Mi smo vec podeljeno drustvo. Svako novo izrucenje moglo bi da poremeti stabilnost u drzavi, a poremecaj stabilnosti u Srbiji mogao bi da izazove poremecaj i na Balkanu

Piše: Intervju ministra pravde Zorana Stojkovica

Mi smo vec podeljeno drustvo. Svako novo izrucenje moglo bi da poremeti stabilnost u drzavi, a poremecaj stabilnosti u Srbiji mogao bi da izazove poremecaj i na Balkanu. Tri i po godine Tuzilastvo za ratne zlocine ne dize nijednu optuznicu ili ja nemam podatak da je to uradjeno, osim u slucaju izvesnog Albanca. Ako Ratko Mladic bude u ovoj zemlji, mi cemo ga naci. U poseti mi je bio kolega Vinji, drzavni tuzilac Italije: covek nije mogao da veruje da moze vodja mafije da bude zasticeni svedok

Ministar pravde Zoran Stojkovic u intervjuu za “Dnevnik”, bez zadrske, otvoreno govori o situaciji u nasem pravosudju. Mada se u javnosti dosta spekulise da je izrucenje cetvorice generala Haskom tribunalu “gotova stvar”, cini se da je to pitanje znatno kompleksnije.

– Mislim da bi mogli da dodjemo u situaciju da zbog izrucenja bude ugrozen nacionalni interes. Mi smo vec podeljeno drustvo. Svako novo izrucenje moglo bi da poremeti stabilnost u drzavi, a poremecaj stabilnosti u Srbiji mogao bi da izazove poremecaj i na Balkanu. Podsecam da smo potpisali dve konvencije, da smo i mi garant stabilnosti na Balkanu i to je kljucna stvar, kaze ministar Zoran Stojkovic. – Licno mislim da nema nikakvih smetnji da se njima sudi u zemlji, ako ima razloga za to. Tim pre sto su nasi sudovi zaista osposobljeni da postupaju u tim predmetima. Obezbedili smo sve uslove za sudjenje, tako da, sto se tice kadrovskih i materijalnih uslova za sudjenje, nema smetnji. S druge strane, izmenili smo zakon gde dajemo mogucnost potpunog koriscenja dokaza, cak i onih koji su izvedeni pred Haskim tribunalom. Ovde, koliko vidim, javlja se jedan problem – tri i po godine Tuzilastvo za ratne zlocine ne dize nijednu optuznicu, ili ja nemam podatak da je to uradjeno, osim u slucaju izvesnog Albanca. Imam utisak kao da Tuzilastvo stvara opstrukciju za sudjenja ne bi li dovelo zemlju da bude pod stalnim pritiscima i da salje svoje ljude u Hag, a imamo mogucnost i da ovde sudimo. To, uostalom, dokazuju postupci za Skelane, Sjeverin, Gnjilane, sve je korektno sudjeno, nije bilo nikakvih tenzija, izrecene su cak maksimalne kazne po zakonu. Sudjenje za Ovcaru se dobro odvija. Ne vidim zasto bi se izbegavalo sudjenje u zemlji, kada za to postoje uslovi.

Gde je istina izmedju tog vaseg stava, suprotstavljenih tvrdnji da bi izrucenjem Ratka Mladica dosli u situaciju da cetvorici generala sude domaci sudovi i negiranja Tribunala da je to uopste moguce?
– Meni je jasno receno: “Ako bi se resio slucaj Mladic, mi bismo preduzeli sve da se obezbedi sudjenje generalima u zemlji”. To pokazuje da je problem general Ratko Mladic, a s druge strane, da kod svih njih postoji jasno uverenje da za ratne zlocine moze da se sudi u zemlji. Onda, neka dozvole da sudimo. Ako Ratko Mladic bude u ovoj zemlji, mi cemo ga naci. Tvrdimo da preduzimamo sve, Srbija je takoreci “preorana”, a mi nemamo podatka da je Mladic ovde. Ne moze se traziti od nas da nesto uradimo u odnosu na coveka koji nije tu.

