Predsednik Tadic u pismu Busu ponudio saveznistvo i obecao da ce uciniti sve da uhapsi Mladica* Tadic detaljno opisuje kako mu je 11. septembra 2001. godine vest o napadu na Njujork javio Vlade Divac

Piše: Kurir

Predsednik Tadic u pismu Busu ponudio saveznistvo i obecao da ce uciniti sve da uhapsi Mladica* Tadic detaljno opisuje kako mu je 11. septembra 2001. godine vest o napadu na Njujork javio Vlade Divac

Predsednik Srbije Boris Tadic poslao je 11. septembra, povodom trece godisnjice teroristickih napada na Njujork, pismo podrske americkom predsedniku SAD Dzordzu Busu. U ovom neobicno nadahnutom pismu predsednik Srbije je americkom kolegi najavio svaku pomoc u borbi protiv svetskog terorizma, ali i obecao da ce uciniti sve da uhapsi generala Mladica, ako je ovaj u Srbiji! Kurir objavljuje integralnu verziju ovog pisma uz redakcijsku opremu:

Dragi predsednice Bus,

Pisem Vam na trecu godisnjicu strasnih dogadjaja koje svet nikada nece zaboraviti, u zelji da izrazim duboku solidarnost Srbije sa americkim narodom, koji snazno i odlucno vodite vec gotovo cetiri godine.

Sudbina americkog iskustva oblikuje danasnji svet. To mora da je veliki teret, ali njega cini laksim Vasa odlucnost, kao i molitve svih koji streme ka onome sto je u svetu dobro i pravedno. Tog dana bio sam u Beogradu i sedeo sa prijateljem, bivsom zvezdom Majami Hita i Dalas Maveriksa, Sasom Danilovicem, kada nas je Vlade Divac, tada igrac Sakramento Kingsa i najveca kosarkaska legenda Srbije, pozvao da nam saopsti vest o tragediji. Bilo je, po nasem vremenu, rano popodne, i Sasa i ja smo potom otisli u moju parohijsku crkvu da se pridruzimo vernicima i sa njima zapalimo svecu za nevine heroje koji su nestali u aktu besmislenog terora.
Ovaj cin rata, pomislio sam, nece proci nekaznjeno. Pomislio sam da ce ljudi koji su ovo ucinili i oni koji su ih podrzali ubrzo cuti vesti od Amerike i njenih prijatelja. I tako je i bilo, i tako ce i biti sve dok posao ne bude zavrsen.

Gospodine predsednice, Vase reci i dela, od tog uzasnog jutra pre tri godine, okupili su muskarce i zene u Vasoj zemlji, kao i u celom svetu, oko pravednog cilja: vodjenja rata protiv terora. Amerika se nije sama odlucila za ovaj rat, on je iznudjen. Ili cemo poraziti sile tame ili ce one uspeti u gasenju plamena svece civilizacije. Kao sto nas je vrlo jasno podsetio teroristicki napad na decu u Beslanu u Rusiji, teroristi ne postuju granice, niti starosnu grupu ili versku pripadnost.
Dok lezim u bolnickoj sobi oporavljajuci se od lake bolesti, molim se da Sjedinjene Drzave nastave da budu predvodnik ovog rata za brisanje teroristicke posasti sa lica zemlje. Takodje Vam izrazavam nadu da ce nase dve zemlje iskovati jos blize veze tokom meseci i godina koji su pred nama, i da cemo nas dvojica – lideri nasih naroda – stajati zajedno protiv sila koje teze ka unistenju svih nas.
Mi smo obojica ljudi koji zele da osnaze ruku pravde na ovome svetu. Zaricem Vam se, gospodine predsednice, na ovu najtuzniju godisnjicu, da cu uciniti sve sto je u mojoj moci da ojacam snage slobode, tako da svi imaju vise mogucnosti da tragaju za svojom srecom u miru i bezbednosti.

Srbija se suocava sa vise izazova, koje zelimo da prevazidjemo najbrze sto mozemo. Ovi izazovi ukljucuju lociranje i privodjenje Ratka Mladica, koji je optuzen za ratne zlocine. Ovo moramo uciniti ne samo zato sto je to nasa medjunarodna obaveza, vec zato sto, ako zelimo da nase drustvo krene napred, moramo preuzeti odgovornost za nasu proslost. Ako je Mladic u Srbiji, uhvaticemo ga!
Pa ipak, nas najveci izazov ostaje pitanje srpske juzne pokrajine, Kosova i Metohije, kojim, prema mandatu UN, od juna 1999. upravlja medjunarodna zajednica. Sirom ove pokrajine, gospodine predsednice, hriscanska sveta mesta su u smrtnoj opasnosti, kao i oni koji zele da se mole u njima. Zaista, u martu ove godine, tokom samo tri strasna dana i uprkos prisustvu vise hiljada pripadnika medjunarodnih bezbednosnih snaga, ekstremni pripadnici kosovskih Albanaca spalili su 35 crkava i manastira, i hiljade srpskih domova.

Ovi cinovi terora mogli su biti jos gori da nije bilo blistavog vodjstva admirala Gregorija G. Dzonsona, komandanta zdruzenih snaga NATO pakta u juznoj Evropi, cije prijateljstvo veoma cenim i koji je licno intervenisao u nastojanju da NATO kopnene snage energicno deluju na zaustavljanju organizovanih teroristickih napada na Srbe i ostale nealbance.

Verujem da niste neosetljivi na stradanja mog naroda i njegovih crkava na Kosovu i Metohiji. Mi zajedno mozemo preduzeti konkretne mere kako bi im pomogli da obnove svoje zivote i zajednice, kao sto su Amerikanci, a narocito zitelji Njujorka, obnovili svoje zivote i zajednice tokom tri godine otkad su zli ljudi odlucili da napadnu Vasu domovinu. I mi se mozemo pobrinuti da orkestriranom nasilju bude uskracena bilo kakva politicka nagrada. Zaista, dok napredujemo u razgovorima koji se ticu buduceg statusa Kosova i Metohije, verujem da cemo zajedno i konstruktivno raditi na trajnom i pravednom resenju ovog slozenog izazova.

Moja julska poseta Vasingtonu, svega nekoliko dana nakon sto sam izabran za prvog srpskog nekomunistickog predsednika, ucvrstila me je u uverenju da nas vezuju spone zajednicke sudbine. Moji razgovori sa potpredsednikom Cejnijem, drzavnim sekretarom Pauelom, sekretarom odbrane Ramsfeldom, kao i brojnim senatorima i kongresmenima (kao sto su senatori Frist, Lugar, Braunbek, Liberman i Vojnovic, i clanovi Predstavnickog doma Hastert, Blant, Gos, Hajd, Barton, Tankredo i Emanuel) bili su iskreni, produktivni i korisni. Nadam se da cu se uskoro vratiti u Ameriku da jos jednom ukazem mom narodu da je blisko prijateljstvo sa Amerikom nas nacionalni interes – kao sto je to slucaj i sa nasim eventualnim clanstvom u NATO-u – i da se ono slaze sa nasim vrednostima i snovima o boljem zivotu za nasu decu. Narod Amerike ima srecu da ste vi na njegovom celu, kao sto je i narod Srbije srecan zbog Vase podrske i prijateljstva, kao i podrske i prijateljstva Vase zemlje.

Boris Tadic
Predsednik