Za Srbiju i Crnu Goru perspektive i put prema Evropi su otvoreni, izjavio je u intervjuu za “Novosti” Havijer Solana, visoki komesar za bezbednost i spoljnu politiku dvadesetpetorice, a u povodu nedavnog sastanka ministara spoljnih poslova Unije

Piše: Vecernje Novosti

U Mastrihtu vi ste izjavili da Evropska unija nece menjati svoj stav o opstanku drzavne zajednice Srbija i Crna Gora. U isto vreme Crna Gora je pokrenula pitanje razdvajanja dve drzave. Kako vi to komentarisete?

– Na svom poslednjem sastanku u Mastrihtu ministri spoljnih poslova Evropske unije doneli su izuzetno vaznu odluku u cilju priblizavanja SCG evropskim integracijama. Izrazili su spremnost da ponovo razmotre postojece stanje, sa posebnim akcentom na uskladjivanje ekonomskih sistema dveju republika. Medjutim, od brzog uspostavljanja ekonomske harmonizacije daleko je vazniji nas prioritetni cilj da omogucimo SCG da nastavi da se priblizava Evropi. To je, sa nase strane, bio promisljen korak i ucinili smo ga zato sto cvrsto verujemo u neophodnost nase pomoci SCG na njenom putu do Evrope, pogotovu kada druge zemlje iz regiona brzim korakom napreduju u tom pravcu. SCG je u srcu zapadnog Balkana i ne zelimo da zaostane u ovom procesu. Ali, u isto vreme zelim da podvucem da se u nasim stavovima nista nije izmenilo. Uveravam vas da su ministri EU cvrsto ostali pri svom ranijem stavu o drzavnoj zajednici SCG i potrebi da se zadrze politicki uslovi, narocito kada je rec o medjunarodnim obavezama, ukljucujuci punu saradnju sa Medjunarodnim tribunalom za ratne zlocine. Sada imate odlicnu priliku da ostvarite napredak u procesima stabilizacije pridruzivanja, ali cete morati i da pokazete spremnost u prevazilazenju preostalih prepreka. Mi smo pokazali iskrenu dobru volju – sada je na vas red.

NEMA ZAOKRETA

VAS stav o opstanku drzavne zajednice SCG je jasan. Medjutim, vi ste kao kompromis prihvatili princip “duplog koloseka” priblizavanja Evropskoj uniji. Znaci li to da de fakto priznajete dva ekonomska sistema, dve carine i dve monete, sto je u suprotnosti sa onim na cemu ste insistirali?

– Duboko verujem da sistem “dvostrukog koloseka” – i da razajasnimo, rec je o “sistemu dvostrukog koloseka”, a ne o dva divergentna procesa – moze biti od pomoci u postizanju brzog napretka, ukoliko su vlasti u Srbiji i Crnoj Gori u stanju da iskoriste ovu veliku priliku koju im nudimo. Prihvatamo cinjenicu da je SCG potrebno vise vremena za ekonomsku harmonizaciju nego sto smo mi to u pocetku ocekivali. Pa, ipak, cilj tog procesa ostaje isti. Na kraju ce i Srbija i Crna Gora morati da usklade svoje ekonomske sisteme sa standardima EU. Treba sacuvati ono sto je postignuto tokom poslednjih godina. Ovim novim pristupom otvorili smo mogucnost vece slobode na putu na kojem se SCG nalazi, ali nasi standardi i dugorocni ciljevi se nisu promenili.

Na skupu u Mastrihtu teretirano je jedno drugo delikatno pitanje – problem Kosova. Pomenuli ste selektivnu primenu standarda u toj pokrajini. Nase pitanje je – sta ce biti prioriteti u resavanju te neuralgicne tacke na Balkanu?

– Implementacija standarda ostaje najveci prioritet u slucaju Kosova. NJihov cilj je uspostavljanje modernog, demokratskog i multietnickog drustva koje ima svoje mesto u Evropi. “Martovska kriza” je jos vise naglasila vaznost implementacije standarda. Vreme istice, i privremene institucije samouprave u kooperaciji sa Unmikom moraju ubrzati taj proces. U svetlu “martovske krize” u predstojecem periodu poseban naglasak mora biti stavljen na uspostavljanje bezbednog drustva, slobode kretanja i zastite manjina na Kosovu. Takodje, smatramo da pitanje decentralizacije zasluzuju narocitu paznju.

PROBOJ ZA SCG

APELOVALI ste na kosovske Srbe da izadju na izbore. Sta im mozete obecati za uzvrat – siguran zivot, povratak kucama, decentralizaciju ili mozda prihvatanje nekih delova plana srpske vlade?

– Jedno je sigurno: ako Srbi ne budu ucestvovali u predstojecim skupstinskim izborima i ako Srbi ne budu demokratskim putem izabrani za mesta u kosovskim institucijama, njihov glas na Kosovu bice slabiji, a njihove interese ce biti teze stititi. Najveci izazovi u resavanju danasnje situacije na Kosovu jesu uspostavljanje bezbednog drustva, slobode kretanja i zastite manjina.

Medjunarodna zajednica ulaze mnogo napora i sredstava kako bi se na tom polju postigli rezultati. Takodje, cvrsto podrzavamo nastavak procesa decentralizacije. Ali, ostvarenje napretka zahteva i aktivno ucesce kosovskih Srba u institucijama Kosova. To je njihova sansa da doprinesu svom boljem zivotu na Kosovu.

Da li se moze reci da je danas put drzavne zajednice SCG prema Evropi otvoren?

– SCG vec ima jasnu i cvrstu evropsku perspektivu. Nova Evropska komisija ce se zapadnim Balkanom baviti posredstvom komesara za prosirenje EU, sto je pokazatelj da je EU istinski zainteresovana za ovu oblast koja ce se jednog dana prikljuciti nasim zajednickim institucijama. Pitanje je kada ce se to dogoditi.

Politicki sporazum postignut u ovog meseca u Mastrihtu mogao bi zaista da predstavlja “proboj” za SCG. EU je u pregovorima uklonila jedan kamen spoticanja, pa sada ocekujemo od vlasti u Beogradu i Podgorici da pokazu svoju odgovornost i uklone preostale. Jasnije receno, ne samo da ce morati da prihvate nas novi pristup koji podrazumeva istinsku podrsku drzavnoj zajednici i postovanje Ustavne povelje, a narocito trogodisnji moratorijum na mogucnost odrzavanja referenduma o samostalnosti, vec ce morati da pokazu iskrenu spremnost da prihvate sve medjunarodne obaveze, ukljucujuci i saradnju sa Medjunarodnim tribunalom u Hagu, bez odlaganja. Ako u ovim pitanjima pokazu odgovornost, inicijativu i hrabrost, nesumnjivo cemo moci da zakljucimo da je vazan korak ucinjen na putu ka Evropi.