Gde je problem, u Srbiji ili u Haskom tribunalu?
– Ova desavanja tumacim kao pritisak jer je,bez obzira na tu malu opstrukciju organa za gonjenje, domace pravosudje sposobno da sudi takve predmete.

Da li ste u kontaktu s grckim Ministarstvom pravde: zasto se toliko odugovlaci sa izrucenjem optuzenog Dejana Milenkovica Bagzija?
– Znam da ce odluka biti donesena 12. oktobra. Zasto se ovoliko odugovlacilo, nije mi poznato. Imao sam neke kontakte po tom pitanju. Mogu smo da kazem da nije problem aktuelna Vlada Srbije.

Da li ce u finalnoj verziji Zakon o zasticenom svedoku da promeni nesto u pogledu cinjenice da je kod nas javnost uskracena za izjave svedoka saradnika, potpuno suprotno recimo situaciji u Hagu gde zasticeni svedoci govore pred svetskim auditorijumom, a maksimalno se krije njihov identitet?
– Slazem se da ovakvo izvestavanje i ovakav rad ne daje mogucnost jasnog uvida. Cak imate i tendenciozno prepricavanje i iznosenje onoga sto nekome odgovara. Imam utisak da postoje odredjene snage i grupe iza toga, koje imaju interes da se ne vidi kompletna istina. Ili je sudjenje zatvoreno za javnost ili otvoreno. Pojavila se, istina, neverovatna situacija, da se polemise o jednoj stvari, a da drugu ne znate, da je u mraku, sto se tice samih svedoka. Stvar suda je da li ce odluciti da se taj deo otvori za javnost, u to ne zelim da ulazim.

Da li bi neko kompetentan mogao da objasni zasto se gradjani Srbije stite od tih istina, odnosno kolika je tezina izjava svedoka saradnika u predmetima organizovanog kriminala, recimo neke “Firme”, u odnosu na to da su desetine najvisih funkcionera drzavnog vrha bivse vlasti oslobodjeni cuvanja svih drzavnih, sluzbenih, vojnih i ostalih tajni da bi svedocili u Hagu, da je sa vise stotina dokumenta skinuta oznaka strogo poverljivo?
– Apsolutno ne zelim da se na bilo koji nacin doticem tih sudjenja. Sud donosi odluke, neka odluci kako je najbolje. Mada imamo neverovatnu situaciju da se na sudjenju ne zna ni sta je svedok saradnik svedocio, ali izlaze njihovi iskazi iz prethodnog postupka za koje je isto receno da su tajne. Kako se to desava, ne znam. Mogu samo da kazem da ove odredbe o borbi protiv organizovanog kriminala nisu dobre. U poseti mi je bio kolega Vinji, drzavni tuzilac Italije, zemlje koja ima veliko iskustvo u borbi protiv organizovanog kriminala. Covek nije mogao da veruje da moze vodja mafije da bude zasticeni svedok. Prvo se smejao, a onda rekao nemoguce. Zamolio sam ga, s obzirom da je Italija prosla dugu proceduru, da mi posalju sve ono sto oni imaju – kako se ljudi biraju za zasticenog svedoka i kako se tada postupa. NJihov zakon izricito kaze da vodja mafije ne moze da bude zasticeni svedok. Zasticeni svedok koji je bio clan grupe ne moze da bude u potpunosti aboliran. Za najteza dela ne moze da bude osudjen manje od 20 godina, i kad mu se pokloni sve ostalo. Ako su nesto laksa dela, kazna je 15 godina, a za jos laksa moze da se abolira za jednu ili dve trecine kazne. Medjutim, nema mogucnosti da onaj koji je ucestvovao u bandi, bude oslobodjen. Po nasim propisima odustaje se od krivicnog progona.

Ocigledno imamo propise koji su doneti na brzinu, tako da su neke mere morale hitno da se ukidaju, jer je Evropa rekla da je to nedopustivo. Ustavni sud je ocenio odredjene odredbe kao neustavne. Jednostavno, ta materija mora da se preradi i da se napravi valjan zakon koji ce pruziti adekvatne mogucnosti za borbu protiv organizovanog kriminala koji je uzasno zlo.

