Posto su ih „provalili” mediji, London iz Beograda povukao sefa MI6 u Srbiji Entonija Monktona, britanski dousnik otisao i iz Sarajeva, a jos je neizvesno koliko ce izdrzati „savetnici” u Zagrebu. * Sta je Monkton radio u Srbiji

Piše: M. Bozokin

Posto su ih „provalili” mediji, London iz Beograda povukao sefa MI6 u Srbiji Entonija Monktona, britanski dousnik otisao i iz Sarajeva, a jos je neizvesno koliko ce izdrzati „savetnici” u Zagrebu. * Sta je Monkton radio u Srbiji

Sef britanske obavestajne sluzbe u Srbiji Entoni Monkton proslog meseca napustio je Beograd nakon kampanje koju je protiv njega pokrenula Drzavna bezbednost, pise “Dejli telegraf”. NJegova fotografija najpre se sredinom avgusta pojavila na naslovnoj strani beogradskog ““Nedeljnog telegrafa”, dok je zagrebacki “Nacional” nedelju dana kasnije objavio pricu pod naslovom “Britanski spijuni okupiraju Hrvatsku”.

Britanska obavestajna sluzba MI6, prenose mediji u Londonu, povlaci svoje spijune i iz drugih drzava naslednica bivse SFRJ, posto su otkriveni javnosti u nizu izvestaja medija koje su podmetnule nezadovoljne domace obavestajne sluzbe. Prosle nedelje kancelariju visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini Pedija Esdauna napustio je covek, koji je bio oznacen kao britanski spijun na Balkanu. Tog tajnog agenta “““provalio”““ je sarajevski nedeljnik “Slobodna Bosna”“, otkrivsi da MI6 u BiH i Hrvatskoj sprovodi operaciju prisluskivanja.Iako je u lokalnim medijima u Hrvatskoj otkriven njihov identitet, u Zagrebu se jos nalaze dva britanska obavestajca. Upuceni tvrde da tamo nece jos dugo sedeti.

Karijera na jugoistoku Evrope

Prema onome sto se do sada zna, Monkton je bio jedan od kljucnih ljudi koji su, pocetkom devedesetih, ojacali britansku obavestajnu mrezu na Balkanu. Od kada je, 1987. godine, pristupio britanskoj obavestajnoj sluzbi MI 6, ako se izuzme sluzbovanje u Zenevi, pokusavao je da interese Krune sprovede na jugoistoku Evrope. Od 1996. godine radio je u Zagrebu, a pred oktobar 2000. stize u Beograd.

Monkton je vazio za jednog od najbolje obavestenih ljudi u Beogradu kada je u pitanju DB. Kazu da je cak pokusao da ubedi sluzbu 2001. da usvoji njegove planove za reformu. Prema njegovom predlogu, broj pripadnika te sluzbe trebao je da se smanji deset puta, na 300 ljudi! Ideja je odbacena, jer se DB plasio da bi takva reforma smanjila uticaj sluzbe na politicki establisment. Pored toga, vodjstvo DB bilo je zabrinuto da Monkton ima preveliki uticaj na bivseg ministra policije Dusana Mihajlovica, sa kojim je bio blizak.
Monkton je ovde optuzen i da je izazvao nove potrese u DB zbog toga sto se cinilo da previse zna o srpskom podzemlju. Neki izvori tvrde da je pre DJindjicevog ubistva Monkton pokazao tajnoj sluzbi dokument koji objasnjava funkcionisanje zemunskog mafijaskog klana – grupe koja je kasnije optuzena za DJindjicevo ubistvo. Monkton je, kako navode upuceni, visim sluzbenicima pokazao delove ovog dokumenta, a oni su su zakljucili da o ovoj zloglasnoj grupi Monkton zna vise nego njihovi operativci.

Ipak, najzapazenija njegova akcija bilo je ucesce u isporucivanju Slobodana Milosevica u Hag. Sta je tacno bio njegov udeo javnost moze samo da nagadja, jer je obavestena tek onoliko koliko su to zeleli urednici beogradskog “Nedeljnog telegrafa”“. Fotografije Milosevica i helikoptera koji ga odvodi u Hag, a koje je svojevremeno ekskluzivno objavio taj beogradski nededljnik, nastale su na helidromu Drzavne bezbednosti i mogao je da ih napravi jedino neko iz te sluzbe.

Steta od „orudja” koje je sam koristio?

