i iz aviona i upotreba specijalne opreme i vozila.

– U toku je selektivna obuka za kandidate koji su uspesno prosli psihofizicku proveru za prijem u jedinicu – “raportira” kapetan Dalibor Dobric, jedan od mladjih “Kobri”. – Na konkurs se javilo 150 staresina iz celokupne Vojske SCG, svih specijalnosti, a posle obavljenog razgovora s njima i fizicke provere na obuku je primljeno 65 staresina. Tokom obuke bilo je odustajanja, najvise u pocetnim mesecima, pa je ostalo 25 najupornijih i najspremnijih.

Tokom 131 dana selektivne obuke, kandidati za “Kobre” proveli su 66 dana na terenu, gadjali 63 puta iz vatrenog oruzja, pri cemu su utrosili 23.000 komada pistoljske i puscane municije, a na 37 marseva prepesacili 846 kilometara. Kada su poceli obuku, u proseku su bili teski 84,5 kilograma, a na kraju obuke tri kile laksi. NJihova sestomesecna obuka kostala je dva miliona dinara.

Dvadesetpetorica “naj” u protekla tri dana imala su zavrsnu proveru – mars. Krenuli su u nedelju ujutru, pod punom ratnom opremom, rutom Rudnik – Vencac – Orasac – Kosmaj – Avala – Bubanj potok, sto je ukupno 118 kilometara. Na odrediste u Bubanj potoku, u nekadasnji nastavni centar za obuku, pristigli su juce oko podne. Odmah su odlagali opremu i bez predaha odlazili na streliste, da pokazu spremnost u preciznom pucanju iz pistolja. Tom dogadjaju prisustvovao je juce i zamenik nacelnika Generalstaba VSCG kontraadmiral Mihailo Zarkovic.

Shodno nameni koju imaju, “Kobre” su opremljene svim vrstama streljackog oruzja, od kojih vecina spada u najsavremenije u svetu. Uz neizbezne domace pistolje CZ99 i CZ88 i revolvera 357 “magnum”, u arsenalu “Kobri” nalaze se i izvrsni izraelski pistolji “yeriko” 941F i 941FB u kalibru 9mm para, sa magacinom kapaciteta 15 metaka.

Od hladnog oruzja imaju desetak vrsta nozeva i samostrel italijanske proizvodnje. Samostrel je najefikasniji za dejstvo do 250 metara, mada njegove strele mogu da odlete cak 900 metara daleko.

Osnovno automatsko naoruzanje cine obavezni nemacki automat firme “Hekler-Koh” kalibra 9 mm para, a njihovu vatrenu moc povecava i automatska puska sistema “kalasnjikov” AK-47, kalibra 7,62 mm, sa montiranim bacacem granata 40 mm, veoma pogodnim za “bombardovanje” otkrivenih i zaklonjenih ciljeva na daljinama od sto i vise metara i upada u zabarikadirane objekte.

Specijalno obuceni snajperski timovi “Kobri” koriste domacu poluautomatsku snajpersku pusku M 76 kalibra 7,9 mm, sa standardnim optickim nisanom, koja se po potrebi oprema prigusivacem i nocnim pasivnim infracrvenim nisanom. Za gadjanje lakooklopljenih ciljeva i zive sile na vecim daljinama (i do 1.800 metara) upotrebljava se nova “Zastavina” dalekometna puska “crna strela” kalibra 12,7 mm. Tu je i poluautomatska puska sacmara SPAS-15, proizvod renomirane italijanske firme “Franki”. Ovo mocno oruzje ima preklopni kundak i izmenljiv okvir u koji staje sest patrona kalibra 12/70. Kada se upotrebljava “smrtonosna” municija (patrone s “kuglom”), puska funkcionise kao poluautomatska, po principu pozajmice gasova, dok se sa specijalnom “onesposobljavajucom” municijom (patrone sa plasticnom i gumenom sacmom) puska se moze koristiti i kao rucna repetirka na principu “pumpe”.

“Kobre” imaju i savremenu vojnu opremu, pre svega optoelektronski monokularni uredjaj strane proizvodnje, trece generacije, koji je izuzetno funkcionalan. Tu su i novi rancevi – veliki nosivosti 30 kilograma i mali transportni, izradjeni u preduzecu “Mile Dragic” od veoma kvalitetnog i izdrzljivog materijala.

Brojno stanje “Kobri” je, naravno, tajna. Vojni analiticari na osnovu podataka o slicnim jedinicama i njihovog odnosa na ukupno brojno stanje vojnika u drugim armijama sveta, procenjuju da ih u nasoj vojsci ima sezdesetak.

Dnevnik