Hoce li sadasnji svedoci saradnici, po automatizmu, nakon sto Zakon o zasticenom svedoku stupi na snagu, biti prevedeni u taj status?
– Naravno. S tim sto ce ubuduce imati precizno odredjen polozaj, status i zastitu.

Rekli ste da je organizovani kriminal mreza s kracima na sve strane, regionu …
– Jeste s kracima u regionu, ali pravog organizovanog kriminala nema dok nema veze s politickim strukturama. Bez toga, to su onda bande. Poznate su muke koje su Italijani imali da otkriju takve mreze. Finale tog kriminala je cilj da se novac tako dobijen opere. Zato smo sve uradili u Krivicnom zakoniku i jos vrsimo izmene da omogucimo efikasnu borbu protiv pranja novca.

Ipak, visoko smo rangirani kao zemlja koja je pogodna za pranje novca. Koliko takvih predmeta ima pred nasim sudovima?
– Nesporna cinjenica je da su zemlje u tranziciji, pogotovo one koje su prosle rat, podlozne organizovanom kriminalu i korupciji. Koliko rade Tuzilastva ne znam, nemam utisak da mnogo rade, tako da mi se cini da jedna od kocnica jeste u Tuzilastvu. Pogledajte kupovine kod nas – nema nikave provere odakle novac, kupuje ko hoce. Mozda ce se jednom pojaviti podaci da su prljavim novcem kupovane firme. Medjutim, cak smo imali cudne izjave da nas nije briga odakle novac, vazno je da se kupuje.

U optuznici protiv “zemunskog klana” , naveden je podatak da je miniranjem firme “Difens roud”, porodicne fabrike svedoka-saradnika LJubise Buhe Cumeta, pricinjena steta preko osam miliona evra.
– Mogu smo da kazem da je jednom kad je LJubisa Buha lisen slobode, dobijen podatak da on prima invalidsku penziju oko tri hiljade dinara i da ga izdrzava zena. To sam saznao jos prilikom dolaska inspektora u vezi afere prisluskivanja, kada su saslusavani clanovi kabineta gospodina Kostunice.
Jaska Jakovljevic

Bulatovic ravnopravniji od ostalih…

Koliko je u radu predmeta za poravnanje izmedju Ministarstva pravde i gradjana zbog problema u toku vanrednog stanja i da li je gospodin Rade Bulatovic bio “ravnopravniji od ostalih”?
– Od ukupno oko 500 predmeta, reseno je 200, a ostalo je u toku. Tom ponudom za poravnanje, uveli smo princip da nudimo poravnanje i nudimo sume, kako bi osteceni gradjani dobili i nematerijanu satisfakciju i finansijsku nadoknadu. Pokusali smo da izbegnemo ono sto bi bilo najopasnije, da nam sud u Strazburu presudjuje stetu.

U vezi gospodina Radeta Bulatovica, digla se citava halabuka u kojoj su ucestvovale cak i neke nazovi organizacije. Bio sam sokiran izjavom predsednice JUKOM-a, koja se zabrinula kako moze da se njemu isplati, a drugi cekaju. Radimo da sve isplatimo. U Bulatovicevom slucaju bila je pravnosnazna presuda. Podnet je zahtev jos prosle godine, pa je upucen na parnicu, gde je dobio odstetu oko 600 000 dinara. Zahtev za isplatu podneo je u aprilu, a isplata je bila u julu, a po poravnanju se dobija znatno manje.
Nadam se da ce svi gradjani koji su imali tu vrstu problema da ostvare svoja prava. Da nece biti kao s mojom licnom tuzbom koju sam podneo kao gradjanin, a prozivaju me kao ministra u nesredjenom beogradskom Trecem opstinskom sudu, za koji vise nisam siguran da li je sud. Da li znate da za najbanalniju stvar dve godine nista nije uradjeno, i ja cutim, zbog ovog polozaja necu da napadam sud. Nadam se da cu barem u penziji da dobijem presudu.

DNEVNIK