Ovaj nedeljnik je sredinom avgusta ove godine u tekstu pod naslovom “Odlazak elitnih zapadnih spijuna iz Srbije” objavio da su prijemu u Monktonovu cast prisustvovali i bivsi i aktuelni ministar policije, Dusan Mihajlovic i Dragan Jocic. U tekstu su objavljene i fotografija, broj telefona i imejl adresa Entonija Monktona. Odmah je usledila i reakcija sa Ostrva. “Sandej tajms”““ objavio je tekst pod nazivom “Osvetoljubivi Srbi izdali vrhunskog obavestajca MI6” u kojem navodi stavove diplomata bliskih Monktonu koji tvrde da se radi o osveti njegovih kolega iz MUP-a Srbije, bliskih “Nedeljnom telegrafu”, zato sto je britanski obavestajac dozvolio sebi da se previse mesa u istragu o ubistvu premijera Zorana DJindjica. I “Sandej tajms” nije detaljnije obrazlozio ovakvu tvrdnju. Kako stvari stoje, Monkton je, izgleda, pretpreo stetu od “orudja” koje je i sam voleo da koristi. Naime, britanska stampa spekulise vec dugo o njegovim vezama sa Dominikom Lousonom, njegovim zetom i urednikom “Sandej telegrafa”. Spekulacije se svode na uspostavljanje novinarsko-spijunskih veza, a u jednom od komentara doslovno se kaze: “Nije, medjutim, najjasnije da li su oficiri MI6 imali potrebe za maskiranje u novinare samo u Engleskoj ili su se pretvarali da su novinari i na vrucim mestima kakva je bila bivsa Jugoslavija”.

Tekst u “Nedeljnom telegrafu” nije prvi udarac na Monktona. NJegovo ime i fotografija objavljeni su prvi put u knjizi bivseg pomocnika nacelnika Drzavne bezbednosti Zorana Mijatovica “Opelo za drzavnu tajnu”, koju je objavio upravo taj nedeljnik u drugoj polovini marta ove godine. Opisujuci dogadjaj od 28. juna 2001. godine, kada je Milosevic isporucen Hagu, Mijatovic u knjizi svedoci da su tog dana u njegovoj kancelariji, pored ministra Mihajlovica i njegovog sefa kabineta Ivana DJordjevica, bili i sef haske kancelarije u Beogradu Dejan Mihov, haski istrazitelj Kevin, policajac iz Haga, dosao je i Dejvid Blek iz CIA, prema tvrdnji Mijatovica, supervizor cele akcije, koji je na ovom slucaju zamenio svog sefa Dejvida Nejbora, a nesto kasnije pridruzio im se i Ceda Jovanovic. “Savetnik u britanskoj ambasadi u Beogradu Monkton se javio da ce kasniti, jer je bio u Crnoj Gori. Iz razgovor s njim, zakljucio sam da je ceo posao oko transfera Milosevica bio na relaciji gospodin Mokton, britanski vojni atase i ministar Mihajlovic”, pise, pored ostalog, Mijatovic.

Sta koga interesuje?

Beograd je kao centar Balkana oduvek bio atraktivan za sve strane obavestajne agencije. Novinar i publicista Marko Lopusina, inace jedan od nasih najboljih poznavala rada tajnih sluzbi, kaze da u nasoj drzavi deluju najmocnije tajne sluzbe, a pored britanske MI6, narocito su aktivne CIA, nemacka BND i druge. O znacaju SCG govori i premestanje sedista CIA za jugoistocnu Evropu iz Sofije u Beograd. Prema dobro obavestenim izvorima, ambasada SAD u Beogradu ce biti premestena na Dedinje, dok ce centar americke Centralne obavestajne agencije, opremljen najsavremenijim uredjajima, biti smesten u Ulici kneza Milosa, gde se sada nalazi ambasada ove zemlje. U toj zgradi ce biti smesten “Faradejev kavez”. Rec je o posebnoj izolovanoj prostoriji u potpunosti zasticenoj od elektromagnetnog zracenja, u kojoj je moguce obavljati razgovore i sifrovanje bez opasnosti od prisluskivanja.

Prema oceni ovog eksperta strane obavestajne sluzbe su Srbiju podelile na svoje interesne zone. Amerikanci su zainteresovani za celu Srbiju, Britanci za Beograd i centralni deo nase republike, nemacki BND za Beograd, Kosovo i Vojvodinu. Uz ove najmocnije tajne sluzbe, u Srbiji vrsljaju i agenti ruske obavestajne sluzbe. Lopusina istice da su Rusi zbog trenutne americke dominacije u drugom planu, a da li ce tako ostati videce se posle predsednickih izbora u SAD

DNEVNIK